Privatizacija društvenih preduzeća trebalo bi, kaže zakon, da bude okončana do 2007. godine, ali već sada može da se kaže da sve što je u privredi Srbije vredelo već ima novog gazdu. Udeo u podeli kolača su pored poznatnih multinacionalnih kompanija dobrano uzeli i domaći biznismeni koji su vešto plivali u privatizacionim vodama. Učestvujući na javnim prodajama, ali tiho i ispod žita, domaći bogataši postajali su vlasnici i posrnulih firmi, nekad moćnih, najčešće za male pare kupujući zgrade na dobrim lokacijama, magacine ili prodavnice širom Srbije.
Delta prednjači
Srpski šampion, sudeći prema brzopoteznosti u kupovini, svakako je kompanija „Delta holding“, vlasništvo Miroslava Miškovića, čije se ime ovih dana sve češće pominje u medijima, a povodom eventualnog partnerstva ili prodaje Delta banke italijanskoj banci Inteza.
„Delta“ je za relativno kratko vreme i uz mali ulog učestvovala u privatizaciji trgovinskog lanca „Pekabete“, a ulažući u sopstvenu mrežu supermarketa „Maksi“ dospela na vrh deomaće trgovine. Delta je postala i glavni konkurent, po broju prodavnica i supermarketa u Beogradu, neprikosnovenom „C marketu“.
Amerikanac Srba omanuo
Nisu sve firme imale sreće sa novopečenim gazdama, a najsvežiji primer je slučaj poznate turističke agencije „Putnik“. Srba Ilić, Amerikanac srpskog porekla, vlasnik „Univorlda“, nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora.
Predstavnici malih akcionara optužuju američkog biznismena (kojem je glavna preporuka bila što je „bogat, a naš“) da nije uvećao osnovni kapital „Putnika“ za planiranih 4,3 miliona dolara. Za godinu i po dana, koliko je vlasnik, „Univorld“ je „Putniku“ napravio gubitak od 6,1 miliona dolara za narednu godinu
Agencija za privatizaciju dala je rok Iliću da ispoštuje sve preuzete obaveze, a ukoliko se to ne desi, država će raskinuti taj ugovor.
Umešni Mišković, koji je sudbonosni prvi milion stekao u Miloševićevom režimu, a prve prodavnice u Beogradu preuzeo od propale „Narodne radinosti“ pazario je lane i novosadski „Bazar“, beogradsku „Obuću“, „Dunavku“ iz Velikog Gradišta, ali i „Interservis“ i „Apatinku“. Ambicije u proizvodnji Delta je pokazala na tržištu kapitala, gde je uložila u somborsku fabriku ulja „Sunce“, poznatu fabriku slatkiša „Jafa“, fabriku kartona „Umka“, horgoški „Vitamin“, mesnu industriju „Juhor“.
U većini slučajeva Delta nije kupovala celokupna preduzeća, nego je išla na otkup većinskog paketa akcija od 51 odsto, što sa manje uloženog kapitala, omogućava upravljanje kompanijom.
Slatki monopolista
Vlasnika „MK komerca“ Miodraga Kostića posle kupovine šećerana u Baču, Pećincima i Kovačici za po tri evra, mediji su proglasili nekrunisanim kraljem šećera.
U kuporodajni ugovor ušla je klauzula da Kostić u te fabrike investira 20 miliona evra, dok za socijalni program mora da izdvoji oko šest miliona evra.
Bio je zainteresovan i za kupovinu bijeljinske šećerane, ali su mu zvaničnici Republike Srpske, po sopstvenom priznanju, tražili više nego što je bio spreman da plati, pa je posao propao.
Uspeh sa šećeranama, Kostić nije ponovio sa pekarskom industrijom. Pokušaj da u konzorcijumu sa firmama „Finivest“ i „Areks“ kupi Beogradsku pekarsku industriju završio je poništenjem tendera.
