VLADIKA ARTEMIJE U
KEJTO INSTITUTU
Delegacija na čelu sa Episkopom Artemijem imala je sastanak u Kejto (Cato) institutu sa Direktorom Odseka za spoljnu politiku g. Kristoferom Preblom (Christopher Preble).
Na samom početku susreta g. Preble podsetio je na činjenicu da je Kejto institut bio protiv bombardovanja Srbije, kao i da stručnjaci u okviru instituta budno prate dešavanja na Kosovu i Metohiji. Želeći da čuje mišljenje Episkopa Artemija o situaciji na Kosovu i Metohiji, izrazio je spremnost da Kejto institut kao i Vlada SAD učine sve što je moguće da se popravi stanje Srba na Kosovu i Metohiji.
Vladika Artemije podsetio je najpre da je tokom svojih ranijih poseta već bivao gost u Kejto institutu, i da su sve njegove dosadašnje posete bile u okviru misije Mira i Razumevanja, tokom kojih je svedočio u Senatu, Kongresu i mnogim uticajnim institutima.
„Imajući u vidu da Vi već godinama budno pratite dešavanja na Kosovu i Metohiji, nećemo sada ponavljati već poznate činjenice“, istakao je Vladika Artemije.
„Problemi na Kosovu i Metohiji traju već sedam godina, i sada ulaze u završnu fazu rešavanja“, dodao je. „Znamo da Amerika i ostale članice Kontakt grupe podržavaju nezavisnost srpske provincije Kosovo i Metohija. To nam je nedavno potvrdio i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije, Džon Sojers.
Mi, kao Arhipastir hrišćanskih Srba sa Kosova i Metohije teško možemo da razumemo zašto toliko mnogo uticajnih glasova u Vašingtonu podržavaju akciju koja teroristima daruje značajnu pobedu u Evropi. To je utoliko teže razumeti, kada vidimo da se SAD bore protiv terorizma svuda u svetu, osim na Kosovu i Metohiji.
Davanje nezavisnosti Kosovu i njegovo otcepljenje od demokratske Srbije značilo bi suštinsku osudu Našeg naroda na istrebljenje iz pokrajine, koja čini veći deo Naše Eparhije. Naš narod nastavlja da trpi neprekidno nasilje džihadskih terorista i kriminalnih elemenata, koji dominiraju muslimanskim albanskim vođstvom.
čak i danas, dok međunarodna zajednica održava formalnu kontrolu, Kosovo je crna rupa korupcije i organizovanog kriminala, uključujući šverc drogom, oružjem i robljem.
Veoma često te stvari se dešavaju naočigled NATO vojnika, koji se boje da se direktno suprotstave tim kriminalcima.
I zaista, sporadični izlivi nasilja koriste se kao opravdanje za nezavisnost, da bi se umirile muslimanske frustracije ispoljavane u formi intifade koja je u toku, i koja nigde nije donela mir.
Umesto kapitulacije pred terorom i nasiljem, delotvorno rešenje za Kosovo mora na prvom mestu da istakne činjenicu da je Kosovo deo suverene Srbije, i da se mora naći rešenje koje će obezbediti ljudsko dostojanstvo i poštovanje za sve ljude, bilo da se radi o Albancima, Srbima, Ciganima ili Turcima, bilo da se radi o Muslimanima ili Hrišćanima.
Pitanje statusa Kosova je pravno a ne političko pitanje. Muslimanski kosovski Albanci sa druge strane angažovali su sve raspoložive snage da ubede svet, mirnim putem ili putem nasilja, da je nezavisnost „čarobni štapić“ za Kosovo i Metohiju, kojim će se rešiti svi problemi i automatski poboljšati svi osnovni standardi, kao i omogućiti uspostavljanje mira i stabilnosti u regionu. Međutim, istina je sasvim suprotna.
Mislimo da bi mnogi Amerikanci bili šokirani kada bi saznali da ključni sektori njihove Vlade, popuštaju pod pritiskom bučnog i dobro finansiranog lobija, insistirajući na kosovskoj nezavisnosti, što će preostale Hrišćane Kosova i Metohije prepustiti na milost i nemilost nasilničkog džihadskog pokreta. čak i kada se ostavi po strani to što može da se desi Našem narodu, što je Naša prva briga, kakva može biti korist od takvog rešenja za mir na Balkanu ili u Evropi? Šta bi Amerika time mogla da dobije“. Time je Vladika Artemije završio svoju uvodnu reč.
Odgovarajući na izlaganje Vladike Artemija g. Preble istakao je da u sadašnjem odnosu snaga, očigledno je da američka Vlada i američka javnost želi da što pre završi posao na Balkanu i opere ruke od toga. To jeste za moralnu osudu, ali je to u ovom istorijskom trenutku neizbežno.
