Ovogodišnja vindzorska letnja kulturno-umetnička scena otvorena je u srpskom muzeju baštine izložbom pod nazivom „Pogledi – Views“. Izložba je predstavila tri likovna umetnika, a njihove radove, većinom iz ranog perioda umetničkog stvaralaštva, prenela na usud malobrojnim ljubiteljima likovne umetnosti.
Tri pogleda, tri različite vizije stvarnosti života u kojem svakodnevno pronalazimo ono što nas čini posebnim, pokušali su da slikarskim platnom objasne predstavnica „stare garde“ srpske likovne kolonije iz Toronta Dragica Gađanski, direktorka novosadskog kulturnog centra Sunčica Marković i ikonopisac iz Inđije Zoran Milošević.
Lepo je videti da srpska dijaspora Vindzora, tog radničkog prilepka nekada automobilsko-industrijskog centra sveta Detroita, ima u sebi i one publike koja ima snage da između ćevapa, prasećeg pečenja i folklora, koji je inače sastavni deo letnjeg lokalnog srpskog performansa, upotpuni svojim prisustvom i ovakav umetnički događaj.
Izložba je bila retka prilika da se malobrojna likovna kolonija Vindzora okupi na jednom mestu. Najznačajniji predstavnik među njima svakako je akademski vajar i slikar iz Sarajeva Neda Laketić-Soc, koja je u Vindzoru i Torontu već odavno stekla respektabilno ime.
Treba svakako spomenuti i Jelenu Ćetković, akademsku slikarku prefinjenog stila, sa izuzetnim osećajem za detalj. Jelenine ručno bojene marame od svile izgledaju poput nečeg što smo navikli da gledamo na revijama visoke mode.
Siguran sam da malobrojna srpska likovna kolonija, uz malo sreće i malo više lokalne podrške, može pokrenuti točak kulture i umetnosti srpske Vindzorske zajednice u pravom smeru. Jer po Majakovskom, „umetnost koja ne služi narodu samo je zabava besposlenih ljudi“.
Zoran Kljajić
