BERIŠA OBUčAVAO ŠIPTARE
• Srpsko Tužilaštvo došlo do novih snimaka zločina na Košarama 30. septembra 1998. • Beograd znao da je za teroriste odvojeno 300.000 dugih cevi i da su se iz Albanije vraćali naoružani do zuba
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dobilo je nove dokaze o umešanosti pripadnika OVK u trgovinu organima, ali i bazama koje su imali na teritoriji severa Albanije. Na video-snimku koji je Tužilaštvo dobilo početkom ove nedelje do u detalje je opisan napad na graničare tadašnje Vojske Jugoslavije 30. septembra 1998. godine na Košarama, kada je ubijeno pet, a ranjena su dvojica vojnika.
Snimak je ekskluzivno emitovan u Drugom dnevniku RTS-a, i na njemu se jasno vidi kako su teroristi u jutarnjim satima prešli na teritoriju Kosova iz Albanije, postavili zasedu i na kraju se vratili u bazni kamp u Albaniji.
Veze s Haradinajem
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ranije je potvrdio da je država Albanija uništila dokaze o strašnim zločinima nad Srbima i trgovini njihovim organima 1999. godine.
– Na osnovu naših saznanja, albanski premijer Salji Beriša je, pod pritiskom Haradinaja, izdao nalog službama bezbednosti da unište dokumentaciju o nestalim Srbima na Kosovu, njihovim transportima u Albaniju i trgovini organima. Mi smo došli do zaključka da je politika imala veliki uticaj na prikrivanje ratnih zločina počinjenih nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji – rekao je Vukčević.
– Ovo je krucijalan dokaz da su teroristi dejstvovali iz Albanije i da su tamo imali logističku podršku. To je ujedno i više nego dovoljan materijal da albansko tužilaštvo pokrene ozbiljnu istragu, ali i ozbiljan dokaz koji ćemo predočiti Savetu Evrope i drugim međunarodnim institucijama – kaže portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.
On ipak nije mogao da kaže zašto se sa obelodanjivanjem ovog snimka čekalo deset godina, ali ne negira da je o ovom slučaju još te 1998. godine vođena istraga.
I dok je tadašnji šef istrage za zločin na Košarama Stanko Radosavljević odbio da za „Vesti“ iznese konkretnije podatke o ovom slučaju, upućujući nas na Okružni sud u Nišu, general Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojno-bezbednosne agencije, odlično se seća tih godina jer je tada bio načelnik Bezbednosti Treće armije.
Da se ne zaboravi
Dosadašnja istraga je utvrdila ne samo imena većine pripadnika OVK koji su učestvovali u prebacivanju kidnapovanih u Albaniju i trgovini organima, već i onih koji su činili konkretne zločine. Za događaj od 30. septembra 1998. godine je utvrđeno da je ovu grupu predvodio izvesni Agim Ramadani. U toj zasedi je sa još četvoricom drugova, tada ubijen i vojnik Vladimir Radojičić.
– Poštujem izbor svog sina da se kao vojnik vrati na Kosovo, a mogao je to da izbegne, ali samo mi je stalo da svima njima koji su poginuli obezbedim da ne budu zaboravljeni – izjavila je kratko njegova majka Lozanka Radojičić.
– Slučaj iz septembra 1998. godine bio je samo jedan od stotinu terorističkih napada na pripadnike vojske iz Albanije u kojima je ubijeno blizu 70 graničara. Lično sam ja pokrenuo krivičnu prijavu za ovaj događaj, međutim, pošto nismo znali konkretne počinioce ta prijava je bila podneta protiv NN izvršilaca – kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, vojne službe bezbednosti su još februara 1998. godine, mnogo pre nego zaoštravanja krize i eskalacije sukoba u južnoj srpskoj pokrajini, raspolagale informacijama da se na severu Albanije nalaze kampovi za obuku terorista OVK.
Snimak dostavili novinari iz Tirane
Bruno Vekarić tvrdi da je ovaj video-materijal dobijen pre samo nekoliko dana od albanskih novinara, nalik na druge dokaze koji, prema njegovim rečima, pristižu – svakodnevno.
– Nove detalje o trgovini organima, ali i postojanju kampova OVK u Albaniji, dobijamo bukvalno svakodnevno i sa svih strana. Neke dokaze su nam dostavile naše službe, a neke dobijamo i od međunarodnih institucija. Jednostavno nema pravila – kaže Vekarić i najavljuje da će obimna dokumentacija koju je Tužilaštvo do sada prikupilo, sledećeg petka biti predstavljena ambasadoru Oebsa u Srbiji Hansu Ola Urstadu, a zatim i Diku Martiju koji je najavio dolazak.
– Operativnim radom smo ne samo utvrdili da su ti kampovi postojali, već i koliko ih je i koja im je bila svrha. Naime, početkom te godine Hašim Tači i Ramuš Haradinaj su stigli na Kosovo kako bi pokušali da umreže te manje terorističke grupe, da ih uvrežu u jedinstven sistem i pokrenu oružanu pobunu. Da bi dobili u ljudstvu, novi pripadnici OVK su ilegalnim kanalima odlazili na sever Albanije i u nekom od kampova provodili 15 dana na obuci. Vraćali bi se do zuba naoružani i sa umećem koje su im preneli ne samo strani instruktori, već i legalni pripadnici Albanske armije – tvrdi Stojanović.
Prema njegovim rečima najveći kampovi za obuku terorista bili su Kruma, Tropoja, čeret i Vicedol, a aktuelna istraga Tužilaštva za ratne zločine Srbije već je utvrdila da su u nekim od njih ne samo držani kidnapovani sa Kosmeta, već su upravo na tim mestima i vađeni organi.
Ilegalni prelazi
Prema rečima generala Momira Stojanovića, teroristi su granicu sa Albanijom prelazili na više mesta, ali su im dva najvažnija pravca bila preko Juničkih planina i preko Paštrika.
– Oba pravca su teško prohodna i jako teška za kontrolu. Teroristi su to znali, pa su ih najviše i koristili. Kada bi prelazili Juničke planine, prva stanica im je bilo selo Junik, a zatim bi se spuštali do đakovice. Drugi pravac je bio preko planinskog masiva Paštrik, Košara i dalje tokom Belog Drima prema Prizrenu – kaže general Stojanović.
– Ovaj deo severa Albanije bio je bukvalno „el dorado“ za teroriste. To područje je bilo pod direktnom kontrolom Saljija Beriše, nekadašnjeg predsednika Albanije, a direktnu kontrolu su imale lokalne bande. Neke su oružje Albancima sa Kosova prodavale, neke poklanjale, ali je upravo u ovom području završilo oko 300.000 dugih cevi koje su ranije opljačkane iz albanskih vojnih magacina – priča general Stojanović i dodaje da je dobar deo tih terorista te 1998. godine pohapšen.
– Oko 2.000 pripadnika OVK, od kojih se za neke nepobitno dokazalo da su počinili stravične zločine, vojska i policija su te 1998. godine uhapsili. Svi su oni procesuirani i do 2000. godine bili na izdržavanju kazne u zatvoru u Nišu. Međutim, odlukom tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice svi su oslobođeni. Navodno, to je trebalo da bude razmena svi za sve. Međutim, koliko znam niko od kidnapovanih ili zarobljenih Srba nije posle pušten – naglašava nekadašnji šef VBA, general Momir Stojanović.