„Američki narod je ubeđen da je intervencija na Kosovu bila uspešna i ispravna; kao što veruje i u ispravnost američke intervencije u Iraku 1991., u Panami, itd. Američki narod ne veruje da je Amerika na pogrešnoj strani, sa malim izuzetkom intervencije u Vijetnamu“, dodao je g. Preble.
Naglašavajući još jednom da su političke prilike u ovom trenutku nepovoljne za Srbiju i opstanak Kosova i Metohije u Srbiji, g. Preble je predložio da se fokusiramo na jedno pitanje – da li je izvesno da će nezavisnost Kosova značiti i krah Crkve, pa samim tim i srpskog naroda na Kosovu.
Podsetivši na to koliko je zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji učinjeno u poslednjih sedam godina pod vlašću UNMIK-a i KFOR-a, i da su svi ti zločini ostali nekažnjeni, a zločinci neotkriveni, krećući se i dalje slobodno po Kosovu, Vladika Artemije zapitao se „šta će biti kada svu vlast u ruke uzmu džihadski muslimani, čiji je jedini cilj proterivanje hrišćanskih Srba sa Kosova i Metohije. To bi bio kraj hrišćanskom narodu i hrišćanskoj civilizaciji na Kosovu i Metohiji. A Kosovo i Metohija postalo bi čvrsta baza džihadskog terorizma“, završio je Vladika Artemije, na šta je g. Preble uzvratio “Zar već nije?“.
„Naravno da jeste“, bio je odgovor Episkopa Artemija, „ali se to ne projavljuje još u punom vidu. Za sada je on uperen samo prema hrišćanima na Kosovu i Metohiji. Sutra će njegov cilj biti hrišćani u Evropi i Americi. I ukoliko se Amerika danas povuče sa Kosova i Metohije, neće li sutra, kada Kosovo postane baza džihadskog terorizma, biti u poziciji da se ponovo vraća, ovoga puta boreći se protiv islamskog terora koji će sprovoditi Albanci? Treba li uopšte praviti takav eksperiment i žrtvovati jedan hrišćanski narod?“.
Nakon ovako jasno iznetih stavova Episkopa Artemija, g. Preble upitao je: “Šta je po Vašem mišljenju Beograd spreman da uradi, da bi sprečio planirano davanje nezavisnosti Kosovu, s obzirom da mu je već data ponuda zauzvrat?“. Na pitanje šta je ponuđeno Beogradu, g. Preble odgovorio je da je to ustvari članstvo u EU.
Vladika Artemije bio je decidan u stavu da niko od političara iz Beograda neće potpisati nezavisnost Kosova i Metohije, na šta je g. Preble odgovorio da to i neće biti njihova odluka; odluka je doneta na drugom mestu i biće realizovana nezavisno od stava zvaničnog Beograda.
Vladika Artemije na to je ispravno primetio da „nametanje nezavisnosti Kosova neće doneti mir na Balkanu, nego naprotiv, samo nove sukobe. Uz to, postaće presedan koji će zapaliti mnoga žarišta širom sveta. I utvrdiće sve one koji teror primenjuju, da se terorom mogu postići politički ciljevi. Osim toga, nametnuta nezavisnost Kosova biće od Srbije smatrana okupacijom, a svaka država ima legitimno pravo da oslobodi svoju okupiranu teritoriju“.
Gospodin Preble složio se u ovome sa Episkopom Artemijem, dodajući da su mnogi zločini činjeni na prostoru bivše SFRJ u proteklih petnaestak godina od strane raznih grupa. „Oni koji su ih činili, hteli su da to bude u ime svih ljudi njihove nacionalnosti. To je bilo pogrešno. Narodi u čije ime su činjeni, treba da ustanu i kažu da se ne slažu sa tim zločinima. I da ih ubuduće ne treba činiti“. Uz to g. Preble izneo je stav da teroristička akta ne može opravdati bilo koji cilj.
„Ja već osam godina govorim protiv zločina, i da svi zločinci moraju biti kažnjeni“, odgovorio je Vladika Artemije. „Ali na Kosovu i Metohiji još nijedan zločinac koji je učinio zločin protiv hrišćana nije priveden pravdi. Pokušaj Amerike da se izvuče iz kosovskog problema je Pilatsko pranje ruku, ali ne u vodi, nego u krvi hrišćanskog naroda. To neće doneti blagoslov Božiji na ovu zemlju i ovaj narod. I na Kosovu cilj ne sme opravdavati sredstva. Cilj je u ovom slučaju nezavisnost, uz stradanje i nestanak jednog naroda, jedne kulture“, završio je Vladika Artemije.
Na kraju sastanka zaključeno je da je potrebno nastaviti razgovore sa zvaničnicima američke administracije, predočavajući im pravu prirodu problema na Kosovu i Metohiji, i ukazujući na posledice koje će doneti eventualno nametanje nezavisnosti, kao rešenja budućeg statusa Kosova.
Pres odeljenje Eparhije raško-prizrenske
www.banjska.org
