Australija ce tokom 2003/2004. godine odobriti dodatnih 12 000 viza iz humanitarnog programa, 41 700 viza iz programa objedinjavanja porodica i 110 000 u okviru „nehumanitarnog programa“ gde se najviše mesta ostavlja za školovane useljenike, objavio je resorni ministar Filip Radok.
Obim humanitarnog programa je, manje-više, jednak kao i ranijih nekoliko godina. Menja se, medutim, struktura podrucja na koje se odnosi humanitarni program. Godine 2001/02, cak 32 posto takvih viza bilo je rezervisano za zemlje Evrope. Vec ove godine, medutim, za useljenike iz evropskih zemalja ostavljeno je svega 12 posto, dok je porastao broj viza za emigrante iz Afrike (43), Srednjeg istoka i jugoistocne Azije (41 odsto), te Azije i obe Amerike (4 odsto). Od ukupnog broja, 4.000 su izbeglicke vize. Ostalo su vize za osobe cija je situacija slicna izbeglickoj i cija su prava ugrožena u zemljama rodenja. Oko 700 viza su za osobe koje traže zaštitu od Australije.
Za evropske useljenike donekle je utešno da se proširuje prostor u programu objedinjavanja porodica, gde spadaju i vize za roditelje.
Predvideno je, naime, ukupno 47 100 viza za clanove porodice, od cega oko 7 000 za roditelje. Od tog broja, 1 500 ce se koristiti starom, povoljnijom (jevtinijom) šemom, dok ce se na 5 500 odnositi novi propisi koji podrazumevaju vece finansijsko ucešce porodica koje dovode roditelje. Porodicni program je, inace, po obimu najveci posle 1955/56. godine kada je dovedeno 9 000 oceva i majki.
Po novoj šemi, podnosilac zahteva za stalnu vizu za roditelje treba da plati 25.000 dolara po osobi za njenu zdravstvenu zaštitu. Pri ovome, moguce je platiti prvu ratu u iznosu od 15.000 dolara da bi se dobila dvogodišnja privremena viza, sa pravom zapošljavanja i korišcenja Medkera.
Posle toga, bilo kad u pomenute dve godine, roditelji mogu da podnesu zahtev za vizu za stalni boravak, ako plate ostatak od 10.000 dolara za zdravstvenu zaštitu i stave još toliko (14.000 za dvoje), kao pokrice za eventualne troškove socijalnog osiguranja za vreme prvih deset godina stalnog boravka.
Podnosioci ranijih zahteva za useljenje roditelja mogu da se prebace na ovu novu, skuplju varijantu i da tako dobiju prioritet u rešavanju zahteva, kažu vlasti. O tome ce ih, svakog ponaosob, obavestiti i Ministarstvo. Zahtevi za ovu vrstu viza bice primani – za roditelje u inostranstvu od 27. juna, a za roditelje u Australiji – od 1. jula.
Iz nehumanitarnog, ekonomskog programa, cak do 68 000 viza ceka useljenike s kvalifikacijama – što višim, to bolje. Taj broj je veci nego ikada.
– Naša istraživanja pokazuju korist od visokoobrazovanih useljenika. Mi nastavljamo sa tom strategijom, jer su takvi imigranti u stanju da se najlakše ukljuce u ovdašnje tržište rada – kaže Radok.
Od prvog jula ove godine, osobe koje podnesu zahtev za useljenje na osnovu kvalifikacija, imace odredenu prednost, u povecanju bodova za diplomu ili smanjenju obaveznog ovdašnjeg radnog iskustva, ako su završne godine studija ostvarili u Australiji.
Kao jedna od mera za smanjenje pritiska na velike gradove – pet bodova se dodaje kandidatu koji je najmanje dve godine studirao na australijskom univerzitetu, TAFE ili ovdašnjim privatnim obrazovnim institucijama – ako se nalaze u udaljenijim podrucjima ili mestima sa manjim brojem stanovnika.
Bodovi se, takode, dobijaju ako kandidat za vizu vec ima ponudu za posao, te ako ako su njegove kvalifikacije odnosno zanimanje na listi najtraženijih. Ministar Radok kaže da su trenutno ta zanimanja krecu od strucnjaka za kompjutere do medicinskog osoblja, od kuvara i frizera do mehanicara za rashladne uredaje… Vlada namerava da se u okviru planiranog obima viza krece sve do 2006. godine.
Planovima se usprotivio premijer Novog Južnog Velsa Bob Kar. On traži smanjenje nehumanitarnog programa za više od trecine – na 80.000, u bojazni da ce novi priliv pojacati vec snažak pristisak na doseljavanje u Sidnej.
– Oko 40 posto doseljenika stiže u Sidnej, grad koji raste za hiljadu stanovnika nedeljno – kaže Bob Kar.
Ministar Radok odgovara da vlada preduzima mere da se doseljenici naseljavaju u seoskim podrucjima i manjim gradovima, navodeci kako ce ubuduce studenti u Darvinu ili Adelejdu imati vece šanse da dobiju stalni boravak od svojih kolega u velikim gradovima.
Useljenicke vlasti obaveštavaju da se dopunske informacije mogu naci na njihovoj Internet adresi: www.immi.gov.au.
„Pod lupom“ Srednji istok
Kad je rec o situaciji na Srednjem istoku, ministar Radok kaže da ce vlada nastaviti da pažljivo osmatra zbivanja i da ce oceniti kakvav doprinos može da da „u okviru medunarodnih napora na tamošnjem razmeštanju izbeglica, ako ga bude“. Australija je, inace, prema medunarodnim pokazateljima, treca u svetu po svom ucešcu u izmeštanju izbeglica, posle SAD i Kanade.
Manje „ljudi iz camaca“
Država ce i dalje raditi na smanjenju neovlaštenih ulazaka. Posle decembra 2001. godine, navodi se, nije bilo znacajnijeg priliva „ljudi iz camaca“. Ali, navodi ministar, krijumcari ljudi cini se napuštaju brodove kao transport i pocinju više da se koriste avionima.
