На основу атестинских таблица из предримскога периода нађених на локалитету Есте, југозападно од Падове у Италији, словеначки лингвиста и венетолог академик Матеј Бор открио је словна правила венетског писма и граматике и показао словенски карактер венетског језика.
Италска варијанта „етрурског алфабета“ Према А. Хораку
Балканска варијанта „етрурског алфабета“ Према А. Хораку
Бор је у написима пронашао много анаграма и палиндрома који су често употребљавани зато што им се због двострукости читања придавала магична моћ, али и због тога што су представљали облик скривеног писања.
И балкански и италски Венети често су и због забаве користили анаграме и палиндроме и из обичне забаве, што потврђују записи без религијског или магијског садржаја, нађени на предметима из свакодневног живота (посуђе, алати и сл.).
Етрурска азбучна таблица за писање у воску (археолошки музеј у Фиренци инв: 93480)
1. Натпис са таблице ЕС 27 нађен у једном венетском гробу: „В дан донасто… Рејтијаи“ („Данас (дарове) доносим Рејтији“ – божанство у Рејтији, где је натпис положен у гроб) могуће је читати и као „Вдан до нас то… реи ти јај“ („Сада од нас ту у рај ти пођи“).
2. На једном пирамидалном надгробном споменику пише: „Јего рајтевиој лор.“ („Њега витештва, [водитељства], жара.“), чији анаграм има сасвим другачији смисао: „Јего раи те вијој лор“ („Њега к рају сада води душа.“).
А. Хорак наводи да етрурски господари углавном нису знали да читају и пишу, због чега су својим словенским робовима поверавали одређене писарске послове, а Венети су путем скривеног писања остављали различите поруке.
Далибор Дрекић
Извори: Šavli J, Bor M, Tomažič I, trans. Škerbinc A (1996) VENETI: First Builders of European Community. Wien, Boswell: Editiones Veneti
Jezikoslovni zapiski 16-1, 2010., Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU
Бор М., Томажич И. — Венеты и этруски: у истоков европейской цивилизации, СПб: Алетейя ; 2008
Чудинов В.А., Дешифровка венетских и этрусских надписей Матеем Бором, Опубликовано в [12, с. 135-156]
