Iako je Drugi svetski rat u Evropi formalno završen kapitulacijom Nemačke 9. maja 1945. godine, malo ljudi zna da je zvaničan dan završetka ovog, najvećeg sukoba u ljudskoj istoriji, zapravo 2. septembar te godine – dan kada je kapitulirao Japan.
Naime, Drugi svetski rat u Evropi je završen 9. maja 1945. godine kapitulacijom Nemačke i to je dan koji većina današnjih zemalja obeležava kao Dan pobede velikim paradama i proslavama.
Većina ne zna da se u to vreme na Pacifiku još uvek ginulo.
Rat koji je još trajao
U prvoj polovini 1945. godine američki vojnici su se iskrcali na ostrvo Ivo Džimu i nakon dugotrajnih i žestokih borbi savladali tamošnji japanski garnizon. Ostrvo je posle počelo da služi kao baza američkim strateškim bombarderima B-29 u njihovim napadima na ciljeve u samom Japanu. Prilikom napada su korištene zapaljive bombe što je samo u Tokiju dovelo do 300.000 mrtvih.
U junu su se Amerikanci još više približili samom Japanu nakon iskrcavanja na Okinavi. I tamo je japanski garnizon savladan, ali uz ogromne gubitke na savezničkoj strani. Japanci nisu imali nameru da se predaju bez borbe.
Japanci bi se verovatno borili do poslednjeg čoveka! Tokio je trpeo poraz za porazom od strane američkih trupa, a u rat su se nakon kraja borbi u Evropi uključili i Rusi. Ipak, oni su odolevali, a upravo je taj uporni otpor verovatno američke stratege naveo da ovu državu pokore upotrebom novog oružja – atomske bombe – objašnjava za Dnevno.rs istoričar Stanislav Sremčević.
Tako je, 6. avgusta 1945. godine na Hirošimu bačena atomska bomba, a dok je japanska vlada pokušavala da shvati šta se dogodilo, 9. avgusta je pala i druga atomska bomba, ovoga puta na Nagasaki.
Tačan broj poginulih nikada nije tačno utvrđen, ali je reč o stotinama hiljada ljudi. Od posledica radijacije oboljevalo se i godinama posle.
– Tek to je bilo dovoljno da japanska vlada nakon nekoliko dana shvati da dalji otpor nema smisla. Bezuslovna kapitulacija je objavljena 15. avgusta, da bi formalno bila potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu što je datum koji predstavlja službeni završetak Drugog svetskog rata – zaključuje Stanislav Sremčević.
Najkrvaviji sukob u ljudskoj istoriji
Tačan broj ljudskih žrtava Drugog svetskog rata nikada nije sa sigurnošću utvrđen. Većina istoričara spominje cifru od 55 miliona ljudi, pri čemu se smatra da je od tog broja „samo“ 10 odsto neposredno stradalih učesnika, tj. pripadnika oružanih snaga. Ostatak se odnosi civile. To Drugi svetski rat čini najkrvavijim sukobom u ljudskoj istoriji.
