U depeši sa oznakom tajno analiza odnosa zvaničnog Beograda sa Moskvom i Vašingtonom. Jeremić koristi veze sa Kremljom, dok Tadić ne želi time da iritira Evropu
SRBIJA pokušava da uspostavi ravnotežu između SAD i EU s jedne strane, i Rusije, tradicionalnog saveznika, s druge – navodi se u depeši sa oznakom tajno poslatoj iz američke ambasade u Beogradu 3. septembra 2009. godine, uoči posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji:
– Dok se Srbija trudi da prevaziđe rastuće ekonomske teškoće i približi se svom prevashodnom cilju, članstvu u EU, Vlada se bori da uspostavi pravi ton u odnosima sa Rusijom: predsednik Tadić i njegovi bliski saradnici pokazuju nameru da uvažavaju Rusiju, ne iritirajući Evropu, dok drugi – uključujući ministra inostranih poslova Vuka Jeremića izgleda žele da iskoriste bliske veze sa Rusijom kao pregovarački ulog sa Evropom i SAD.
Tadašnja otpravnica poslova ambasade SAD u Srbiji Dženifer Braš konstatuje da Tadić i njegovi najbliži spoljnopolitički savetnici posvećuju najviše energije evropskim integracijama, fokusirajući se na Rusiju samo kada je potrebno da održi balans prema spolja. Vuk Jeremić, primećuje ona, ima sasvim drugačiji pristup.
PUT U VAŠINGTON TADIć se požalio da, uprkos sve jačim vezama Srbije i SAD, on nije posetio Vašington već više od četiri godine – prenosi ambasadorka Vorlik u depeši, uz napomenu da je ovo prvi put za nekoliko godina da je Tadić pokazao želju za tim. – Kazao je i da politika koju Amerika vodi na Blakanu, posebno na Kosovu, ima posledice po demokratiju u Srbiji. Prisetivši se vremena kada je on bio aktivista i proveo mesec dana u zatvoru, Tadić je rekao da će njegova vlada nastaviti demokratske reforme, ali i da mora da se bori sa značajnom nacionalističkom opozicijom. Kada je na red došlo Kosovo, Tadić je bio neumoljiv: – Biću direktan s vama, kao što sam bio s vašim kolegama: Srbija neće promeniti stav o svom teritorijalnom integritetu.
– Oni nisu spremni da se u potpunosti posvete, retorički, ili na političkom nivou, putu EU, i okreću se Rusiji, Kini i Pokretu nesvrstanih kao protivteži, ili alternativi EU. Prema toj logici, oni vide svaku pozitivnu interakciju sa Moskvom kao udar Vašingtonu – navodi se.
Ističe se da je Rusija drugi najveći trgovinski partner Srbije i osmi najveći izvor investicija, ali da su bezbednosni odnosi više simbolični nego konkretni.
Iako se Srbija, kaže se, i dalje oslanja uglavnom na vojnu opremu iz sovjetske ere, i zavisi od Rusije za rezervne delove i tehničko održavanje, nema zajedničkih vežbi.
Primećuje se, da su nasuprot, srpske vojne veze sa SAD i NATO u dramatičnom porastu.
Brašova preporučuje da SAD mogu da ojačaju pragmatične snage u vladi Srbije izjavama da Srbija treba da uloži napore u zdrav, uravnotežen odnos sa Rusijom. SAD mogu da ponude više – statističke podatke oko stranih investicija i rezultate programa društvenih reformi koji pokazuju da Srbija ima više koristi od saradnje sa SAD i Zapadom, nego od ruske retorike.
MLADIćEVA TAJNA VEZA!
Američki izveštaji o naporima da se uhapsi otpuženi general RS. Glavni čovek za saradnju sa Haškim sudom bio Miki Rakić
POTPREDSEDNIK SAD Džozef Bajden ponudio je, u razgovoru sa srpskim predsednikom Tadićem, svu pomoć Federalnog istražnog biroa (FBI) u potrazi za Ratkom Mladićem – kaže se u depeši poslatoj iz glavnog grada Srbije 29. jula 2009, nešto više od dva meseca posle posete drugog čoveka Amerike Beogradu. Uz Kosovo, depeše u vezi sa Ratkom Mladićem, dominantna su tema poverljive diplomatske prepiske SAD iz našeg regiona:
– Sa Biroom razgovaramo da u Beograd doputuje i jedan ekspert, koji će razmotriti da li postoje još neke mogućnosti za potragu.
