Vlada RS u pismu navodi da je referendum u potpunosti u skladu sa pozitivnim propisima i tiče se pitanja od najvećeg značaja za građane Republike Srpske.
„Referendum je u potpunosti u skladu sa Ustavom BiH i praksama demokratskih država u Evropi i svetu. Dejtonski sporazum ne sadrži nijednu odredbu koja bi se mogla tumačiti kao zabrana ili ograničavanje referenduma“, navodi se u pismu.
Odluka Ustavnog suda ne može nikako značiti da je Republici Srpskoj zabranjeno obeležavanje dana svog nastanka.
Važno je, kako se navodi, konstatovati da se odluka Ustavnog suda ne može razumno tumačiti kao da Republici Srpskoj zabranjuje da obeležava 9. januar kao godišnjicu njenog osnivanja.
„Ako bi se odluka Ustavnog suda tumačila kao zabrana obeležavanja 9. januara, Dan Republike, zato što se poklapa sa pravoslavnim svetim Stefanom, onda bi to zahtevalo da svi javni praznici kojima se obeležava verski prazni – čak i koji padaju na dan verskog praznika – budu zabranjeni. Na primer: javni praznik kojim se obeležavaju muslimanski praznici Eid el Fitr i Eid el Adha, koji se poštuju u kantonima Federacije sa bošnjačkom većinom, morali bi da budu zabranjeni“, navodi se u pismu.
Ako bi 9. januar kao praznik bio neustavan zato što se poklapa sa svetim Stefanom, svaki praznik koji je iole sekularne prirode, npr. Nova godina, Dan nezavisnosti, Dan rada, Dan državnosti, Dan pobjede i Dan Dejtona, morao bi takođe biti zabranjen. Svaki od navedenih praznika poklapa se sa pravoslavnim ili katoličkim praznikom.
Republika Srpska, navodi se, ne želi ukidanje nijednog sekularnog, muslimanskog, katoličkog ili pravoslavnog praznika. Međutim, svi bi oni bili neustavni ako bi se odluka Ustavnog suda tumačila kao zabrana obeležavanja 9. januara, Dana Republike, zato što se poklapa sa verskim praznikom.
Ako bi se odluka Ustavnog suda tumačila kao zabrana obeležavanja Dana Republike Srpske zato što navodno favorizuje jedan narod u odnosu na druge, to bi onda sigurno značilo obaveznu zabranu obeležavanja 1. marta, koji se u Federaciji proslavlja kao „Dan nezavisnosti“.
Federalni praznik 1. mart predstavlja godišnjicu referenduma održanog 1992. godine, na kom su Bošnjaci i Hrvati glasali za jednostrano otcepljenje Bosne i Hercegovine od Jugoslavije.
Srbi su se snažno protivili održavanju referenduma i u njemu nisu ni učestvovali. Danas, Srbi smatraju 1. mart godišnjicom nezakonitog referenduma koji je Srbe iz Bosne i Hercegovine otrgnuo od njihove zemlje, Jugoslavije, i doveo do rata.
Federalni praznik 1. mart „favorizuje“ Bošnjake i Hrvate barem onoliko koliko 9. januar, praznik Republike Srpske, „favorizuje“ Srbe, stoji, između ostalog, u pismu.
