Krupni kadrovi likova, uhvaćeni u scenama samo do ramena, simetrično kadriranje svih scena sa statičnim kadrovima u kojima stanu ne više od tri lika, često prožet scenama iz ptičije perspektive, sa neobičnim saundtrekom nekih jakih rok numera ili pak neobičnih instrumentala. Harmonična pastelna paleta boja, karakterisčno vezana za njegova ostvarenja, uvek je ispraćena statičnom kamerom. Već je, valjda, jasno o kome je reč – Ves Anderson. Iako se možda, što je malo verovatno, niste susreli sa nekim njegovim filmskim ostvarenjem, na TikTok sigurno jeste. Ovog leta pomenuta društvena mreža bila je preplavljena ljudima koji su pokušavali da svoje letnje odmore i putovanja pretoče i neko mini ostvarenje koje podseća na Andersonovo.
Distanciranje od publike – Verfremdungseffekt ako želimo da budemo precizni, nemačka reč to u potpunosti dočarava – dugo je nuspojava Andersonovog umeća da proviče, nekoliko priča kroz jednu. “The Royal Tenenbaums” (kod nas se prevodi kao Porodica čudaka) počinje kadrom istoimene knjiige tvrdog poveza, podsećajući na književno poreklo filma; “Grand Budapest Hotel” – koji počinje ulaskom žene u svetilište autora čija knjiga čini srž radnje filma; “Asteroid City” je igra (predstava) koja izgleda kao film koji je smešten unutar crno-bele televizijske dokumentarne emisije – koja je zapravo govori o produkciji te predstave.
Sa svojim jedinstvenim i specifičnim stilom stvaranja filma, bez prširokog formalnog obrazovanja – jer je sa Univerziteta u Njujorku odustao samo nakon dva dana studiranja – ostvario je prepoznatljivost kakvku retko ko uspe da ostvari. Pod uticajem Vudi Alena, Pedra Almodovara, Romana Polanskog i drugih, uspeo je da napravi svoj stil. Stil Vesa Andersona. Od Fanstastičnog gospodina lisca do Asteroid sitija, posle omaža novinarima – Francuska depeša (The French Dispatch) – njegovo novo ostvarenje na Netfliksu odaje počast, jednom od najznačajnijih britanskih pisaca – koji se proslavio svojim pričama za decu, poput Gremlina napisanog za Volt Dizni, Čarli i frabrika čokolade – Roaldu Dalu, piše The Atlantic.
Prva u nizu je priča „Čudesna priča o Henriju Šećeru“, koju je Dal objavio u zbirci kratkih priča iz 1977. godine, a koju je Anderson naveo kao jednu od njegovih inspiracija za priču u priči, kako se mogu nazvati njegova ostvarenja. Priča govori o bogatom, narcisoidnom čoveku (kojeg tumači Benedikt Kamberbeč u ovoj verziji) koji pronađe rukom pisanu svesku u biblioteci seoske kuće svog prijatelja i od tada njegov život počinje drastično da se menja. Priča koju Henri čita prikazana je iz prvog lica i govori o susretu sa izvođačem, tom pričom dočarana je i čudna biografija pomenutog izvođača. Kombinacija Dalove naracije i Andersona učiniće da se osećate kao u nekom slojevitom, nafilovanom francuskom kolaču.
Henri Šećer, bez da previše otkrijemo, je optimistična priča: Knjiga je nepovratno promenila čoveka. Ostale tri Dalove priče u seriji su mnogo mračnije. U epizodi “Labud”, čovek kojeg igra Rupert Frend pripoveda kako su ga, kao dete, jednog dana maltretirala dva okrutna starija dečaka (koje takođe igrao isti glumac, Frend ). U trećoj epizodi “Lovac na pacove” Frend i Ajoada tumače uloge dva muškarca koja žive u selu u kojem ih muče pacovi. Njihov susret sa istreblljivačima glodara vrlo je uznemirujuće prikazan. U četvrtoj Andersonovoj adaptaciji “Otrov”, sa Kamberbečem u glavnoj ulozi, dobijamo priču o čoveku koji nakon što je pronašao otvrovnu zmiju u svom krevetu otkriva i sopstveni otrov u sebi.
Dalove kratke priče su uvrnute i šokantne, priče u kojima nema moralne jasnoće ili karmičke pravde i preplavljene su neprijatnim iznenađenjima. Netfliks je 2021. godine kupio Roald Dahl Story Company i prava na njegovu arhivu, ugovorom vrednim više od 500 miliona funti . Veoma visoko brojka s obzirom na skoršnja otkrića i ispitivanja o Dalovom antisemitizmu i mizoginiji. Andersonov izbor Dalovih priča, isprva, izgledao je kao potpuno nasumičan.
Anderson ovim ostvarenjem nije samo adaptirao Dalove priče, već je izgradio čitavu seriju oko njega i o njemu – rekonstrujišući sobu u kojoj je Dal pisao. U svim svojim radovima, Anderson nam nikada ne dozvoljava da se izgubimo u onome što gledamo. Umesto toga, on nas tera da situacije posmatramo iz različitih uglova, gledajući kako se stvari menjaju u zavisnosti od naše perspektive. Ove adaptirane Dalove epizode zahtevaju aktivno gledanje, što zauzvrat izaziva radoznalost i znatiželju.
Post Views: 4