U maju 2009. američka ambasada u Beogradu ocenila je da Srbija zaista radi sve što može da se uhapsi Ratko Mladić. Ovaj stav srpski zvaničnici nisu iznosili samo javno već i privatno svojim američkim kolegama.
– BIA i VBA sada sarađuju i pomažu se, a dobru ocenu izneo je i Dejan Mihov, šef beogradske kancelarije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju – piše u ovoj depeši.
Mihov je Amerikancima kazao da Akcioni tim za saradnju sa Tribunalom zvanično predvode Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine i Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju, ali da je, u stvari, glavni čovek (Miodrag) Miki Rakić, šef predsednikovog kabineta.
U tajnoj depeši koju je tadašnja američka otpravnica poslova Ambasade SAD u Beogradu Dženifer Braš 3. septembra 2009. godine poslala Vašingtonu navodi se da joj je Rakić rekao da je najverovatnije da se Mladić krije negde u Srbiji. On je, međutim, istovremeno izrazio verovanje da u tome ima pomoć stranih izvora.
– Rusija nije odgovorila na zahtev Srbije za pomoć u lociranju Ratka Mladića – prenosi Brašova Rakićeve reči.
Brašova navodi da joj je Rakić, zahtevajući da informacija ostane za ovim stolom rekao da je postavio seriju pitanja o specifičnim kontaktima između Mladićevih saradnika i ruskih diplomata, kao i o telefonskim razgovorima i putovanjima u Rusiju Mladićevih saradnika, direktoru FSB Aleksandru Bortnjikovu u junu, ruskom savetniku za nacionalnu bezbednost Nikolaju Petruševu u julu, i, najzad, predsednikovom šefu kabineta Vladislavu Surkovu. Rakić je dodao da predsednik Tadić, ukoliko ne dobije odgovor pre posete Medvedeva Beogradu, namerava da lično pokrene ovo pitanje.
Dok Amerikanci veruju u srpske napore da se uhapsi Mladić u protekle dve godine, Evropljani, proizilazi iz depeša, u to izražavaju skepsu. Jula 2009. godine zvaničnici Stejt departmenta razgovarali su o slučaju Mladića sa Holanđanima:
– Srpski lideri jedno govore lično, drugo međunarodnim medijima, a treće svom narodu – rekao je holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen američkom pomoćniku sekretara za evropska pitanja Filipu Gordonu.
KOŠTUNICA KOčIO, TADIć FRUSTRIRAN
PREDSEDNIK SRBIJE Boris Tadić izrazio je prošle godine frustraciju zbog stava Holandije da blokira pristupanje Srbije EU sve dok se ne uhapse i izruče Mladić i Hadžić, kao i zbog toga što je DSS od njega skrivala informacije o Mladiću:
– Ljudi počinju da me pitaju šta sam uradio u pogledu pristupanja EU, a dok nas Holanđani blokiraju, jačaju snage opozicije, tj. SNS – rekao je Tadić, navedeno je u depeši koja je 22. oktobra 2009. poslata iz američke ambasade u Beogradu, a govori o poseti američkog ambasadora za ratne zločine Stivena Rapa.
– Mislim da su prekršili zakon – rekao je Tadić, izražavajući nezadovoljstvo zbog uloge DSS u skrivanju informacija o Mladiću, a kada Mladić bude uhapšen, to ćemo dokazati, navedeno je u depeši.
Ambasador Rap je srpskim zvaničnicima poručio da moraju da šalju poruku da je Haški tribunal dobar, a članovi vlade o toj instituciji trebalo bi da govore s poštovanjem.
Roderik Mur, tadašnji zamenik američkog ambasadora u Beogradu, preneo je u julu 2006. Vladi Srbije 11 preporuka.
Ali, najviše zbog otpora premijera Vojislava Koštunice, Srbija nije u potpunosti u delo sprovela nijednu od njih, piše u izveštaju poslatom Stejt dipartmentu 17. oktobra 2006.
