Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Srbije nedavno se vratilo iz Brisela sa dobrim vestima: Evropska unija će krajem juna uputiti direktivu zemljama članicama da pokrenu programe olakšanog izdavanja viza za naučnike iz Srbije.
– To podrazumeva i dozvole za više ulazaka u jednu zemlju, duži boravak, a važno je i da se našim istraživačima omoguće putovanja unutar Evropske unije – kaže za „Vesti“ Ivan Videnović, pomoćnik ministra i član delegacije koja je boravila na razgovorima u Briselu. Direktiva, međutim, mora da prođe raspravu u parlamentima zemalja članica, pa zatim proceduru ratifikacije.
– Taj proces može trajati mesecima i zavisi od zemlje do zemlje. Zato će iz Brisela poslati preporuku da se direktiva primenjuje i pre ratifikacije. Nadamo se da će dobra volja pojedinih država dati primer ostalima – ističe Videnović.
Usijani telefoni
Od kada su mediji u Srbiji objavili vest o vizama za naučnike, telefoni u Ministarstvu za nauku i životnu sredinu nisu prestajali da zvone.
– LJudi su se najviše interesovali da li mogu već sutra da odu u ambasade i da zatraže vize za naučnike ukoliko se tamo pozovu na najavu tih viza koju je ministar za nauku Aleksandar Popović dao medijima. Preporučujem našim naučnicima da se strpe do sledeće godine – kaže Ivan Videnović.
On kaže da se EU odlučila na ovaj korak zato što njena nova politika u oblasti naučnog rada nije spojiva s ograničenim kretanjima naučnika.
– Cilj razvijene Evrope jeste da se ukrupne naučni potencijali i da se finansiraju na nekoliko mesta u Evropi, po uzoru na SAD. Tamo postoji dvadesetak nacionalnih laboratorija u koje dolaze svi istraživači. Potom se vraćaju u matične institucije i obrađuju podatke koje su dobili – kaže sagovornik „Vesti“.
I brojne delegacije ministarstva za nauku su uporno objašnjavale u Briselu da nema ukrupnjavanja istraživačkog prostora ukoliko se svim evropskim naučnicima ne dozvoli ne samo ulazak u zemlju EU, nego i privremene radne dozvole.
Medicinari na ceni
– Preporuke za naučničke vize davaće institucije koje pozivaju istraživače iz Srbije da gostuju u njihovim zemljama – napominje Ivan Videnović. On procenjuje da će se i na listi naći, kao i do sada, stručnjaci za informatičku tehnologiju, i skoro sve oblasti prirodnih nauka.
– Raste potražnja i za medicinskim stručnjacima. Oni u inostranstvu neće moći da rade kao lekari, ali će biti dobrodošli kao istraživači – kaže sagovornik „Vesti“.
– LJudima u Evropskoj uniji koji slobodno prelaze iz zemlje u zemlju teško je objasniti da naučnik iz Srbije čeka celu noć na vizu pred ambasadom neke zemlje, čak i kada je pozvan u istraživački centar te zemlje. A putovanje u okviru EU već predstavlja „nemoguću misiju“ – navodi Videnović.
Ipak, on kaže da su dobri signali za naše naučnike stigli od komesara EU za nauku Janeza Potočnika. U razgovoru sa njim, utvrđeno je da će ove vize imati ključni doprinos za naučnu saradnju Srbije sa zemljama Evropske unije.
