B. Đorđević
Na saboru posvećenom odlasku u penziju protojereja stavrofora Dragana Sekulića, duhovnog pastira srpske zajednice u Berlinu, koji je na tom mestu bio 35 godina, protojerej stavrofor Veljko Gačić se obratio prisutnima, i podsetio na vreme kada ga je otac Dragan dočekao u Berlinu.
– Kao sekretar episkopa obilazio sam više gradova, ali sam zahvaljujući ocu Draganu došao u Berlin i tu ostao. Od njega sam mnogo naučio, pre svega kako se treba posvećivati Bogu. Odrastao sam u svešteničkoj porodici, i dobro znam koliko se njegova porodica angažovala – rekao je Gačić.
Predsednik Crkvenog odbora, Dragan Mitrovski pred svima se ocu Draganu obratio biranim rečima.
– Zahvaljujući tebi, naša parohija je prva u Evropi dočekala prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i članove njegove familije. Organizovao si humanitarne akcije i dočekivao našu braću i sestre, prognane sa svojih ognjišta, tokom devedesetih. Ostavljaš nam dva Hrama, dva hora, uređen crkveni život u Berlinu, a sveštenici, otac Radomir, otac Veljko i novi sveštenik, otac Aleksandar, sa vernim narodom i dalje će unapređivati našu zajednicu zajedno sa crkvenim odborom. Ostaćeš počasni član Crkvene opštine kad god si u Berlinu. Razmišljanja o izgradnji trećeg srpskog hrama u Berlinu, polako prerastaju u konkretne planove i računamo na tvoje savete i podršku – istakao je Mitrovski.
Poštovanje za primer
Porodica Ličinović, Dejan, Jadranka, Marko i Nikola, lepe godine je provela u Berlinu i redovno bila na Bogosluženjima i proslavama u hramu “Vaskrsenja Hristovog” na Tempelhofu. Od nedavno preselili su se u bavarski gradić Kempten, i nisu žalili da pređu preko 700 kilometara, kako bi prisustvovali svečanom opraštanju od oca Dragana.
– Rođen sam u Berlinu, a Jadranka je došla 2005., da bismo se prošle godine preselili u južnu Nemačku, u Bavarsku. Sada živimo u manjem mestu, Kemptenu, koji je nešto južnije od Minhena. O velikim crkvenim praznicima, nastojimo da dođemo u Berlin, i uvek pozdravimo oca Dragana, a ovo je jedinstvena prilika koju nismo smeli da propustimo. Iznenadili smo ga svojim dolaskom iz, preko 700km, udaljenog Kemptena, a on se mnogo obradovao, posebno našim dečacima. Naš život u Berlinu bio je neodvojiv od redovnih Bogosluženja u crkvi, i viđanja sa ocem Draganom u crkvenoj porti. I našoj deci mnogo nedostaje, jer im se uvek radovao, i uputio mnogo lepih i poučnih reči. Današnji dan vidimo kao veoma važan u našem životu, osećanja su pomešana, nekako nam je sve tako tužno, radosno, žalosno, teško je rečima sve to jasno opisati. 35 godina je služio Srpskoj pravoslavnoj crkvi, uvek bio spreman da posveti pažnju i pomogne vernicima, zaista je zaslužio da ima neki svoj mir i da više vremena provodi sa svojom porodicom – naveo je Dejan Ličinović.
Ispraćaj kakav zaslužuje
Jadranka je dodala da su želeli da obraduju oca Dragana.
– Hteli smo da dođemo, da ga obradujemo i ispratimo kako dolikuje, i kako on posle decenija velike angažovanosti i zaslužuje. Berlin nas veže za oca Dragana i za mnoge lepe uspomene za koje je i on u velikoj meri zaslužan. Došli smo danas da uveličamo ovo veselje, i da ga ispratimo kako on i zaslužuje. U Berlinu smo živeli 18 godina, i uvek ćemo se vraćati. Nama je za sada lepo u mestu u kojem živimo, ja radim u svom kozmetičkom salonu, a Dejan, kao mašinski inženjer je menadžer kvaliteta u fabrici Boš. Život u manjem gradu u Bavarskoj je sasvim drugačiji, svet je drugačiji. Nakon dugog razmišljanja, tamo smo se preselili iz brojnih praktičnih razloga, ali čovek se na nešto bolje uvek lakše navikne – rekla je Jadranka.
Dejan je još naglasio da ga Bavarska podseća na Srbiju.
– Živimo u jednom malom mestu, u okruženju brojnih turističkih bisera i prirodnih lepota, kao što su brojna planinska jezera i Alpski masivi. Deca uživaju u svakodnevnom i celodnevnom druženju sa brojnim vršnjacima. Podseća nas na neko idilično selo u Srbiji, gde se svi međusobno znaju i rado druže. U Bavarskoj ima i dosta naših ljudi, a redovno odlazimo i u zavičaj – rekao je Dejan.
