Velika Srbija samo moja vizija

Pretnja zatvorom, kao kaznenom merom, gubi smisao kad je u pitanju Vojislav Šešelj. Predsednik Srpske radikalne stranke, politicar sa zavidnim robijaškim stažom, sprema se ovih dana za put u Hag kao da ide na godišnji odmor, a ne pred Tribunal, koji mu preti višegodišnjom robijom.
– Pred sobom imam veoma ozbiljnog i opasnog protivnika. Da li ja to sada treba protivniku da pokazujem strah, tugu, žalost, da me to pokoleba. Ja treba da pokažem odlucnost. Odlika pravog muškarca je da te emocije i licne slabosti u sebi zadrži, a ne da kukumavce i da odmah jadikuje. Jedno od najvecih životnih iskustava se nalazi preda mnom, ali covek svoju snagu meri velicinom iskušenja.

• Tribunal Vas je optužio za podstrekivanje na ratni zlocin?
– Oni ce onda morati da pronadu te govore, da se vidi gde je to bilo. Svaki moj govor, televizijsku emisiju, novinski intervju, svaki izlazak za skupštinsku govornicu objavio sam u svojim knjigama. Tako da ja tu imam mnogo materijala. Kažu da sam podsticao na ratne zlocine u tom i tom govoru, a ja pronadem u knjizi taj govor gde piše nešto sasvim drugo.

• Ostale su ipak zabeležene neke slike na kojima ste postrojavali dobrovoljce?
– Šta znaci postrojavanje? Nisam ja postrojavao, mene su na razlicite nacine primali. Negde je to bilo u jeku pucnjave kada su ljudi bili po rovovima, a negde je bilo zatišje i ljudi bi se spontano okupljali, dok su mi se negde i zvanicno obracali. Cesto sam se obracao našim dobrovoljcima uoci njihovog odlaska i sve su to kamere snimale. Verovatno su nešto od toga našli i zbog toga se radujem što idem u Hag, jer cu biti u prilici da vidim neke kasete koje nikada nisam video, niti ih držao u ruci. Mnogo ce mi dokumentacije biti pristupacno za koju sam smatra da je davno izgubljena.
– Držao sam govore, govorio o viteštvu, da je neprijatelj neprijatelj samo na frontu, o tome kako bi trebalo da se ponašaju prema civilima, ratnim zarobljenicima, ženama i deci. Nemamo nijednog dobrovoljca SRS da je bilo gde optužen kao ratni zlocinac, ni na krajiškom, ni na bosanskom frontu. Apsolutno sam siguran u to. Bilo je slucajeva nediscipline i krade, a takvi su odmah izbacivani iz stranke. Jednog cetnickog vojvodu izbacili iz stranke zbog toga što je negde iz Posavine, ili iz Brckog, dovezao pržionicu kafe, još je imao potvrdu predsednika opštine ili komandanta Teritorijalne odbrane da mu se to odobrava iz ratnog plena.

• Vi tvrdite da su dobrovoljci SRS bili pod komandom regularnih vojnih snaga.
– Naši dobrovoljci su bili u sastavu regularnih snaga, a na ratište su odlazili vojnim autobusima, avionima sa batajnickog ćrodroma kada nije bio prohodan koridor. Svakome je u vojnu knjižicu upisano ucešce u ratu, svako je platu dobijao kao svaki drugi vojnik. U slucaju ranjavanja sve je bilo regulisano, kao i u slucaju smrti. Vojska je placala sahranu po zvanicnom vojnom ceremonijalu, gardijska muzika garnizona, pocasna jedinica, paljba, jugoslovenska zastava na kovcegu.

• Da li cete pred Tribunalom izneti svoj stav da su se Srbi borili za granicu na liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica?
– Necu, jer to nikad i nije bila zvanicna politika. To jeste moj politicki projekat i samo ste iz mojih usta culi za to. Radi se o mom ideološkom i životnom cilju, ali to nikada nije sprovodeno.

• Imate li ikakvu komunikaciju sa državom u vezi sa Vašim odlaskom u Hag?
– Nemam nikakvu komunikaciju sa državom. Odbacio sam bilo kakvu komunikaciju povodom ovoga. Ovo je za mene izdajnicki, kvislinški režim, okupaciona uprava, mafijaški režim i apsolutno mi nikakva garancija sa njihove strane ne zanima. To bi za mene predstavljalo najvecu uvredu. Više bih voleo da poginem, nego da budem slobodan zahvaljujuci ovom režimu.

• Znaci li to da ne ocekujete odbranu sa slobode?
– Teško je pitanje da li ce me pustiti da se branim sa slobode. Za tako nešto je potrebna garancija neke od vlada. Povodom Vlade Srbije sam se vec izjasnio, a ne vidim koja bi to vlada garantovala za mene. Možda bi iracka, ali u aktuelnom trenutku ne verujem da bi bila neka vajda od toga!

• Strahujete li od opasnosti da Vaša stranka bude razbijena po odlasku u Hag, kao što se to desilo sa SPS?
– Oni ce sigurno pokušati da razbiju stranku, ali ne verujem da ce to uspeti. Naša stranka je kompaktna. Treba imati u vidu da je SPS partija birokratskog aparata. To je interesna grupa, zasnovana na licnim i kolektivnim interesima. Kod nas je ideologija u prvom planu i naši ljudi su više puta pokazali spremnost da se žrtvuju zbog naše ideologije i politickog programa. Drugo, oni nisu biznismeni, ljudi sa materijalnim interesima i slicno.

• Da li imate kontakata sa Miloševicem?
– Ja njega ne mogu da kontaktiram, samo on može da se javi. Zvao me poslednji put u januaru mesecu.

• Kakvu komunikaciju ocekujete sa ostalim zatvorenicima?
– Ne znam gde ce me rasporediti, tamo su svi podeljeni po blokovima. Ne verujem da ce me staviti zajedno sa Miloševicem. Komuniciracu sasvim normalno. Bio sam u zenickom zatvoru, gde sam se najviše družio sa politickim zatvorenicima. Ja imam iskustvo i iz zatvora u Gnjilanu, gde smo napravili protest zato što su tokom šetnje tukli nekog Albanca. Posle reakcije Tome Nikolica i mene ceo zatvor je skandirao: „Vojo, vojvodo“.

• Ipak, to su vode Hrvata i muslimana, vaših neprijatelji?
– Nisu, jer sada postoji jedna sila koja je protiv svih nas. Tribunal je morao da nade neke žrtve i medu Hrvatima i muslimanima, i oni koji su se tamo našli – upravo oni su žrtvovani. Nisam ni cuo da je do sada bilo problema.

• U Hagu Vam, ipak, preti višegodišnja robija. Kako na odlazak tamo gledaju najbliži, porodica?
– Svi su me podržali. Uostalom, pitajte njih kako oni gledaju na to. Možda bi bolje bilo da ih pitate tek kada odem u Hag. Možda ce da me smene zbog toga što sam otišao (smeh). Imam podršku i porodice, i uvek sam je imao. Moji sinovi na ovu situaciju gledaju kao na nešto što je tu i što je neizbežno i sa cime se treba boriti.