Foto: Rasejenje.info
Film Dara iz Jasenovca, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Neprospavana noć kod mnogih postavlja pitanje kako je u stvarnosti bilo, kada čovek ne može da se smiri posle onakvih zločinačkih scena na filmu. Vera Gregović, veliki društveni aktivista iz Štutgarta, osnivač i dugogodišnji predsednik društva Morava, za portal Rasejanje.info prenela je svoje utiske:
Nakon filma ostala sam nema. Nisam imala suza, nisam imala glasa ostala sam jednostavno nema. Logori Donja Gradiška i Jasenovac prikazani kros viđenje jedne desetogodišnje devojčice nikoga nije a i ne može ostaviti ravnodušnim. I dok su slike odmicale postavljala sam sama sebi pitanje koliko taj ljudski um može da ima u sebi surovosti, koliko može da ide daleko u izvršenju zločina a sa druge strane da bude miran, nasmejan, na momente pokazujući po koju crtu dobroćudnosti.
Većina mojih Moravaca ogledala je film a bilo je onih koji nisu mogli da izdrže do kraja. Posle filma javljali smo se jedni drugima. I ako sam čak i ja generacija koja takav zločin nije doživela i ovi koji su puno mlađi od mene film su izuzetno emotivno doživeli.
Nije ni čudo što ovaj film nije prošao kandidaturu za Oskara. Kažu „srpska propaganda“. Najgore je kada istina ispliva na videlo, možda kasno za mnoge ali kako se ono kaže i nikada nije kasno. Devojčica Biljana Čekić, koja živi u selu Sreflije, udaljeno deset kilometara od Kozarske Dubice fenomenalno je odigrala i iznela lik desetogodišnje Dare. Jednostavno to krhko dete u tren oka postaje odrasla, odgovorna, brižna, prkosna.
Meni se lično svidelo što u filmu nije zaboravljena ni Diana Budisavljević koja je iz tog logora smrti spasila veliki broj dece. Na žalost i u novijoj istoriji dobar deo ovih zverstava na toj istoj teritoriji opet je ponovljen a što je najgore zločinci ostaju pretežno nekažnjeni. Mislim da, svi koji su gledali film nisu imali moran san. Lično, do sada nikada nisam gledala tezi film.
Za portal Rasejanje.info Vera Gregović, Štutgart
