Srednja preduzeca mogu da racunaju na novih 80 miliona maraka, od cega ce polovinu obezbediti Evropska investiciona banka, a još toliko domace banke, najavio je po povratku iz Luksemburga guverner NBJ Mladan Dinkic.
Ovi izuzetno povoljni krediti namenjeni su obnovi opreme kako bi se domaca preduzeca modernizovala i tako postala konkurentnija i izvozno sposobnija. Rok otplate je od deset do 12 godina, uz grejs period od dve do tri godine, i godišnjom kamatom za državu od 3,5 odsto, a za preduzeca uz sve troškove kamatna stopa ce biti nešto niža od deset procenata.
Jedini uslov za ove kredite su dobri, profitabilni programi, bez hipoteke kao obezbedenja. Takvi instrumenti obezbedenja neophodni su, medutim, za revolving kredite u iznosu od pet miliona evra od cega je vec povuceno dva miliona a na osnovu sporazuma o finansiranju malih i srednjih preduzeca koji su NBJ i republicka vlada potpisale sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju. Ova sredstva se plasiraju preko Novosadske banke i Eksim banke.
Izvoz i veca zaposlenost kao prednost
U ovakvom kreditnom aranžmanu korisnici ucestvuju sa 20 odsto, isto toliko i banke, a preostali deo kredita je iz sredstava koje je odobrila Evropska agencija za rekonstrukciju. Mala i srednja preduzeca mogu dobiti ove kredite, kako za naš list kaže specijalni savetnik Udruženja banaka Jugoslavije mr Vesna Matic, ako se bave proizvodnjom za izvoz, proizvodnjom kojom se zamenjuje uvoz, kao i ona ciji proizvodni programi omogucavaju vecu zaposlenost.
– Bitan uslov i ovde je – dobro uraden biznis plan, što znaci da preduzece treba da ima jasno definisane poslovne ciljeve, da su oni realno ostvarljivi, ali i da je posao profitabilan – kaže Vesna Matic i dodaje da banke ocenjuju biznis planove i potom odobravaju kredite kada procene da ce uložena sredstva dati zadovoljavajuce finansijske rezultate i omoguciti uredno vracanje kredita.
Krediti se odobravaju na rok od jedne do pet godina sa kamatnom stopom od oko 10 procenata na godišnjem nivou i grejs periodom od godinu dana. Vlasnici preduzeca mogu dobiti ove pozajmice uglavnom za nabavku osnovnih sredstava, ali se deo kredita, najviše do 20 odsto, a saglasno biznis planu, može koristiti i za obrtna sredstva.
Na ime obezbedenja naplate kredita, banke stavljaju hipoteku na nekretnine u vlasništvu korisnika zajma, i to u dvostruko vecoj vrednosti od njegove visine. Moguci instrument obezbedenja je i zaloga na pokretnoj imovini, ali samo u kombinaciji sa hipotekom, koja je osnovni instrument kada je u pitanju ova vrsta kredita.
Mala preduzeca (do 50 radnika) i srednja (od 50 do 250 radnika) sa dobrim biznis planom imaju mogucnost da dobiju kredite po relativno povoljnim uslovima i kod drugih banaka. Kako kaže Vesna Matic, rec je o Komercijalnoj banci koja je od novembra prošle godine ovu vrstu kredita odobravala iz sopstvenog potencijala, sa rokom otplate od pet godina i kamatnom stopom od 9,75 odsto godišnje.
Ova banka je zakljucila okvirni ugovor sa Kreditnim zavodom (KFVV) iz Frankfurta o kreditiranju malih i srednjih preduzeca u iznosu od dva miliona evra. Krediti se odobravaju samo preduzecima koja imaju dobar biznis plan. Rok otplate je dve godine i kamata od osam odsto godišnje.
Zašticeni dužnici
Generalno, medutim, ukazuje mr Matic, cena novca na domacem tržištu je viša u odnosu na navedene kredite za mala i srednja preduzeca i krece se oko 2,5 odsto mesecno. Iako se može konstatovati da su kamatne stope prošle godine realno zabeležile znacajan nominalni pad (od 4,58 odsto u januaru na 2,42 odsto u decembru 2001. godine koliko su iznosile prosecne ponderisane kamatne stope na nove plasmane banaka), one su i dalje – visoke.
Specijalni savetnik za monetarno-kreditnu politiku UBJ navodi više razloga za tako visoke kamate na kredite. Najpre, u problemu nerešenih dužnicko-poverilackih odnosa preduzeca i banaka. Godinama kumulirani gubici u poslovanju domacih preduzeca, narušena likvidnost i solventnost, na kraju uvek rezultiraju nemogucnošcu privrednih subjekata da servisiraju finansijske obaveze prema bankama. U tom kontekstu, deo kreditnih potencijala banaka i dalje je zamrznut u rizicnim plasmanima što se, kako istice Vesna Matic, direktno odražava na visinu cene kapitala.
Relativna stabilnost cena na malo u prethodnoj godini, takode je uticala na kretanje kamatnih stopa. Njihovo dinamicno kretanje, narocito u prvoj polovini minule godine, a kao posledica liberalizacije cena i procesa ispravljanja dispariteta cena iz prethodnih godina, imali su uticaje i na brzinu pada kamatnih stopa.
Kao i svaka cena i kamatna stopa, prema mišljenju naše sagovornice, ima tendenciju brzog rasta naviše kada za to postoje uslovi, a daleko sporiji tempo, kada je u pitanju njihov pad. U tom smislu, ona naglašava da je veoma važan dalji rad na uspostavljanju stabilnosti u makrosistemu, jacanju finansijske discipline, ali i pokretanju procesa konsolidacije i privatizacije realnog sektora privrede.
– Radikalno sprovedena reforma bankarskog sektora u prethodnoj godini nije bila pracena konsolidacijom preduzeca – dužnika. Naprotiv, skoro potpuno odsustvo reformi realnog sektora privrede, kao i dalje prisutan visok stepen zaštite dužnika na nivou sistema u celini, sasvim sigurno, uticace na obim ponude kredita na tržištu. Ali, i relativno visok rizik plasmana, uz takode visoka fiskalna optrecenja ogranicavajuce ce delovati na dalji pad kamatnih stopa, istice Vesna Matic.
