Владика Кирило: Циљ је да ум уђе у срце и да тамо твори молитву
9. Фебруар 2021 – 13:32
Његово Преосвештенство Владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је 7. фебруара 2021. године свету архијерејску Литургију у манастиру Стањевићима.
У литургијској беседи, владика Кирило је подсетио на догађај када су ученици питали Господа да им покаже Оца и то ће им бити довољно, а Он је рекао: -Толико дуго си са мном, зар ме нијеси познао, Филипе? Тиме је хтио да каже да је Он Бог и да не треба тражити откровење мимо онога што нам је дато у Христу, истакао је Владика.
-Наш Господ није гуру, већ истински духовник који је једном другом приликом објаснио ученицима, који су били тужни због Његовог скорог одласка, да ако Он не оде, Утјешитељ неће доћи к њима. Тај детаљ Духа Утјешитеља који од Оца исходи веома важан за нас данас, јер су се појавили многи “гуруизми”, људи који иду за људима, лажним епископима.. А видимо да чак и Син Божји не приводи људе себи, већ своме Оцу. Дакле то је истински духовник који приводи људе Богу, а не себи. Наши светитељи су то знали и били такви, нарочито у првим вјековима. Издвојио бих посебно Светог Василија Великог и Светог Јефрема Сирина, који су били савременици и међусобно се познавали, рекао је Владика и присетио се дела житија који говори о њиховом сусрету, када је Јефрем Сирин чуо за Светог Василија и дошао да се својим очима увери какав је тај подвижник и велики човек о коме сви причају_
-Када је видио Василија у свечаним одеждама са пратњом, помислио да је немогуће да је он такав као што причају, али ипак остао до краја Литургије у углу цркве. У току службе је Свети Василије послао чтеца да Светог Јефрема позове у олтар, а овај се зачудио како он зна његово име, али ипак није отишао. Када је Свети Василије почео да бесједи, Свети Јефрем је видио Светог Духа у виду голуба на његовом рамену, а из усана огањ, онда је почео да виче: Заиста је велики Василије, заиста је стуб огњени до неба! Тако су се упознала ова два велика светитеља, казао је владика Кирило.
-Велика је благодат у првим вјековима хришћанства, и у то вријеме, ако су стубови Цркве и први глас били Оци Кападокијски, онда је други глас, исон, било монаштво у Египту, истакао је владика Кирило осврнувши се такође на многе богословске расправе у то време, напоменувши да је мудрост свих јеретика била књишка, а мудрост Светих отаца је долазила од благодати Божје:
-Благодат Божја је та без које човјек не може да се избави од лажи и од замки ђаволских, рекао је владика Кирило подсетивши на поуке монасима Светог Јефрема Сирина. Осврнувши се на прочитано Јеванђеље, Владика је рекао да је таланат благодати Божје тај кога требамо да умножавамо. -Усмјерење Светог Јефрема и подвижника тог времена, попут Павла Тивејског, који се нису појављивали у народу, али су све усмјерили ка изградњи духовног храма и ту посебно стављају акценат на очишћење срца, које је центар духовног живота. Циљ је да ум уђе у срце и да тамо твори молитву, рекао је Владика.
-Ово вам говорим зато што треба да знамо циљ нашег хришћанског живота, иако је он за многе од нас недостижан, али знајући циљ, ми стичемо скрушеност срца, покајни дух и смиравамо се. Ако смо пуни себе, онда благодат Божја не може ни ући у нас, рекао је Владика и напоменуо да је један од првих учитеља у монаштву њему био отац Јефрем, који га је подучавао типику и првим корацима монаштва и служења, а такође се присетио како је отац јефрем у тренуцима искушења уносио дух радости. -Манастир Стањевићи је пустиња која је процвјетала трудом и прегалаштвом, истакао је владика Кирило пожелевши оцу Јефрему да у свему прати свога покровитеља, Светог Јефрема Сирина.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
