Poštovana Redakcijo,
Analizirajuci društveno-politicku zastupljenost srpskih društava i klubova u nemackoj društvenoj sredini videcemo da i posle 40 godina života u Nemackoj ta zastupljenost je nikakva ili minimalna!
Drugi narodi, npr. Turci, mnogo su uspešniji. Oni imaju tri poslanika u Saveznoj skupštini, dve spikerke na glavnim kanalima televizije, a gospoda Cirak je dobila prošle godine nagradu Akademije za umetnost Bavarske za izdatu zbirku pesama, ali na nemackom! Od pre neki dan u Saveznom parlamentu u Švedskoj je i jedna Bosanka.
Prosto je neverovatno i žalosno da mi je nemoguce da iznesem primere nekih naših vrhunskih organizacija koje su integrisane u nemacko društvo, jer ne samo da nisu, vec se nalaze na ivici kršenja zakonskih propisa.
Izvanredna ideja o formiranju Saveta dijaspore treba taj nedostatak da otkloni, da usmeri rad i utvrdi zadatke naših društava i klubova u dijaspori.
Rad Saveta dijaspore je zamišljen kao rad u komisijama kroz formiranje regionalnih skupština. Skupštine bi morale da formiraju odbore koji bi na terenu u stvari obavljali glavni posao. Komisije su vec oformljene, tako da imamo komisiju za pravnu regulativu, komisiju za ekonomska pitanja, komisiju za prosvetu, kulturu i sport, komisiju za rad sa javnošcu. Gospodin Nestorovic je jednom izjavio da ce se on angažovati po pitanju penzija. Kako bi to izgledalo pokušacu da objasnim iz mog licnog iskustva.
Komisija u jednoj pokrajini, po pitanju penzija, mora da formira odbor u kome pored lekara, treba da budu i pravnici. Zadatak lekara je da se temeljno upozna sa bolešcu pacijenta, da mu savetuje u koju kliniku da ide, a ne uvek u onu koju mu predloži zdravstveno osiguranje. Poneki put treba pacijentu savetovati da ne ide u sanatorijum na tzv. oporavak, jer, vrlo cesto, odatle dode izveštaj da je pacijent otpušten zdrav. Takve nalaze pobijati je vrlo teško. Isto tako, nekada se lekar iz odbora mora suprotstaviti i nalazu tzv. Gutahera, tj. opunomocenih lekara zdravstvenih osiguranja. Vrlo cesto izveštaji iz bolnica ne daju procenat oštecenja, kao ni prognozu oboljenja. Sve to mora lekar da pripremi i u saradnji sa pravnikom obrazloži advokatu koji je kod suda opunomocen da zastupa klijenta. To je vrlo težak i dugotrajan rad.
Ipak, po mom mišljenju, u Savetu dijaspore prioritetan je rad Komisije za odnose sa javnošcu. Ona bi morala da deluje u dva pravca. Prvi zadatak je da usmeri rad klubova i društva na uspostavljanju boljih kontakata sa gradanima zemlje domacina, zatim da poboljša proces integracije, tj. da clanstvo upozna sa zakonima zemlje u kojoj žive!
Najvažniji rad te komisije bi bio suzbijanje antisrpske propagande, lobiranje za srpstvo i ona treba da bude spona izmedu matice i Evrope. Takav rad zahteva ljude koji imaju veliko iskustvo i licni kontakt sa društveno-politickim institucijama u zemlji domacina. Rad na formiranju skupština Saveta dijaspore ide polako. Cini mi se da još nismo shvatili da nam je to jedina i poslednja prilika da se oformimo i organizujemo kao društvena zajednica koja više od 40 godina živi i radi u demokratskim uslovima, a samim tim ima i vece mogucnosti kako sebi, tako i matici da omoguce brži pristup Evropskoj zajednici.
