ZEMLJA čIJA JE ZASTAVA DVAPUT BILA NA MESECU
• Nekad se tvrdilo da za socijalističkom otadžbinom žale samo tranzicioni gubitnici, danas istoričari priznaju da balkanski narodi, u stvari, žude za redom i dostojanstvom, koje su izgubili
• Na predlog američke vlade, tri meseca posle povratka s Meseca tročlana posada „Apola 11“ posetila je Jugoslaviju u okviru prve velike turneje u 22 zemlje na četiri kontinenta. Jugoslavija je dobila na poklon parče Mesečeve površine, staro 3,8 miliona godina, i zastavu koja je bila na Mesecu. To se ponovilo i 1972. jer je predsednik Ričard Nikson bio impresioniran toplim dočekom astronauta u Jugoslaviji, pa je zahvalio Titu u ime cele američke nacije.
• Dugo se tvrdilo da su jugonostalgičari regrutovani iz redova tranzicionih gubitnika, onih koji su potrošili sve što su imali, osim sećanja na prvomajske uranke i trinaestu platu. Za njih je to bilo vreme kada je hrane i posla bilo u izobilju, a kriminala u tragovima, kada etničke razlike nisu bile bitne, a teške političke odluke prepuštane maršalu Titu. On je nad građanima bdeo s hiljada portreta okačenih u kancelarijama, železničkim stanicama, prodavnicama i privatnim kućama. Danas istoričari priznaju da je čežnja za starom Jugoslavijom – žudnja za redom i dostojanstvom, za državom koja je uspešno levitirala u hladnom ratu dva bloka, bila priznata i poznata u svetu i živela prilično ugodno u odnosu na druge socijalističke zemlje. Svaki radnik je znao da će dobiti stan, ići na letovanje, kupiti televizor i uživati u čuvenoj reklami „Mače, ideš u ‘Kljuz’?“ koja je simbolizovala prospertitet i izobilje nesvrstanih.
Nova nacija
Jugosloveni, takozvani „sedmi“ narod SFRJ. Prvi put Jugosloveni se spominju kao nacija kad je kralj Aleksandar Karađorđević proglasio 1929. Kraljevinu Jugoslaviju i proklamovao postojanje Jugoslovena kao jedne nacije s tri plemena. Priznati su kao posebna popisna kategorija na popisu stanovništva 1961. godine, pa su tako mogli da se izjasne svi žitelji republika. Ovakvo nacionalno izjašnjavanje je kulminiralo na popisu stanovništva 1981. godine, kada je u Jugoslaviji popisano čak 1.219.000 Jugoslovena. Pošto su se kao Jugosloveni najviše izjašnjavali Srbi, Hrvati i Muslimani, ova nacija se može smatrati južnoslovenskim narodom.
• Početkom 90-ih nekadašnje bratske republike bile su udaljenije od Zemljinih polova, ali su početkom 21. veka jugonostalgičari zbili svoje redove i postali snaga miliona siromašnih ljudi, koje su velike sile pljačkale, a one manje uzimale u nadnicu. Danas je Titov grob u Beogradu postao mesto hodočašća koje je dosad videlo više od 17 miliona posetilaca.
• U Hrvatskoj je za vreme Tuđmana jugonostalgičar bila najveća uvreda i označavala je „sumnjivog čoveka i neprijatelja demokratije“. Danas, u čuvenoj zagrebačkoj Ilici, ulici koja je nekada bila okrenuta beloj kafi, sladoledu i drugim kulturnim tekovinama civilizovane Evrope, caruju folkoteke, a hrvatski jugonostalgičari se prazne u kafanskom sevdahu, dok beogradski splavovi postaju omiljena destinacija za provod zagrebačke mladeži.
• Iako su Makedonci najbezbolnije dobili svoju državu – svoju slobodicu, naklonost prema Brozu i SFRJ sve je jača, a u Skoplju najveća i najelitnija škola još nosi naziv „Josip Broz Tito“. Svakog 25. maja odaje mu poštu folklorom i buketima cveća. Za mnoge Makedonce se „slobodica“ obojena siromaštvom pokazala kao lošom zamenom za lagodniji život u velikoj slovenskoj federaciji. Petar Mojsov, 46-godišnji računovođa iz Makedonije, kaže: „Svako je mogao da priušti sebi stan i kola. Putovao sam u Italiju u kupovinu. Išao sam u Grčku kad god bih to poželeo.“
• Kult predsednika SFRJ u Bosni i Hercegovini ne bledi, a još postoji petnaestak ulica maršala Tita ili Titovih ulica. U izlozima na sarajevskoj Baščaršiji nije više retkost videti slike najvećeg jugoslovenskog sina. „Sada ne možete da potrošite pun rezervoar benzina vozeći u jednom smeru a da prethodno ne pribavite šest viza“, šali se Adnan Korić, član bosanskog udruženja posvećenog uspomeni na Josipa Broza.
• Jugonostalgija odavno trese i Slovence, iako najbolje žive kao jedini „evropejci“ od svih bivših bratskih naroda. Pre dve godine u Mariboru je otvoren i kafe-bar pod nazivom „29. novembar“. Preduzimljivi ugostitelj Božo Turkelj odlučio da na izlogu kafane postavi veliki grb SFRJ, a unutra i Titov portret, kao i druge socrealističke ikone. Specijalitet restorana je „špricer Tito“ koji se pravi na vrlo jednostavan način – tri decilitra vina i dva decilitra „radenske“. Vredni Turkelj proslavlja i nekadašnji Dan Republike uz kranjske kobasice i štrukle.
• Srpski tajkuni, među kojima prednjači Miroslav Mišković, najslađe pazare i otvaraju preduzeća u zemljama bivše Jugoslavije, prvenstveno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji. Upućeni tvrde da su dosad u okolnim zemljama uložili u region oko milijardu evra, što su srpski mediji nazvali ofanzivom tajkunske nostalgije.
• U knjizi uspomena na Titovom grobu nedavno je zapisano: „čas te mrzim, čas te volim, ali što nisi živ da još 20 Golih otoka otvoriš za ove današnje lopove. Svaka tebi čast, nisi voleo Srbe, pa ni mene, ali sam tada sa svojim roditeljima mogao poći gde god hoću. Pozdrav legendi“.
• Glumac Rade Šerbedžija zapisao je u autobiografiji: „Onaj ko ne zna kako je dobro živeo za vreme Tita, ja mu ne mogu pomoći.“
