Vesti
Izgleda da ni rekordan pad cena kuća, nezabeležen od 1980, neće učiniti tržište pristupačnijim u narednih 12 meseci, pošto otplate stambenih kredita rastu izuzetno brzo, upozoravaju stručnjaci.
Naime, rastuća kamatna stopa na gotovinu smanjila je i još više će smanjiti moć zaduživanja građana u većoj meri nego što će pasti cene kuća.
Prema predviđanjima ekonomista, to će ostavliti mnoge i dalje bez mogućnosti da izađu na tržište nekretnina, zbog sve viših mesečnih rata kredita.
Osim toga, mnogi koji su nedavno kupili kuću ili stan, takođe će biti pogođeni skokom u otplati hipoteka, kada tokom godine isteknu njihovi ugovori na izuzetno niske fiksne kamatne stope i kada budu prešli na varijabilnu koja dostiže sve veću stopu.
Viši ekonomista investicione banke Berendžoji, Džonatan Mekmenemen, kaže da se izazov pristupačnosti za kupce prvih nekretnina pomerio sa štednje za depozit na više otplate kredita svakog meseca.
Ova banka predviđa pad cena nekretnina od 16 odsto na nacionalnom nivou, ali očekuje da će iznos novca, koji će kupci moći da pozajme, pasti između 30 i 35 odsto.
Prema podacima kompanije CoreLogic, vrednost kuća i stanova do sada je pala za 8,4 odsto u odnosu na njihov maksimum od pre nepunih godinu dana. Nekoliko bankarskih ekonomista predviđa da će cena nekretnina pasti između 15 i 20 odsto.
– Pre pandemije, najveća prepreka za kupce prvih kuća bila je mogućnost uštede novca za depozit, ali sada se to ogleda u mogućnosti servisiranja kredita – istakao je Mekmenemen.
Direktorka istraživanja u kompaniji RateCiti, Seli Tindel, smatra da su se potencijalni kupci već suočili sa smanjenjem kapaciteta zaduživanja.
Prema njenim rečima, za prosečnog radnika, sa jednom platom koja iznosi 92.000 dolara godišnje, a koji nema izdržavana lica i dodatne dugovež, kapacitet zaduživanja je već opao za 138.900 dolara od aprila prošle godine.
Još jedan problem kada je reč o pristupačnosti ove godine biće to što se vlasnici kuća sa fiksnom kamatnom stopom suočavaju sa “hipotekarnom liticom“.
To praktično znači da će umesto kamate od 2,5 odsto, koliko su plaćali sredinom 2020. kada su uzeli kredit, pokrivati kamatnu stopu od 5,5 do šest odsto, ili prosto mesečne otplate će postati daleko veće kada im istekne fiksni rok.
Vlasnik kuće koji je uzeo zajam od 500.000 dolara s fiksnom kamatnom stopom, a koji se završava u julu ove godine, suočio bi se sa povećanjem otplate od 1.365 dolara mesečno, ukoliko ponovo ne pregovaraju, pokazala je analiza RateCiti-ja.
Oni koji su pozajmili milion dolara suočiće se sa skokom od čak 2.722 dolara mesečno u otplati.
– Pitanje pristupačnosti stanovanja je zaista mač sa dve oštrice. U osnovi cene padaju, što je na kraju dobra stvar za ljude koji žele da kupe. Međutim, pad cena kuća je problem za vlasnike kuća koji žele da refinansiraju kredit, uključujući i one sa fiksnom stopom koja ističe ove godine – rekla je Tindelova.
Pojedini kupci suočiće se s teškom realnošću da njihov dom vredi manje nego što su platili, što će otežati kvalifikovanje za još jedan zajam po boljoj kamatnoj stopi.
– Vlasnici kuća sa fiksnim stopama treba da razgovaraju sa hipotekarnim brokerom ili bankom da vide da li mogu da obezbede bolju ponudu kada im fiksna stopa prestane, i da izvrše dodatna plaćanja ukoliko su u prilici – ocenila je Tindelova.
Direktor kompanije 40FortyFinance i hipotekarni broker Vil Enkls iz Melburna, smatra da zajmoprimci treba da planiraju povećanje otplate.
– Moj najbolji savet se odnosi na dve ključne stavke: izračunajte koliko se očekuje da će biti vaše otplate, a zatim platite kredit kao da je to ta stopa. Onda nije šok kada vaša stopa skoči na taj nivo. Ukoliko je to previše za vas, onda pred kraj vašeg fiksnog roka pregovarajte i smanjite iznos na nešto pristupačnije – posavetovao je Enkls.
Pristupačniji krediti tek 2024.
Iako će pristupačnost stanovanja biti izazov u 2023, viši ekonomista ANZ banke Adelajd Timbrel rekla je da se možda nazire određeno olakšanje, jer se očekuju niže kamatne stope do kraja 2024.
ANZ predviđa da će cene kuća na nacionalnom nivou pasti za 18 posto, nakon što je stopa gotovine dostigla vrhunac u maju na 3,85 posto.
U tom slučaju, Banka državnih rezervi bi mogla da vrati stopu gotovine do kraja 2024. na niži nivo.
– Ne mislim da će se stope vratiti na rekordno niske iznose koji su bili tokom kovida – naglasila je Timbrelova.
