Spoljašnji radovi na uređenju hrama u Šidskim Banovcima, mestu na otprilike pola puta između Šida i Vinkovaca, započeli su početkom maja ove godine, a freskopis u unutrašnjosti hrama oslikava se već nekoliko godina.
– Radi se punom parom. Stavljamo spoljnu fasadu, radimo gromobran po svim evropskim standardima. Takođe, radnici malterišu, obijaju postojeći malter i zidove koji su veoma dotrajali. Trenutno se radi lađa crkve, a kasnije se prelazi na zvonik. Unutra se radi freskopis, ali ti radovi traju već desetak godina s jednim prekidom pošto smo sanirali kapilarnu vlagu. Ako Bog da, prvog septembra očekujemo završetak radova. Ostalo je još dosta da se radi, freskopiše se nekih 200 kvadrata. Inače, freskopis radi freskopisac Mihajlo Đember iz Temerina. Naš vladika je došao danas da blagoslovi radove – priča paroh šidskobanovački protonamesnik Nikola Gvozdenović.
U godini kada se obeležava 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, ovaj veliki jubilej proslavlja se u svim eparhijama. Sremska eparhija odlučila je da proslave podeli po namesništvima, a Šidski Banovci izabrani su kao mesto centralne proslave za šidsko namesništvo. Tri namesništva sremske eparhije su već obeležili autokefalnost. Nešto ranije je to učinjeno u sremskokarlovačkom i sremskomitrovičkom namesništvu, a prošli vikend godišnjica je obeležena i u podunavskom namesništvu, odnosno u Policijskoj školi u Sremskoj Kamenici gde se okupilo preko 2.500 ljudi.
– Mi smo isturena parohija sremske eparhije koja ima sedište u Sremskim Karlovcima, dok je sedište našeg namesništva u Šidu. Mi smo na teritoriju Republike Hrvatske i odlučeno je da mi budemo parohija koja će imati tu čast da upriliči proslavu. Ovo je jako velika stvar zbog naroda kojeg nema mnogo u ovom selu, ali ovo je zalog budućeg opstanka naroda na ovim prostorima. Isto tako prošle godine smo imali proslavu 200 godina crkve u našem selu. Trenutno ne znamo kako će proslava izgledati, osim što će biti liturgija koju će služiti naš vladika. Želja nam je da dovedemo kulturno umetnička društva sa ovih prostora kako bismo napravili program tematski vezan za veliki jubilej Srpske pravoslavne crkve – kaže protonamesnik Gvozdenović koji je zahvalio svojim parohijanima kao najvećim donatorima što se tiče unutrašnjeg freskopisnog uređenja hrama.
U šidskobanovačku parohiju spadaju sela (Šidski) Banovci i Vinkovački Banovci, a ukupno broji dvestotinak vernika. Pravoslavnu veronauku trenutno pohađa 14 dece od prvog do osmog razreda osnovne škole.
Uz tovarničku i iločku ova parohija je jedina parohija sa područja Republike Hrvatske koja je ostala pod upravom sremske eparhije nakon uspostavljanja osečkopoljske i baranjske eparhije.
– U osamstogodišnjici sećanja na taj istorijski momenat koji je značajan za sve nas Srbe želimo da nam Bog da blagoslov Svetoga Save da nas on umudri onako kako je on imao viziju za svoj srpski narod. Mi moramo da se borimo za opstanak na ovim prostorima i upravo obnova ove svetinje je u znaku radosti naroda koji ovde živi. Svaku bogomolju, bilo da je pravoslavna, katolička i neka druga, treba da očuvamo jer su to tapije naroda koji je istorijsko pamćenje imao, i dan danas ima na ovim prostorima. Ovo nam služi da imamo nešto lepo ostaviti našoj deci i pokolenjima. Mi Srbi ne trebamo da se svađamo sa ostalima i da srdžbu i pakost ostavljamo našoj deci – priča episkop sremski Vasilije.
Mnogo pravoslavnih vernika se tokom godina preselilo sa teritorija Republike Hrvatske u sela koja se nalaze upravo u nadležnosti sremske eparhije.
– Moja eparhija je na takvim geografskom položaju da je sva čeljad srpskog naroda iz Dalmacije, Slavonije i Bosne tokom rasejanja došla u izbeglištvo u Srem. Primio sam preko 30 sveštenika iz srpskih porodica. Primili smo i sav narod, gledali smo da svima pomognemo i dan danas dejstvujemo u tom pravcu i pokušavamo da svima olakšavamo bitisanje na ovom prostoru – objašnjava episkop Vasilije i za kraj našeg razgovora nadodaje da će se sledeće godine autokefalnost obeležiti i u jedinom manastiru na teritoriji Republike Srbije koji je posvećen Svetom Savi Kuveždinu, inače manastiru u kojem je ispevana Himna Svetom Savi.
Obnovu hrama Prepodobne mati Paraskeve najvećim delom finansiraju eparhija sremska i opština Nijemci u čijoj teritoriji se nalaze Šidski Banovci. Obilasku radova prisustvovalo je i nekoliko uzvanika iz Šidskih Banovaca i okolnih mesta.
Tekst sufinansiran sredstvima AEM-a iz Fonda za pluralizam i raznovrsnost elektroničkih medija.
The post Vladika sremski Vasilije obišao radove na crkvi u Banovcima appeared first on srbi hr.