DUPLI POREZ NA STANOVE?
• Stari stambeni prostor će se prvo procenjivati prema sadašnjoj tržišnoj vrednosti • Na pojedinim lokacijama kvadrat danas košta gotovo duplo više, što će znatno uvećati i obavezna davanja
Rupu u budžetu od oko 100 milijardi dinara, Vlada, između ostalog, namerava da napuni i povećavanjem poreza na imovinu građana, kao i poskupljenjem goriva i impulsa u mobilnoj telefoniji. Država nema precizan plan, a opšta konfuzija s pravom zabrinjava i plaši građane koji svakoga dana slušaju o novim porezima. Novi nameti biće ozvaničeni sa rebalansom budžeta, što se planira početkom maja, i to putem zakona koji će parlamentu biti prosleđen po hitnoj proceduri u naredne tri nedelje.
Od novog računanja poreza na takozvane luksuzne stanove, jahte, avione i automobile, država planira da do kraja godine inkasira tri milijarde dinara, odnosno, nešto više od 31 milion evra. Za vlasnike nekretnina, dakle ne samo kuća i stanova, već i poslovnih prostora, novina će biti to što će se prvo obračunavati sadašnja tržišna vrednost imovine, a mnogi stanovi će, primera radi, zbog lokacija koje su poslednjih godina postale popularne (što je slučaj sa Novim Beogradom) danas biti daleko skuplji nego uvreme kada su kupovani. Time će i porez znatno da poraste. Ako se uzme u obzir da je kvadrat stana u Beogradu nekada bio između 1.000 i 1.300 evra, a danas od 1.800 do 2.000, prostom računicom se može zaključiti da će se za porez davati gotovo duplo više nego dosad.
Bez olakšica za dijasporske kuće
Kod oporezivanja nekretnina Vlada ima računicu da se stanovi ili kuće u vrednosti od oko 65.000 evra, porez plaća kao i do sada, odnosno 0,4 odsto u osnovici. Za stanove u vrednosti 160.000 evra ona bi trebalo da bude duplirana na 0,8 odsto, a za poslovne prostore vrednije od 320.000 evra porez bi bio povećan na 1,2 odsto. Međutim, same brojke ne govore mnogo, s obzirom na to da se dosadašnje povlastice ne ukidaju. U njih se ubraja umanjenje od 40 odsto ako se u stanu ili kući živi, sa dodatnih deset odsto za svakog člana domaćinstva, a do maksimalnog umanjenja od 70 odsto. Ovu olakšicu izgleda neće moći da koriste naši ljudi iz inostranstva koji u svojim kućama u Srbiji borave eventualno za vreme odmora, dok su ostatak godine prazne.
Građani stariji od 65 godina koji žive u prostoru manjem od 65 kvadrata imaju poresku olakšicu od 75 odsto bez obzira na broj ljudi koji žive u domaćinstvu. Za stanove starije od 15 godina, amortizacija iznosi 50 odsto.
Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec i sam kaže da je oporezivanje imovine posebno problematično.
– Sve je jako zamršeno i biće veoma teško sprovesti oporezivanje stanova, kuća i automobila jer mi nemamo precizno utvrđene kriterijume. Premda je reč o 31 milion evra, za koje sam uveren da neće bitno socijalno pogoditi građane, ja ne vidim kako će tu odluku vlada sprovesti – kaže on.
Bajec kaže da razume zabrinutost građana, ali da smo „u situaciji u kojoj nema mnogo izbora“. Savetnik premijera je inače i sam davao sugestije u vezi sa planom za štednju, a prevashodno je branio takozvani solidarni porez od šest odsto, od kojeg je Vlada odustala zbog oštrog protivljenja javnosti. Bajec, međutim, tvrdi da niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je i taj porez sasvim odbačen.
– Ja sam bio više za solidaran porez jer smatram da je pravičniji, naravno, uz obavezu da se ne oporezuju socijalno najugroženiji. Međutim, Vlada je odlučila drugačije i videćemo kako će se to odraziti na ukupnu ekonomsku situaciju – dodao je Bajec.
U Ministarstvu finansija „Vestima“ je juče potvrđeno da je Predlog zakona o rebalansu budžeta uveliko u izradi, baš kao i nov akt o porezima, ali nije precizirano i kada će biti dostupni javnosti. Sa druge strane, u Poreskoj upravi juče nismo mogli da dobijemo informaciju o novom modelu oporezivanja jer se čeka da se pomenuti zakon dovrši.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin za naš list kaže da je Vlada zbunjena i da je lošim potezima u uslovima krize izgubila kredibilitet, što dokazuju i nejasnoće u vezi sa porezom na imovinu.
Uslov za MMF
– Rebalans budžeta i novi zakon o oporezivanju moraju biti usvojeni oko 1. maja jer je to uslov da Srbiji na Bordu direktora Međunarodnog monetarnog fonda bude odobren zajam od tri milijardi evra za stabilizaciju deviznih rezervi. Kad je reč o porezima, deo se može doneti uredbama vlade, poput povećanja akciza na goriva i naplatu impulsa u mobilnoj telefoniji, ali je zakon neophodan kada je, na primer, reč o smanjenju troškova ministarstava za 40 milijardi dinara – kaže Jurij Bajec.
– Imovina je i zemljište, koje se nigde ne pominje. Poznato je da su zemljišne knjige u Srbiji neažurirane, a i kriterijumi za oporezivanje stanova ne postoje. Slažem se da ukupna računica od 31 milion evra po osnovu poreza na nekretnine nije velika brojka, ali ne znam kako će to vlada izvesti u uslovima kad se za tri nedelje ne može imovina pravilno popisati – ističe Cvjetićanin.
Šta se sve dodatno oporezuje
Pod stavkom „Povećanje prihoda“ od 16 milijardi dinara, Vlada je predvidela:
1) Povećanje akciza na benzin za dva dinara i za dizel četiri dinara po litru. Očekuje se da budžet do kraja godine inkasira po ovoj stavki pet milijardi dinara (52,6 miliona evra).
2) Uvođenje privremene takse od 10 odsto na potrošene impulse u mobilnoj telefoniji. Očekuju se tri milijarde dinara (31,5 miliona evra).
3) Povećanje poreza na imovinu i luksuzna vozila, odnosno, automobile, jahte i avione. Očekuju se tri milijarde dinara (31,5 miliona evra)
4) Privremena naknada na ostale prihode poput naplate dividendi od trgovine hartijama od vrednosti, na osnovu koje se očekuje prihod od pet milijardi dinara (52,6 miliona evra).
