Jugoslovenska federacija kakva je do sada bila i koja je mnogo koštala, više nece postojati i to je zaista dobra vest, rekao je juce srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic pred skupom austrijskih poslovnih ljudi i bankara u Becu.
On je precizirao da ce omnibus zakonom sve ekonomske nadležnosti sa saveznog nivoa biti spuštene na republicki, što je ocenio kao dobru vest za okupljene austrijske poslovne partnere.
Veoma posecen skup po nazivom „Dan Jugoslavije“ održan je, kako je u ime organizatora rekla Regina Prehofer iz „Bank Austrija“, s namerom da se zainteresovanima prikažu mogucnosti za izvozno-uvozne poslove i investiranje u SRJ.
Takode, Pitic je ocenio da je dogovorom oko Zakona o saradnji s Haškim tribunalom otklonjena jedna velika prepreka. On je izrazio nadu da ce zakon uskoro biti i usvojen, kao i da ce naici na razumevanje medunarodne zajednice, odnosno da nece doci do sankcija SAD.
Skupu se sem Pitica obratio i predsednik Privredne komoe Jugoslavije Slobodan Korac i kao posebnu pogodnost za investitore u Jugoslaviju istakao zonu slobodne trgovine, koju ce po njegovim recima do kraja godine ciniti SRJ, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija, Bugarska i Rumunija. Zona ce imati 55 miliona potrošaca, a sa Madarskom i Slovenijom to ce biti celih 72 miliona.
Korac je podvukao da je SRJ jedina država izvan Zajednice nezavisnih država koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Predstavnik Privredne komore Austrije (PKA) u Beogradu Herbert Preclik je rekao da je Austrija u proteklih deset godina sacuvala poslovne kontakte sa Jugoslavijom i da se to ima zahvaliti njenoj emotivnoj vezi sa Srbijom.
Preclik je podvukao da je Austrija zahvaljujuci naftnoj kompaniji OMV, koja je u benzinske pumpe u Srbiji investirala 80 miliona evra, trenutno najveci investitore u SRJ.
Po mišljenju Preclika strane investitore u SRJ može privuci tržište od 10 miliona potrošaca, dobro obrazovana radna snaga, reformski orijentisana vlada u Beogradu i transparentna privatizacija. S druge strane, rekao je on, infrastruktura je relativno loša, bankarska mreža zahteva dodatno poboljšanje, stanje industrijske opreme zahteva investicije, a birokratije je previše.
Svoje videnje o politickoj i ekonomskoj situaciji u SRJ dao je i direktor HVB banke Jugoslavija Kristof Grojsing. On je posebnu pažnju posvetio Sporazumu o preuredenju odnosa Srbije i Crne Gore i podvukao da izmedu dve republike ni u Uniji nece postojati granice, nego ce je ciniti zajednicko tržište, a kao posebno važno je podvukao to što je u primeni Sporazuma predvidena arbitraža EU.
Prisutne su najviše zanimale mogucnosti za investiranje u telekomunikacioni i energetski sektor u Srbiji. Goran Pitic je rekao da Srbija priprema zakon o telekomunikacijama i formiranje regulatornog tela u toj oblasti, a što se prodaje tice ima mogucnost izbora izmedu tri opcije – da proda preostali deo u Telekomu, da proda vlasništvo države u Mobtelu, cija visina još nije precizirana, ili da proda pravo treceg operatora mobilne telefonije.
Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladan Dinkic prisutne je upoznao sa makroekonomskom stabilizacijom i reformom bankarskog sistema u SRJ.
Elektroprivreda
Što se energetskog sektora tice, ministar Pitic je rekao da se priprema program restrukturiranja Elektroprivrede Srbije, prema kome ce sadašnji sistem od 24 kompanije biti podeljen na cetiri dela. On je dodao da je elektroprivreda osetljiv problem, ali da je mnogo stranih kompanija zainteresovano za ulaganja u nju.
