Srbija na putu ka EU – Mladi dalje od Srbije?
Vladimir Grečić Liberalizacija viznog režima donosi građanima Srbije dugo očekivane pozitivne promene, ali i neke, možda, neželjene.
1. Stavljanje Srbije na belu šengensku listu posebno je bitno za budućnost mladih koji će, bez viznog ograničenja, moći da putuju iz jedne u drugu zemlju. Oni ne samo da će upoznati evropsku kulturu, vrednosti i običaje, širiti svoje vidike već će biti, realno je očekivati, i najbolji promotori kulturnih vrednosti Srbije. Kad je reč o srpskoj privredi, osnovni efekat ukidanja viza za građane Srbije biće lakša prohodnost, pre svega, poslovnih ljudi ka inostranstvu, što će doprineti povećanju ekonomske saradnje Srbije sa svetom. Liberalizacija viznog režima će doprineti i povećanju razmene stručnjaka iz raznih oblasti, a razmena iskustava i znanja imaće pozitivan efekat na privredu, unapređenje razvoja i istraživanja u Srbiji.
2. Ne postoje opsežnija istraživanja o tome koliko će vizna liberalizacija povećati migraciju mladih iz Srbije i time uticati na povećanje udela starih u ukupnom stanovništvu zemlje. Srbija, bez podataka za Kosovo i Metohiju, jeste evropska zemlja sa tendencijom smanjenja broja stanovnika zahvaljujući niskoj stopi nataliteta koja ne omogućava da se generacije zamene. U stvari, prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, u Srbiji je, u toku 2008. broj živorođenih (69.083) bio manji od broja umrlih (102.711) za 33.628 osoba. To će, na duži rok, imati negativne posledice na tržište rada Srbije. Uz to, zna se, iz više istraživanja, da su emigracione želje mladih dosta velike.
3. Zemlje EU izgradile su sistem zaštite od masovnih imigracija iz trećih zemalja, pa čak i iz manje razvijenih država članica. Proširenje EU sa 10 država članica, sredinom 2004. i sa Bugarskom i Rumunijom januara 2007. dovelo je do porasta međusobne trgovine, rasta stranih direktnih investicija, a tržište rada ranijih 15 članica ostalo je stabilno. Većina država članica EU vodi restriktivnu imigracionu politiku – zaključuju tranzicione aranžmane sa novim državama članicama, utvrđuju imigracione kvote i slično.
4. Za treće zemlje koje se nalaze na beloj šengenskoj listi uvedene su višestruke mere zaštite od legalnih i ilegalnih migracija. Jedan od instrumenata su sporazumi o readmisiji. Na primer, Srbija se tim sporazumima obavezala da prihvatiti svoje državljane za koje se u zemljama EU utvrdi da ne poseduju legalna dokumenta za boravak i rad.
5. Iskustva Rumunije i Bugarske pokazuju da liberalizacija viznog režima vodi povećanju rada na crno. Iako je teško proceniti koliko je ljudi radilo na crno, boravak bugarskih i rumunskih migranata, kojima je bilo omogućeno da rade u EU, pre prijema njihovih zemalja u punopravno članstvo, bio je ograničen na tri meseca šengen-vizama, nakon čega su morali da izađu iz EU. Međutim, neki su svoj privremeni posao, na primer na građevini, preneli na rođake koji su onda preuzimali ovaj angažman za naredna tri meseca, kada bi se ponovo vraćali. Koliki bi taj broj u slučaju Srbije bio teško je proceniti.
6. Ono što će biti neophodno da nadležni organi čine, kao uostalom i mediji, jeste upozorenje na opasnosti koje vrebaju mlade, neiskusne, željne putovanja, znanja, provoda, pa i rada na crno, a to su sumnjivi, neprovereni poslovi u inostranstvu, eksploatacija svake vrste. MUP, s pravom, sugeriše da se ponude takve vrste obavezno provere kako naši ljudi ne bi bili izloženi neprijatnostima ili, daleko bilo, trgovini ljudima.
7. Liberalizacija viznog režima će, isto tako, olakšati posao onima koji se bave vrbovanjem talenata. Srednjoškolci i studenti Srbije često osvajaju nagrade na međunarodnim takmičenjima i privlače pažnju onih koji imaju u vidu da živimo u vremenu u kome se razvoj zasniva na znanju. Ova opaska je utoliko važnija ukoliko se ima u vidu da je Srbija izgubila mnogo svojih talentovanih mladih ljudi.
8. Izazovi kojima je Srbija izložena ne znače da ona treba da uvede bilo kakve restrikcije u sferi emigracione politike. Naprotiv, ona mora ostati otvorena. Ono što bi, međutim, nadležni resori trebalo da čine jeste: usvajanje strategije za upravljanje migracijama, podsticanje cirkularne migracije – kretanje i prema spolja i prema unutra, izrada i implementacija Programa povratka kvalifikovanih iseljenika i migranata, a posebno veća briga o talentima i izrada programa povratka talenata.
Profesor univerziteta
Vladimir Grečić