LINIJA PRATI IBAR
Južna srpska pokrajina glavna tema u vezi sa našim regionom. Tri opcije po pitanju budućnosti Kosova
AKCIJE Beograda su sve agresivnije u utvrđivanju kontrole na severu Kosova – tvrdi u poverljivoj depeši, upućenoj pomoćniku američkog državnog sekretara Filu Gordonu 29. januara, ambasador SAD u Prištini Kristofer Del. Uoči razgovora sa izaslanikom EU Robertom Kuperom, SAD kritikuju Brisel zbog izbegavanja teških odluka i ističe da je Amerika frustrirana ponašanjem EU u vezi sa Kosovom.
– Proces može da funkcioniše samo ako Brisel jasno stavi do znanja Beogradu da budućnost EU zavisi od stvarne saradnje oko Kosova. U nedavnim susretima sa Borisom Tadićem, i Angela Merkel i Nikola Sarkozi su istakli da put Srbije ka Briselu vodi, delimično, kroz konstruktivne odnose sa Prištinom…Neuspeh brzog delovanja znači gubitak severnog Kosova i ponovno otvaranje Pandorine kutije etničkih sukoba koji su obeležili devedesete – ističe se u Delovoj depeši.
Ambasadori SAD u Beogradu i Prištini su zabrinuti da bi moglo da dođe do stalne podele Kosova, duž toka reke Ibra, kao i da Beograd igra upravo na podelu koja bi Srbiji omogućila da zadrži sever Kosova.
Oni smatraju da se EU nedovoljno suprotstavlja podeli i da bi na to na kraju mogla i da pristane. Beograd jemudro procenio da mogućnost sukoba uznemirava naše evropske partnere i to predstavlja efikasnu strategiju za odlaganje reintegracije severa.
Ambasada u Beogradu izveštava Stejt department u Vašingtonu o upozorenjima srpskih zvaničnika da Srbi na severu Kosova nikada neće pristati da žive pod vlašću Prištine. U toj depeši se citira Jovan Ratković (NA SLICI), spoljnopolitički savetnik Borisa Tadića, koji je američkoj ambasadorki Meri Vorlik rekao da Beograd ne pokušava da promeni realnost u kojoj žive kosovski Albanci, ali je i upozorio da će pokušaj da se izmeni realnost u kojoj žive kosovski Srbi dovesti do destabilizacije.
Ratković tu priznaje da će Beograd morati da se pomiri sa činjenicom da više nikada neće upravljati Kosovom, ali naglašava da će i Priština morati da shvati da ona neće uspostaviti svoju vlast severno od Ibra.
U poverljivoj depeši od 12. januara ove godine iz Beograda se navodi da je Vlada Srbije jedinstvena u neprihvatanju nezavisnosti Kosova, ali da postoji unutrašnja podela oko toga kako će se nastaviti borba za Kosovo posle objavljivanja ocene Međunarodnog suda pravde.
– Predsednik Tadić izgleda voljan da prati naš i savet EU i da tiho prihvati bilo kakav ishod dok vodi Srbiju ka integraciji u Uniju, ali nema koordinisani plan kako da to učini. Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, vođen ličnom željom za samopromocijom i lošim poznavanjem domaćeg političkog pejzaža, planira novu ofanzivu na Kosovo. Pošto Tadić nema alternativni plan, očekujemo da će Jeremić pobediti.
Ako Beograd bude išao putem za koji se zalaže predsednik Tadić, Srbija će uspeti da napreduje u procesu evrointegracije bez priznavanja Kosova, ali ako nakon ocene MSP Vuk Jeremić bude jedini sa planom, Srbija će verovatno nastaviti da sledi pogrešnu ideju što će usporiti i otežati njen put ka EU, ocenjuje se u depeši.
Ratković je rekao ambasadorki Vorlik da će se predsedništvo usredsrediti na šire pitanje kada je reč o Kosovu o tome kako postići realistično, pragmatično, mirno rešenje u kojem pobeđuju i Srbi i Albanci. Navodi se da je u razgovoru sa britanskim ambasadorom Ratković pomenuo opcije po pitanju Kosova. Kao opcija A navedena je uloga Srbije na severu i oko pet manastira na jugu, koju bi Beograd mogao da prihvati, ali ne i da prizna Kosovo. Opcija B bi bila podela Kosova, a opcija C da Srbija bira između Kosova i EU. Stoji opaska da opcija A, odnosno da se odrede specijalni interesi Srbije na severu i oko statusa nekih manastira na jugu, je ideja koju Beograd najviše želi da ispita.