Vlasnik surčinskog „Krmivo produkta“ Dragoljub Marković na aukcijama je uglavnom kupovao živinarske farme, koje su ga učvrstile na poziciji najvećeg proizvođača jaja na Balkanu. Zajedno sa vlasnikom mesne industrije „Probekom“ i Slobodanom Radulovićem, generalnim direktorom „C marketa“ pokušao je da za tri evra kupi sremskomitrovači „Mitros“, ali je država u poslednjem momentu odustala.
„Perper“ pao u Leskovcu
Slobodan Janković, vlasnik poznatog beogradskog restorana „Perper“, koji poslednjih godina koristi ekskluzivno pravo da pljeskavice prodaje na najprometnijim ulicama prestonice, nije se pokazao kao dobar gazda. On je na aukciji kupio leskovačko preduzeće „Rul“, ali su radnici nezadovoljni ponašanjem novog gazde i neispunjavanjem finansijskih obaveza nakon dugotrajnih peripetija uspeli da privole Agenciju za privatizaciju da raskinu ugovor.
Vlasnik „Nickoagrara“ đorđije Nicović većinsko vlasništvo ima u surduličkoj livnici „Mačkatica“, koja je pre propasti RTB „Bor“ imala godišnji obrt kapitala od četiri miliona evra. Od 2001. godine je i vlasnik poljoprivrednog kombinata „Banatski Brestovac“, koji je bio u stečaju čak pet godina, kao i kompleksa silosa, mlina i pekare iz Velike Plane.
Prema sopstvenom priznanju u privatizaciji je potrošio oko tri miliona evra, a birao je najteže varijante, jer je, kako kaže kupovao ono što niko nije hteo.
Primer privatizacije Poljoprivrednog kombinata „Takovo“ iz Gornjeg Milanovca pokazuje da se od preduzeća, koje je poslovalo na ivici propasti, bez tehnoloških inovacija sa zastarelom opremom i tehnologijom može iz sfere gubitaša preći u sferu probitabilne firme.
Otkazi za alave konobare
Male firme metodom javne aukcije dobijale su za vlasnike gazde kojima je cilj bio obnova proizvodnje i boljitak svih zaposlenih.
Najbolji primer je ugostiteljsko preduzeće „Ada“ iz Požarevca, koga je za osam miliona dinara kupio Zoran Milosavljević. Pre privatizacije, ta nekad prva ugostiteljska kuća Braničevskog okruga bila je na kolenima. Samo po osnovu duga, obaveze su bile 57 miliona dinara. Pre privatizacije bilo je zaposleno 231 radnika, a danas ih je 158. Otkaze su dobijali oni koji su loše poslovali, kao na primer konobari, koji su mušterijama račune naplaćivali duplo.
Nakon dolaska novosadskog „Svislajna“ u vlasništvu Rodoljuba Draškovića
gornjomilanovačko nekad čuveno preduzeće za samo dva meseca povećalo je proizvodnju za 50 odsto, prodaju na domaćem tržištu za trećinu, dok je izvoz porastao za 59,3 odsto.
Srbija još nije ušla u fazu privatizacije bez „repova“, a posle skandalom sa aranđelovačkim „Knjazom“ potkraj 2004,Vlada je predložila dopune i izmene zakona ne samo da spreči nove bruke, već prevashodno proces privatizacije ne bude nekom majka a nekom maćeha. U većini slučajeva dosadašnje privatizacije iznedrene su nove gazde kojima je stalo da preporode posrnule firme.
Bolji domaćini
Da su i radnici dobre gazde, pokazuje primer kikindskog „Baninija“. Na aukciji su popularnu fabriku slatkiša kupili zaposleni i menadžeri, a da su doneli pravu odluku pokazuju pozitivni rezultati poslovanja. Za godinu dana ostvaren je priliv od 1,4 miliona evra, otvorena je nova proizvodna linija za proizvodnju vafel proizvoda i novih 40 radnih mesta.
