*
Poezija za decu Velimir Milošević
NAJDRAŽA ŠETNJA
Mamina ruka i ruka tatina,
šetamo tako satima, satima…
Od parka do parka, od vrta do vrta:
šarena, šarena sreća razastrta.
Od sunca do sunca, od cveta do cveta:
sunčana, sunčana radost s nama šeta.
Mamina ruka i ruka tatina,
šetamo tako satima, satima…
Od želje do želje, od krila do ptica:
pune nam oči ljubičica.
Od mašte do mašte, od snova do snova:
puna nam nedra leptirova.
MORA SE PRIZNATI
Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
No, da se pogrešno stvari ne shvate
Vole se, vole dosta i tate.
Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
Ali ne valja ni preterati.
Malo ljubavi ostavi tati.
Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
Predlažem da se pesmica skrati.
Poljubac isti — i mami — i tati.
NACRTAJ MI KUĆU TATA
Nacrtaj mi kuću, tata
I napiši: Naša kuca.
Sunčev satić sav od zlata
Iznad kuće neka kuca.
I nek sunce tu ostane —
Nek nikada ne zalazi,
Nek sunčane broji dane
Našoj kući dok prilazi.
Nacrtaj na vrhu krova
Gromobran što munje kosi,
Da sačuva dom od groma —
Grmljavini da prkosi.
Nacrtaj na pragu majku,
Ja već pišem: Naša mati.
Uči me da pamtim bajku
Koja će mi snagu dati.
Samo to… I ništa više…
Ja već crtam okna sjajna.
Još ostaje da napišem:
DRAGA SLIKA ZAVIČAJNA!
BRATSKA
Kada na brata
Udari brat —
Znate li šta je to?
Pa to je rat.
Rat koji braću
Obezbrati,
Rat koji bratstvo
Braći uskrati.
Rat koji ne zna
Za sestru, za brata,
Kome je samo
Stalo do rata.
Ali, na sreću,
Braća se sete,
Pa jedan drugom
Bratski polete.
Udare složno
Protiv rata
I zagrle se
Kao dva brata.
Rat koji bi braću
Da obezbrati
Nestane — da se
Nikada ne vrati!
DVA LEPTIRA
I DVA CVETA
Dva leptira
Nasred sveta
Zagledana
U dva cveta.
I dva cveta
Usred dana
U leptire
Zagledana.
Dva leptira —
Dva trepeta,
I dva cveta —
Zagonetna,
Ko u čudu
Zatečeni:
Zaljubljeni.
Zaljubljeni.
