Mnogi prelomni događaji vezani za 28. jun, koji je postao mitološki datum. Od Kosovske bitke, preko ubistva Ferdinanda, do izručenja Miloševića Hagu
AKO je bilo koji dan sudbinski odredio, usmerio, preokrenuo istoriju Srbije, bio je to – Vidovdan! Kroz vekove su se tog 28. juna prelamali srpski porazi i pobede toliko da se u narodu ukorenilo mitološko verovanje u taj datum.
Od Kosovske bitke, atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu, kraja Prvog svetskog rata, do simboličkog uzdizanja Slobodana Miloševića na Gazimestanu i njegovog kasnijeg izručenja Hagu. Vekovima se na Vidovdan videla neka drugačija budućnost.
Koliko je taj niz velikih događaja puka istorijska koincidencija, a koliko plod srpske opsednutosti njegovim mitološkim značenjem?
Za Vidovdan se veže Lazareva dilema Ko je vera, a ko nevera i ona se već 620 godina prepliće i u srpskim političkim razračunavanjima. Tako se i Vidovdan, pored duhovnog značaja za nacionalni identitet, često koristi i zloupotrebljava i u prizemne stranačke i dnevnopolitičke svrhe!
Iz simbolike njegovog značenja crpu se i lepe etikete da je neko izdajnik, nevernik, Branković, a da se iz kosovskog poraza učimo o večnoj pobedi!
Dr Ivan Kovačević, profesor etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da Srbi na Vidovdan obeležavaju godišnjicu poraza:
– To je godišnjica Lazarevog izbora za carstvo nebesko. Taj praznik ima i značenje koje ljudi obično nazivaju srpskom proslavom poraza – objasnio nam je Kovačević. – Vidovdan je kao i svaki praznik plod određenih konstrukcija kojima se izgrađuje identitet. Vidovdanski identitet izgrađivao se i u 19. veku, u periodu rekonstituisanja srpskog nacionalnog bića, da bi se kao praznik prvi put javio u organizovanoj formi na proslavi 550 godina od Kosovske bitke.
Pored Lazareve dileme, i jedna druga rečenica, jednog drugog vođe, izrečena na Vidovdan, obeležila je modernu istoriju naše države. Slobodan Milošević, na vrhuncu svoje političke moći, 28. juna na Gazimestanu, u predvečerje krvavog rata, poručio je pred više od milion ljudi:
Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oružane, mada ni takve nisu isključene.
Kovačević precizira da je to bio trenutak u kome su se ukrstile političke ideje koje su determinisale narednu deceniju.
Istoričar Vlada Vojinović, koji izučava simboliku Vidovdana, kaže za Novosti da se zbog čestih istorijskih koincidencija vezanih za taj dan, njegovo značenje i mistifikuje:
– Ideja oslobođenja Srba u 19. veku vratila je i izrodila Lazarev vidovdanski mit o žrtvi, izdaji i obećanoj zemlji. Atentat u Sarajevu je 1914. godine pao baš na Vidovdan, ali teško je naći njegovu vezu sa kosovskim mitom. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, nakon Titove smrti i otvaranja albanskog pitanja, ponovo se vratila i vidovdanska simbolika u dnevnopolitičku stvarnost Srbije, koja je krunisana Miloševićevim govorom na Gazimestanu – navodi Vojinović.
Nije samo režim koristio snagu Vidovdana, već i opozicija. DOS je 2002. godine održao Vidovdanski sabor, koji je trajao sve do 5. jula. A i sada srpska opozicija veruje da taj datum može da bude prekretnica za smenu vlasti, pa su zakazali Vidovdanski miting u Kruševcu, sa koga će zatražiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Dr Zoran Stojiljković, profesor na FPN, kaže da politička kultura ima svoju simboliku i ikonografiju u kojoj mitovi i obeležavanja ključnih događaja igraju značajnu ulogu. Tako je i sa Vidovdanom:
– To je prosto nešto što formira političku svest i kulturu nacionalne zajednice. Interpretacija mita jeste nešto što treba da formira političke vrednosti. Osnovna poruka oko Vidovdana je hrabrost, nepokoravanje, slobodarstvo i spremnost da se suprotstavite jačima. Od političkog trenutka i pojedinih snaga zavisi koliko se time može manipulisati u dnevne svrhe i koji će deo istorije da se iskoristi – kaže nam Stojiljković.
On upozorava da se odgovarajući elementi mogu izvući iz celine mita i iskoristiti za dnevnopolitičke svrhe. Tako se konkretna politička namera vezuje za nešto što ima trajnu vrednost za državu.
Kad je Milošević, 28. juna 2001. godine, izručen u Sheveningen, lideri DOS su listom tvrdili da to nema nikakve veze sa Vidovdanskom simbolikom i da je reč o slučajnom poklapanju. Ipak, i taj događaj je podgrejao mitološko shvatanje tog dana. Miloševićevi poštovaoci su i u tome videli dimenziju žrtve i izdaje verujući da to ne može da bude slučajno.
U godinama bez velikih istorijskih lomova i Vidovdani prolaze kao dani sećanja i pomena. Do nekog novog velikog vidovdanskog preokreta.
– Što se tiče današnje perspektive, Vidovdan nema tu težinu srpskog etničkog identiteta kao što je imao u 19. veku. I kao što je u jednom trenutku izgledalo prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke i čuvene rečenice kojom se prizivao rat – kaže Kovačević.
BOG OBILJA I RATA
KOSOVSKA bitka se do kraja 18. veka nije vezivala za Vidovdan, nego za dan svetog proroka Amosa, uz koga je hrišćanska crkva na Zapadu stavljala i svetog Vita. Vitovo ime je ušlo u srpsko bogosluženje preko katoličkih i ruskih izvora, ali nije postao srpski svetac.
U paganskom, najranijem slovenskom sloju, Vidovdan je dan svetlosti, dan kada gospodari staroslovensko božanstvo – Vid ili Svetovid, bog svetlosti, obilja, ali i bog rata. Tek posle Kumanovske bitke 1912. godine, pošto je ona proglašena za osvetu Kosova, Vidovdan je crvenim slovima zapisan u kalendaru Kraljevine Srbije, kao jedan od devet zvaničnih državnih praznika.
VENCI U KRUŠEVCU
PREDSTAVNICI države i vojske obeležiće 621. godišnjicu bitke na Kosovu u ponedeljak u Kruševcu polaganjem venaca na Spomenik kosovskim junacima u centru grada.
