Neuspeh bataljona holandske vojske da spreči masakr nad Muslimanima (Bošnjacima) u Srebrenici 1995. i dalje muči holandsko društvo i otežava razmeštanja vojnika u inostranstvu, navodi se u depeši iz ambasade SAD u Hagu koju je objavio Vikiliks.
U depeši pod oznakom poverljivo poslatoj 19. decembra 2006. navodi se da je holandski ministar odbrane Henk Kamp predstavio specijalno znamenje za vojnike koji su bili u batljonu pod okriljem Unprofora u BiH 1995, što je izazvalo ostru reakciju medija.
Iako je znamenje imalo za cilj da oda počast holandskim vojnicima koji su časno i savesno služili u teškim okolnostima, ono nije dobro primljeno u holandskom društvu koje i dalje ima problema zbog neuspeha u sprečavanju masakra nad Muslimanima koji su u Srebrenici počinile snage bosanskih Srba.
U depeši objavljenoj 2. februara, navodi se da se kukavice iz holandskog bataljona u Holandiji okrivljuju što ništa nisu uradili da spreče masakr, dok su vojnici tvrdili da odbrana Srebrenice nije bila moguća zbog neodgovarajućeg mandata i oružja, kao i nedostatka podrške UN.
Vojnici su se vratili kući uz kritike da su nekompetentni, a mnogi su tražili lečenje od traume. Masakr je doveo do pada holandske vlade 2002. posle izveštaja Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju u kojem su vojnici oslobođeni većeg dela krivice, budući da su bili brojno nadvladani i slabo naoružani, ali je krivica delom pripisana vladi koja ih je poslala.
Posledica je, navodi se u depeši koju je potpisao zamenik šefa misije u ambasadi čat Blejkmen, da holandska vlada mora da ispuni odabrane kritirijume pre nego što parlament pristane da pošalje trupe u inostranstvo.
Najznačajniji zahtev se tiče većih ovlašćenja kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, veruju Holanđani, dogodilo u Srebenici. Zbog toga je i nekoliko puta bilo zaustavljeno slanje holandskih vojnika u Avganistan.
Zbog znamenja holandskom bataljonu iz Srebrnice organizovani su protesti u Sarajevu i Hagu, a taj potez su kritikovale Majke Srebrenice, kao i mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Holadiji.
U drugoj depeši, poslatoj 2000. iz ambasade SAD u Hagu, a koju je Vikiliks objavio 2. februara, navodi se da većina Holanđana veruje da treba raditi na vladavini prava u svetu, ako je nužno i vojnim operacijama, ali da niko želi da bude ponovo izložen riziku neuspeha poput Srebrnice.
Holandske vlasti su među kriterijume uvrstile jasan mandat UN ili druge međunarodne organizacije, ukidanje dvostruke komande i održive političke i vojne ciljeve. Nije slučajnost to što su se Holanđani distancirali od obaveza na terenu na mestima kao što su Kosovo, Kipar ili Zapadna Sahara, navodi se u depeši iz 2000.