Put iz Kanade
Dragan i Vesna Papić, iako žive u Kanadi, ovaj dan u Berlinu nisu hteli da propuste. U ovu prekookeansku zemlju preselili su se još 1999. godine, ali su period od 2016. do 2019. godine, sa svoje četvoro dece proveli u Berlinu, u nastojanju da budu bliže zavičaju. Tadašnja srdačna dobrodošlica oca Dragana, i nezaboravna bogosluženja i druženja u Hramu i njegovoj porti im puno znače, i u svojim razmišljanjima se često vraćaju u to vreme. Sada, u jeku priprema za svadbu sina Jovana, ipak su našli vremena da na jedan dan dođu autom iz Šapca, prisustvuju ovoj svečanosti, i odmah se vrate nazad. Vesna je istakla da je beseda oca Dragana bila vrlo emotivna.
– Mi smo juče krenuli iz Šapca da danas stignemo u Berlin, kako bismo prisustvovali ispraćaju oca Dragana u starosnu penziju. Parohijani su se okupili u jako velikom broju, sve je predivno organizovano, punog srca i sa mnogo ljubavlju. Sve je pripremljeno na najbolji mogući način, a u čast cenjenog oca Dragana. I njegova beseda bila je izuzetno emotivna, posle toliko godina bogate, blagotvorne i bogougodne službe – rekla je Vesna.
Dugo poznanstvo
O počecima pastirske službe oca Dragana, ali i o počecima srpske crkve u Berlinu, mogao je da nam posvedoči, dobro raspoloženi Milun Kolaković.
– U Berlinu sam već 55 godina, nakon što sam 30. septembra 1969. aterirao na tadašnji aerodrom Tempelhof, koji je bio u centru Berlina. Dobro se sećam kada je otac Dragan stigao u Berlin. Otac Dragan je već na početku ostavio odličan utisak, bio je izuzetno aktivan i angažovan. Već tada se videlo da je spreman da se jako mnogo zauzme za našu srpsku zajednicu – rekao je Milun.
– Slučajno sam se obreo u Berlinu, daleke 1969. godine. Po povratku iz vojske u rodni Čačak, krenuo sam da svoj završetak vojnog roka prijavim u vojnom odseku. Slučajno, prolazeći pored Zavoda za zapošljavanje, video sam da traže stolare za Berlin. Odmah sam se prijavio, posle dve nedelje dobio poziv za pregled, i posle četiri nedelje već bio u Berlinu. Došlo nas je ukupno šestorica, ali sam jedini ja ovako dugo ostao. U početku nije bilo lako, tek smo trebali da naučimo jezik, ali smo bili mladi i snalazili se. Ovde sam i upoznao buduću suprugu, Petru, iz Bosne, i bili smo jedan od prvih parova koji se venčao u srpskoj crkvi – podvukao je Milun.
Fudbalski oproštaj
Od oca Dragana hteo je da se oprosti i izuzetno mlad, a već proslavljeni fudbaler reprezentacije Srbije i italijanskog Udinezea, Lazar Samardžić, koji je došao sa članovima svoje porodice. Na njega je otac Dragan izuzetno ponosan, jer je prvi Srbin rođen u Berlinu, koji je zaigrao za nacionalni tim Srbije. Nebrojeno prisutnih vernika, a posebno dečaka, nije želelo da propusti priliku da se fotografiše sa ovim vrhunskim srpskim sportistom.
– Otac Dragan je puno toga uradio za sve nas, svi ga mnogo volimo, zbog njega smo danas ovde i ovaj dan je njegov. U Srbiji sam uvek kada imamo pripreme ili mečeve sa reprezentacijom, oko 4-5 puta godišnje. Sada se vraćam u Udineze, a za kasnije ćamo videti – rekao je Samardžić.
Dobar čovek
Tokom pet godina boravka u Berlinu, i porodici Simić, Gojku, Mirjani, petogodišnjoj Milici i sedmomesečnom Milanu, su mnogo značila bogosluženja u srpskim crkvama i druženja sa našim ljudima u njihovim portama.
– Sabor naše Pravoslavne crkve je jako lepo organizovan, atmosfera je predivna, i do sada, svake godine je sve bolje. U Berlinu smo pet godina, otac Dragan je dobar sveštenik, dobar čovek, dobar otac, podstiče nas da se posvetimo Bogu i porodici, i da budemo što bolji ljudi. Danas nam je jako prijatno, jer je ovo jedno odmereno, bogougodno slavlje. Svi su tako dobro raspoloženi i predusretljivi, da možemo da se osećamo kao kod kuće. Sa suprugom sam došao iz Modriče, iz Republike Srpske, što bi se reklo, trbuhom za kruhom, i nismo pogrešili. Supruga je medicinska sestra, radi u jednoj poliklinici, a sada je zaokupljena našim sedmomesečnim sinom Milanom. Ja radim u firmi koja se bavi postavljanjem optičkih kablova za internet komunikacije – navodi Gojko.
