Ne može pariski profesor Dejan Bogdanović (75) bez filma.
– LJubav mi je i to na stotu. I oduvek! – saopštava.
A ne može ni bez persijske književnosti. Dakle, kod Dejana su ravnopravno isprepletani naš film i persijska kultura, zbog toga je odlučio da članove Udruženja „Vreme i večnost“, kojim predsedava Pjer d le Previje, odvede na, u svetu najpoznatije, parisko groblje „Per Lašez“ i pokaže im gde počivaju dva velikana, srpski filmski reditelj Aleksandar – Saša Petrović i persijski književnik Sadele Hedajat.
– Namera Francuza bila je da obiđu grobna mesta Balzaka i La Fontena, a ja sam naumio da ova dva moja, ali i svetska, genija, stavim u njihov rang.
I Dejan je uspeo. čas o Saši Petroviću (1929-1994) Francuzi su saslušali veoma pažljivo, a i Dejan se trudio da im uz pomoć anegdota oslika životni put reditelja kojeg su proslavili filmovi „Skupljači perja“, „Tri“, „Dani“, „Majstor i Margarita“, „Grupni portret sa damom“ ili „Seobe“ sa neverovatnim problemima tokom i posle snimanje.
– Saša je u sebi nosio rat. Na kuću u kojoj je stanovao, pala je nemačka bomba, pola sobe se srušilo, u drugom delu ostao je živ – pričao je Dejan.
Film kao život
Dejan Bogdanović rodom iz Prijepolja, žitelj Francuske od 1956. godine, predsednik je „Društva ljubitelja jugoslovenskog, srpskog i balkanskog filma“, sa sedištem u Parizu i veoma je često pozivan na festivale za člana žirija.
– Smatram da se društvo najbolje vidi kroz film. Dok sam predavao „Civilizaciju Jugoslavije“ na pariskoj školi orijentalnih jezika, govorio sam studentima da uzmu neki film, odgledaju ga dva-tri puta i mnogo će naučiti. Za mene je svaki film uvek realna slika života.
Ili, kad je završio „Seobe“ i kad su otvorili sef u kome su bili položeni novci, zatekli su prazno. Iz laboratorije za montažu poručuju: „Onda, nema filma“. Posle su se malo smilovali, dopustili da „Seobe“ odu na festival, ali nikako u komercijalne svrhe. Proces je dugo trajao.
Na grobnici iz 19. veka, gde Petrović počiva uz sina Dragana, nije upisano nikakvo ime.
– Pravoslavci su, nije im mesto na katoličkom groblju, zbog toga na pročelju, izuzev „porodična grobnica“, ne piše ništa drugo. Ja se trudim da što više ljudi sazna gde počiva Saša Petrović. Družili smo se za njegova života, a evo, posećujući grobno mesto, dovodim i ljude, možda Saša vidi da nam širim krug poznanstava – zaključio je Dejan Bogdanović.
Doktorat na persijskom
Otkud i ljubav prema persijskom jeziku Dejan objašnjava:
– Arapski sam diplomirao u Beogradu, onda me je Rodoljub čolaković „programirao“ da budem ambasador Jugoslavije u arapskim zemljama, ali sve propade kad sam video da je tadašnja diplomatija bila špijunaža. Pobegoh u Pariz. Diplomiram persijski jezik, pa me šah, sa još jednim studentom, odabere da radim temu i ja u Teheranu odbranim prvi doktorat napisan na persijskom.
