>Gospodine Popovicu, deo srpske dijaspore u Americi 2000. godine euforicno je podržavao DOS. Da li su ti ljudi sada promenili svoje mišljenje, jer vladajuca koalicija nije ostvarila ni delic predizbornih obecanja?
Nažalost, vecina ljudi koji su podržavali DOS u to vreme, i danas nastavljaju slepo da im veruju. Ima izuzetaka, naravno, ali to je stvarno mali broj ljudi koji su shvatili da se u Srbiji ništa nije promenilo na bolje. Srpska emigracija voli da podržava one koji joj pricaju ono što voli da cuje, a rezultati nisu nikad bili merilo kome ce da ukaže svoje poverenje. Interesantno je da su ljudi u emigraciji koji su od 1990. bili protiv režima, to i danas, znaci protiv DOS-a. A oni koji su listom bili za komuniste i socijaliste, sada podržavaju DOS. To i jeste karakteristika srpske emigracije, jer ne ume da oseti pravi politicki trenutak, nego sa godinama zakašnjenja shvata kakva se pogubna politika vodi u Srbiji. Moram da naglasim da su clanovi odbora SPO u dijaspori i pojedine cetnicke organizacije jedini od 1990. godine bili za prave politicke promene u Srbiji. Nadam se da ce dolazak na vlast Srpskog pokreta obnove pokazati svima onima koji još uvek ne shvataju cinjenice, da je to jedini put za preporod Srbije, jer samo Program SPO može srpskom narodu da omoguci izlaz iz trenutne situacije.
SPS I DS NA ISTOM ZADATKU
Kakvo je Vaše mišljenje o takozvanom Kongresu srpskog ujedinjenja u SAD, na cijem celu je Majkl đordevic. Ova organizacija je otvoreno podržavala SPS, a zatim DOS, i obecavala veliki finansijsku pomoc Srbiji. Medutim, KSU za godinu i po dana nije doneo ni jedan dolar u našu zemlju.
S obzirom da živim i radim u Klivlendu, gde je Kongres srpskog ujedinjenja i osnovan pocetkom devedesetih godina prošlog veka, upoznat sam, ne samo sa njihovim radom u protekloj deceniji, vec i licno poznajem neke od celnih ljudi ove organizacije. Od samog pocetka, KSU je svojim stavom podrške Slobodanu Miloševicu postavio sebe u poziciju branitelja njegove politike, a samim tim je neutralisan svaki pokušaj u emigraciji da se ljudima ukaže kuda ta politika vodi. Ako se osvrnemo na cinjenicu da su u osnivanju KSU veliki uticaj imali Miloševicevi ljudi, kao, na primer, tadašnji ministri Aleksandar Prlja, Budimir Košutic i Radmila Milentijevic, onda shvatamo da je kroz ovu organizaciju Miloševic potpuno paralizovao svaku demokratsku ideju emigracije koja je bila usmerena protiv njegovog režima. Moram da napomenem i cinjenicu da su ljudi okupljeni oko KSU, uglavnom, iz višeg sloja naše emigracije, najviše biznismeni sa jakim vezama, ali i ljudi kojima je u interesu samo licno bogacenje, a ne i dobro Srbije. Godine 1991. oni su išli Miloševicu na noge u Beograd i, verovatno, dobili instrukcije kako i šta da rade. Po povratku su na raznim skupovima uporedivali Slobodana Miloševica sa Svetim Savom, Karadordem i Njegošem, govoreci da je on najveci sin srpskog naroda. To i jesu uzroci podele naše emigracije, na one koji su podržavali komuniste i nas, okupljene oko SPO, koji nismo nasedali na njihove laži. Interesantno je, medutim, da cim su osetili da Miloševic gubi podršku u narodu, veoma su se brzo prestrojili i poceli su da podržavaju DOS. Jedan od njihovih pocasnih clanova, od samog pocetka, još iz vremena kada su podržavali Miloševica, jeste i Miodrag Perišic, clan Demokratske stranke i trenutno ambasador u Kanadi. To pokazuje kako se naši ljudi, a posebno u emigraciji, prodaju onome ko više plati. Zato me i ne iznenaduje podatak da od njihove obecane pomoci nema ništa, jer znam da su to ljudi koji svoj novac ulažu samo tamo gde mogu višestruko da zarade.
