Političari iz redova vladajuće koalicije socijaldemokrata i Zelenih ovih dana su javno optužili vlasti za strance da „zagorčavaju život“ migrantima jer ne poštuju odredbe novog Zakona o strancima koji je stupio na snagu pre četiri meseca.
List „Frankfurter rundšau“ piše da se to posebno odnosi na nastavak prakse odobravanja „lančanog duldunga“ (ograničenog odobrenja boravka). Ovim postupkom nadležne vlasti godinama drže te ljude u stalnom strahu i potpunoj neizvesnosti. U Nemačkoj trenutno ima oko 230.000 osoba sa duldungom koji se produžava na tri do šest meseci i mnogi od njih već dugo dobijaju tu vrstu dozvole ograničenog boravka samo „na kašičicu“.
Novim propisima je zakonodavac naložio (paragraf 25) da ukoliko ti stranci nisu mogli da budu vraćeni u zemlju porekla u poslednjih 18 meseci (a da oni lično nisu za to krivi), onda im valja ukinuti duldung i dodeliti dozvolu boravka.
Izbeglice
U tekstu frankfurtskog lista se ističe da su ovom pojavom pogođene i izbeglice sa Kosova, koje iz bezbednosnih razloga ne mogu da budu vraćene u zavičaj (reč je o Srbima, Romima i pripadnicima drugih nealbanskih zajednica). NJima se „lančani duldung“ još produžava, uz napomenu da ti ljudi „mogu dobrovoljno da se vrate svojim kućama“.
U praksi se, međutim, dešava suprotno. U većini nemačkih pokrajina tamošnje vlasti za strance priznaju samo tešku bolest kao opravdanje za odlaganje proterivanja i na osnovu lekarskih nalaza odobravaju dalji boravak. U mnogo slučajeva su ove vlasti oduzimale dozvolu za rad prilikom produžavanja duldunga strancima koji nemaju nikakvih smetnji oko predstojećeg proterivanja.
Na ovakvu praksu su prvi upozoravali izbeglički saveti, a potom je opunomoćenik savezne vlade za migracije Mariluiz Bek i sama priznala da ima „veoma malo slučajeva u kojima je ostvaren cilj novog zakona – da konačno bude obustavljena praksa odobravanja lančanog duldunga“.
U izjavi frankfurtskom dnevniku poslanik vladajućih socijaldemokrata Diter Vifelšpic kaže da još nikada nije doživeo da se jedan zakon u njegovom najvažnijem delu tako naopako primenjuje. Oko ograničavanja prakse „lančanih duldunga“ je postignuta saglasnost između svih političkih stranaka u Nemačkoj, kaže ovaj političar, čudeći se kako je potom upraksi sve to „okrenuto naglavačke“.
„Večno“ ograničenje
Humanitarna organizacija „Pro azil“ tvrdi da u Nemačkoj ima oko 100.000 vlasnika duldunga koji u toj zemlji žive duže od pet godina, a 27 odsto njih čak duže od 12 godina.
I političar iz redova Zelenih Jozef Vinkler upozorio je na ovu pojavu, rekavši da se to radi „na štetu stranaca“. On je od ministra unutrašnjih poslova Ota Šilija zahtevao da u uputstvima koja prate svaki zakonski akt valjano objasni službama za strance šta propisuje novi zakon. – Savezna vlast mora nedvosmisleno da razjasni kakve su bile namere zakonodavca – kaže Vinkler.
Jedini pokušaj prekida sa starom praksom zabeležen je u pokrajini Rajnland-Falc, gde je politički vrh zvanično uputio savet lokalnim vlastima za strance da „provere“ kako je došlo do toga da neko godinama živi sa duldungom koji se na kratko produžava i da mu odobre dozvolu boravka ako se ništa ne kosi sa odredbama novog zakona o strancima.
