После дугог чекања и више одлагања, која су у јавности оцењивана и као скандалозна, мађарски Завод за статистику коначно је саопштио резултатате пописа становништва спроведеног 2011. године. Према тим подацима, српска мањина је чак три пута бројнија него приликом претходног пописа, организованог пре десет година, пише Драган Јаковљевић за Српске недељне новине у Будимпешти, а објавила на свом сајту Канцеларија за сарадњу са дојаспором и Србима у региону.
Да подсетимо, тада је Срба у Мађарској званично било нешто више од 3.500, па је у српској заједници све до саопштавања најновијих резултата, владала бојазан од могућности да би, у случају даљег драстичног опадања броја нашег живља у овој земљи, могао бити доведен у питање и њихов статус законом признате мањинске заједнице, односно одређена мањинска права.
Међутим, информације о троструком увећању не само да су распршиле такве слутње, већ су донеле реално очекивање да ће српска мањина у Мађарској, имајући у виду нове околности, убудуће бити далеко значајнији друштвени и политички чинилац него до сада.
Према објављеним подацима, број припадника још осам националних мањина у Мађарској је од 2001. до 2011. године порастао, а изузетак су заједнице Грка, Словака и Словенаца, код којих је забележено бројчано смањење. Једино је број Украјинца остао готово непромењен у односу на претходни попис.
Завод за статистику овакав тренд тумачи интензивном активношћу земаљских и месних мањинских самоуправа које су уочи пописа становништва, најчешће путем мањинских медија, позивале своје чланове да се изјасне о припадању датој мањини. Тако је било и у српској заједници у Мађарској, чији су медији неколико месеци уочи пописа мотивисали српско становништво, као и оне грађане који су српског порекла или у породици говоре српским језиком, да се изјасне као припадници наше мањине. Носилац такве кампање биле су и Српске недељне новине, под слоганом „Не бој се, буди оно што јеси – изјасни се као Србин!“.
Упитан да прокоментарише резултате пописа, председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов за СНН каже да је овакав развој ситуације велико и пријатно изненађење и за тело на чијем је он челу.
„Мало је ко очекивао овакав развој ситуације. Искуство са досадашњих пописа нам говори да се онај број који смо ми као мањина проценили и очекивали, увек разликовао од броја који је саопштаван после пописа. Ми смо увек говорили да нас има око 10 хиљада, али се пописни резултат увек знатно разликовао од тог броја. Ево, сада су ови резултати коначно донели цифру коју смо увек спомињали као реалну. За ово кратко време од саопштавања резултата још нисмо обавили детаљнију анализу, али бисмо резултат могли да сагледамо из два аспекта. Имамо она наша сеоска насеља у којима су се наши људи и раније изјашњавали као Срби, јер их непријатна историјска дешавања нису поколебала да се изјасне о својој српској националној припадности и да признају да им је српски језик матерњи. У таквим насељима ни сада нема великих осцилација. Повећање је уочено у градским срединама, где су се људи сада очигледно смелије изјаснили“, каже Алексов.
Имајући у виду да је бројчано стање повећано код већине народности, Љубомир Алексов закључује да су се и остале мањине овога пута отвореније изјашњавале о својој националној припадности него што је то био случај приликом ранијих пописа становништва. То повећање он види као чињеницу која треба да произведе одређене последице и на политичком плану.
„Мислим да после ових сазнања треба и ми да размислимо о промени досадашње политичке стратегије. Још ћемо видети каква ће бити изборна регулатива, али треба се трудити да на изборима 2014. године буду уважено чињенично стање. Дакле, предстоји нам још много посла на том плану“, напомиње Алексов.
На питање колико су нека нова, односно другачија питања на попису помогла да се дође до овако повољних резултата, наш саговорник примећује да су питања о националности и матерњем језику стандардна и да се она нису мењала у односу на претходни попис.
„Међутим, ново је било питање о језику који се користи у породици и кругу пријатеља, на који је велики број испитаника одговорио „српски“. Из непознатих разлога, они се ипак нису изјаснили да припадају нашој мањини. Али, и то што су признали да користе наш језик, веома је значајна чињеница“, каже председник ССМ-а и изражава задовољство што је овим резултатима коначно добијена реална слика о броју Срба на територији Мађарске.
