Zašto je Jovan Majkić, 44-godišnjak, rođen u selu Majkić Japra kod Sanskog Mosta u BiH, koji se doselio u Sloveniju još davne 1976. godine, mnogim LJubljančanima najdraži domaćin? Odgovor je jednostavan: „Tamo nam je lepo“, tvrde gosti bezimenog kafića, brvnare koju mu je pre šest godina iznajmio ragbi klub „Olimpija“ pored svog igrališta.
– Ovo mesto ima dušu – veli Jovan koji je natkrio kafić drvenom građom kao i prostor ispred brvnare. – Za neupućene ovo je samo nesvakidašnja građevina za grad poput LJubljane, a mene svakog dana podseća na moje rodno selo Majkić Japru.
Jovanovi gosti su najčešće Srbi, ali i Slovenci, Hrvati, Bošnjaci… Svaki dan tamo svraćaju penzioneri, poznati slovenački lekari, vrhunski sportisti, poslovni ljudi. Jovanov kafić je poznat u LJubljani, iako nema ime. Dovoljno je reći: „Idemo kod Jove“, pa da se zna gde je to, iako se u slovenačkoj prestonici još jedan Jovan, rodom iz Semberije, bavi ugostiteljstvom. Ali, kad gosti krenu ovom drugom, vele: „Idemo Jovotu“, jer restoran Jovana Perića nosi naziv „Pri Jovotu“.
Jedan drugom nisu konkurencija, Jovo Perić ima restoran, a Jovo Majkić gostima servira jagnjetinu i prasetinu s ražnja samo ako se sa njima bar dan ranije dogovori. I mora da ih bude najmanje desetoro jer neće valjda zbog „kile mesa celo jagnje da kolje“. „Odmah zovi Osmana“, reče ovih dana Jovan svom prijatelju Dušku, kad mu je u ponoć javio da je đole na kladionici dobio 150.000, a Nedeljko 250.000 tolara. I svi znaju ko je Jovanov prijatelj Osman. čovek koji je, u vreme bivše Jugoslavije, bio jedan od jačih aduta vraški sposobnog Fikreta Abdića, kao predstavnik kladuškog „Agrokomerca“ za Sloveniju. Kad je isparila fabrika legendarnog Babe, njegov ljubljanski direktor je odlučio da hranu najpre sam proizvede, pa je onda proda. I to jedva 30-ak kilometara od LJubljane.
– Neki su Osmanu i zamerili što kao musliman uzgaja svinje, a on im bez mnogo filozofiranja odgovara: „Radim ono što znam. I ja moram od nečega da živim“ – priča Jovan reporteru „Vesti“ i objašnjava da u pravno sređenim državama malo ko može da se obogatiti od kafića.
– Poreznici izračunaju tačno koliko ćeš da daš državi da bi tebi i zaposlenim radnicima ostala na raspolaganju neka prosečna plata. Ako ti cela familija nije angažovana na tom poslu, bolje da odmah digneš ruke od posla – tvrdi naš sagovornik.
Baš zato, Jovanov biznis danas se odvija u krugu najuže familije. Uz svoju 38-godišnju suprugu Tatjanu i sam služi goste. Zatreba li, pri ruci mu je i sedmogodišnji sinčić Saša. A kada mora da ode u nabavku, neko od brojnih prijatelja rado ga zameni, jer i to je, veli Jovan na rastanku, sastavni deo njihovog druženja.