Da li je srpska politicka emigracija u SAD upoznata da jedino SPO u Srbiji nastoji da se sazna puna istina o Ravnogorskom pokretu i njegovom komandantu deneralu Draži Mihailovicu?
Uglavnom se cetnici u razgovorima koje vodimo pohvalno izjašnjavaju o radu SPO, kako na promeni situacije u Srbiji, tako i na ocuvanju imena i dela denerala Draže Mihailovica. Znaju dobro ko je zaslužan za podizanje spomenika i crkve na Ravnoj gori, kao i to da jedino SPO u svom Programu nastavlja te ideje. Moram da istaknem da naš odbor ima veoma dobru saradnju sa Udruženjem boraca Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini „Draža Mihailovic“ u Klivlendu, na celu sa Markom Stojsavljevicem, sa kojima smo do sada uspešno organizovali niz skupova.
Isto tako saradujemo i sa Pokretom srpskih cetnika „Ravna gora“, koji su nam uvek dragi gosti i koji nas redovno pozivaju na svoje skupove.
Kako procenjujete dosadašnji ucinak vlade Zorana đindica, koja je produbila ekonomsko-socijalnu katastrofu u Srbiji?
Kao što me ne iznenaduje što Kongres srpskog ujedinjenja nije ispunio svoja obecanja, tako me ne iznenaduje i to što vlada Zorana đindica nije ništa ostvarila od onoga što je obecala pre godinu i po dana. Znamo dobro da je đindic još za vreme koalicije „Zajedno“ tajno saradivao sa režimom, a protiv svojih koalicionih partnera, pa kako onda da od takvog coveka ocekujemo da vodi Srbiju pravim putem. Žalosno je da se rad vlade svodi samo na to da se što više naših ljudi isporuci Haškom tribunalu za cvrstu valutu, od cega niko od obicnih smrtnika u Srbiji nece videti nikakvu vajdu. Sve ce to ljudi na vlasti da stave u svoje džepove. Ljudi koji su optuženi od Tribunala, najvece zlocine su ucinili protiv srpskog naroda, a ne na teritoriji Amerike, ili Engleske, pa bi normalno bilo da se njima po zakonu sudi u Srbiji. Nažalost, trenutna vlast njih koristi kao sitan novac za potkusurivanje i kupovanje poena na Zapadu. Režimi Slobodana Miloševica i Zorana đnndica su se nadovezali na 50 godina komunizma i uspeli su da nas postave na najniži nivo, kako duhovno, tako i moralno i materijano. Nekad smo imali puno prijatelja u svetu, cak su nas i oni koji nas ne vole poštovali, a danas smo veoma usamljeni.
DA SE PREVAZIđU PODELE
Kako SPO Klivlenda može pomoci da se, zajedno sa clanovima u otadžbini, obori nedemokratski i antinacionalni dosovski režim?
Naš rad ovde u Klivlendu je baziran na organizovanju skupova na kojima sa širi ideja Srpskog pokreta obnove. Mislim da na taj nacin najviše možemo da pomognemo promene u Srbiji, jer još uvek smatram da srpska emigracija može kao ujedinjena snaga dosta toga da ucini za svoju Otadžbinu, kako materijalno, tako i idejno. U proteklih dvanćst godina trudili smo se pomognemo onde gde je to najpotrebnije, uglavnom tesno saradujuci sa Glavnim odborom u Beogradu, a i dalje nameravamo da nastavimo sa tim radom.
Koje su trenutno glavne aktivnosti SPO u Klivlendu?
Prioritet ovih dana stavljamo na omasovljavanje našeg odbora, posebno kroz razgovore sa ljudima koje smo upoznali kao prave patriote i koji su spremni da svoje vreme i trud ulože za dobro svoje zemlje. Planiramo da organizujemo više skupova u narednim mesecima, na kojima ce se ukazati još bolja prilika, kako za širenje istine o Srpskom pokretu obnove, tako i za ostvarivanje materijalnih prihoda koje cemo proslediti tamo gde je najpotrebnije.
Na kraju, želim da pozovem naš narod da se ujedini i da se zaborave podele na cetnike i partizane. Ako smo mogli da se izmirimo cak i sa vekovnim neprijateljima, onda je prirodno da i ovu podelu ostavimo iza sebe. Želeo bih da što pre naša zemlje stane na svoje noge i da, umesto ove „gradanske“, vidim jednu pravu jaku, narodnu Srbiju.
