Vidovdanska akcija HO Svi za Kosmet traje do 15. jula

Ovogodišnja humanitarna Vidovdanska akcija humanitarne organizacije Svi za Kosmet traje do 15. jula. Čelni ljude ove organizacije pozivaju svakoga ko može da donira kako bi “uz Božiju pomoć i pomoć dobrih ljudi pomogne rešavanje gorućeg pitanja problema sa vodom porodici Stanković iz Jasenovika, završetak izgradnje omladinskog centra stradalnog sela Cernica, kao i pomoć manastiru Ceranjska reka na severu Kosova i Metohije”

OMLADINSKI CENTAR U CERNICI

Selo Cernica je našoj organizaciji vrlo dobro poznato, jer smo u njega dolazili još pre deceniju i po, i tada smo uvideli mere stradanja i teškog života sa kojim se selo susreće.

Ovo je danas mešovito selo, nedaleko od Gnjilana, u kojem živi oko stotinak Srba u 30 domaćinstava, a Bogu hvala sa velikim brojem omladine. Selo je u periodu od 1999-2003. godine pretrpelo velika stradanja, kada je veliki broj meštana napadnut, proteran i ubijen. Među njima je stradao nažalost i Miloš, dečak od samo četiri godine. Sve to ove hrabre i odvažne ljude nije pokolebalo, nego im je uprkos nebezbednosti i riziku Bog dao snage i volje da ostanu na svom vekovnom ognjištu.

U selu pored Crkve Svetog Ilije, postoje još dve manje crkve, improvizovana škola u privatnoj kući, kao i teren za basket. Kako omladina u selu nema gde da se okuplja, pogotovo u zimskom periodu i u kišnim danima, grupa momaka je došla na ideju da izgrade omladinski centar. Uz pomoć dobrih ljudi širom sveta, uspeli su da prikupe određena sredstva i započnu izgradnju, ali da bi objekat stavili u funkciju, za to je potrebno još dosta ulaganja.

Humanitarna organizacija Svi za Kosmet je rešila da nastavi sa pružanjem podrške omladini Kosova i Metohije, te će u sklopu Vidovdanske akcije prikupljati novčane donacije kako bi pomogli ovoj časnoj i vrednoj omladini da imaju svoj kutak i lepše mesto za življenje.

MANASTIR CERANjSKA REKA

Manastir Ceranjska reka nalazi se na severu Kosova i Metohije, u dubini netaknute prirode, a prilazi mu se lošim makadamskim putem dužine oko 2km. S obzirom na to da je smešten u potkopaoničkom kraju, zime su veoma oštre. Oslanja se na tri sela naseljena albanskim stanovništvom.

Ova srednjovekovna svetinja je stajala u ruševinama duže od pet vekova, nakon čega 2010. godine u nju dolazi monah Jovan, koji verom i uz pomoć dobrih ljudi uspeva da polako obnavlja manastir. Prema predanjima, na ovom mestu se posle Kosovskog boja nalazila glavna bolnica gde su lečeni preživeli junaci. A oni koji su preminuli sahranjivani su upravo ovde, tako da se ispod kamenja u delu dvorišta iznad crkve nalaze grobovi kosovskih junaka. Takođe je poznata priča da su tokom kopanja temelja za crkvu pronađene kosti za koje se veruje da pripadaju upravo nekom od kosovskih junaka.

Ceranjska reka je metoh manastira Sočanica, a crkva je posvećena Svetoj Petki. Prvi put se pominje u 14.veku, i tada je pripadala manastiru Banjska, a kako se pominje u pisanim dokumentima pretpostavlja se da potiče još iz 7. ili 8. veka.

Otac Jovan je jedini monah u ovom manastiru. Pored malobrojnih posetilaca, uglavnom lokalnih meštana, imali smo priliku da se uverimo da mu društvo često prave divlje životinje, a kako sam kaže ponekad mu dolazi i vuk.

Ovaj veoma skromni monah na naše pitanje šta mu je najpotrebnije, rekao je kosilica za travu, jer oko manastira ima oko hektar manastirske zemlje pod travnatom površinom koju mora često da kosi. Takođe da bi moglo lakše da se priđe crkvi i improvizovanom konaku u šumi, potrebno je uraditi pristupne staze, kako bi pokušali da olakšamo život u manastiru i privučemo poklonike.

Odazvali smo se na ovaj njegov apel i krenuli u sakupljanje sredstava.

PORODICA STANKOVIĆ

U novobrdskom selu Jasenovik, zaseok Vlajkovci, dolazimo na molbu sveštenika i lokalnog stanovništva, da posetimo petočlanu porodicu Stanković, koja živi u krajnje teškim uslovima. Zatičemo kuću bez vode i kupatila, veoma loše stolarije, ispucalih zidova, plafona napravljenog od dasaka, kao i mnoge druge probleme koje treba rešiti.

Domaćin Aleksandar živi sa suprugom Radojkom, majkom Radmilom koja je izgubila drugog sina, i sinovima Bobanom i Bojanom. Žive samo od jedne penzije, i nemaju drugih prihoda. Gaje tri krave i jednu svinju za sopstvene potrebe, koje prehranjuju od useva na 50 ari obradive površine. Neki od članova ovog domaćinstva, imaju i zdravstvenih problema, te im taj minimalni prihod kako kažu daju na lekove i na plaćanje potrošnje struje.