Jedno je kada se ne izglasa budžet, a drugo je kada on uopšte ne dode na dnevni red. Jedna stvar je kada ne uspe operacija, a drugo je kada pacijenta uopšte ne podvrgnu njoj. To je opstrukcija i to se upravo dogodilo u srpskom parlamentu kada je rasprava oko budžeta skinuta sa dnevnog reda – kaže Zoran đindic, predsednik Vlade Republike Srbije.
Vest o skidanju budžeta sa dnevnog reda Narodne skupštine premijera je zatekla u Frankfurtu, gde je posle susreta sa Šrederom u Berlinu došao da primi brod „Argus“, zapravo laboratoriju za ispitivanje vode, koju je pokrajina Hesen poklonila Srbiji.
– Prvi put posle deset godina imamo priliku da o budžetu raspravljamo pre kraja godine – kaže za „Vesti“ đindic. – Imamo efikasno Ministarstvo finansija, koje je uspelo da sva druga ministarstva natera na pravovremene budžetske projekcije. To neke stranke ne žele. LJudi, medutim, shvataju da je to opstrukcija bez pokrica i da nema veze sa realnim politickim procesima, vec da nema konkretnih prigovora, nema konstruktivne alternative, pa se naprosto sprecava da tako važno pitanje dode na dnevni red.
Predsednik – „zvezda“ na „mercedesu“
– Interesantno je da niko ne govori da smo dve godine imali predsednika koga niko nije pozvao ni na jednu proslavu, sastanak, konsultaciju. Niko tada nije rekao da sistem ne funkcioniše zato što Milutinovica niko ne uvažava. Ispostavlja se da je dve godine sistem mogao da funkcioniše bez predsednika, a sada, kao, ne može. To nije operativni deo sistema koji stane ako predsednik ne funkcioniše.To je samo reprezentativni deo sistema, ona „zvezda“ na „mercedesu“. Bitna, ali i bez nje auto ide.
• Vaše uverenje je da ce dnevni red biti usvojen, ali da je odgovonost za odlaganje na strani nekih drugih partija? – Budžet je temelj države i da se to u nekoj drugoj zemlji desilo bio bi to neviden skandal. Kod nas nema tog odnosa prema budžetu, prema tom završnom racunu za minulu i poslovnoj projekciji za narednu godinu.
• Da li je to bila demonstracija moguceg pada vlade?
– Ne, mislim da je to autogol onih koji su odbili da budžet stave na dnevni red. LJudima u Srbiji je dosta podmetanja nogu, klipova, natezanja i politickih svada. Gradani žele da se radi, žele rezultate i da vlast bude efikasna. Nije vreme da bolji rejting ima onaj ko se bolje svada, vec koji bolje radi. I tu sam spokojan.
• Šta se nalazi u poslovnoj projekciji države za 1993. godinu?
– U njemu ima jako malo manevarskog prostora za vodenje neke politike. Gotovo ceo je potrošen na vec stecena prava gradana.
Oko milijardu evra dodajemo u penzioni fond, kako bi primanja starijih bila koliko-toliko pristojna. Više od 30 milijardi dinara ide na socijalna davanja, decje dodatke, još toliko na dugove za staru deviznu štednju, zajam i pocinjemo, posle dugo vremena, delimicnu otplatu dugova prema inostranstvu. Oko 25 milijardi dinara ide za lekove da bi ih gradani jeftinije dobijali. Tek 30 do 40 milijardi dinara treba da bude nekakvom „politickom odlukom“ usmereno za puteve, poljoprivredu, objekte za zdravstvo i o tome može da se diskutuje.
Licemerje Koštunice
– Zalaganje Koštunice da dijaspora ucestvuje na izborima je najobicnije licemerje. On je ušao u anale naše postoktobarske politike time što je rekao da u vladi imamo previše ljudi sa dvostrukim državljanstvom. Da su naše škole i fakulteti dovoljno dobri da naši strucnjaci budu u vladi, šta ce nama naši ljudi sa Harvarda i Oksforda. On je hteo da zatvori vrata povratka našim ljudima u Srbiju jer im je porucio da su oni koji su na Kardelju i marksizmu doktorirali bolji od njih, jer ih je „kapitalizam iskvario“.
• Ima najava da bi, ne prode li budžet, ministar finansija mogao da podnese ostavku?
– To bi dovelo i do ostavke vlade, jer ne mislimo da upravljamo privremenim finansiranjem što je bio manir minulih vremena i sistema. Ako vecina u skupštini kaže da politika koju vodimo nije dobra, ici cemo na izbore i pitati gradane za šta su oni – za vece poreze da bi bila bolja socijalna davanja, ili su za manja davanja da bi više novca ostalo u budžetu. Trecu opciju ne vidim.
• Na pragu smo ponovljenih izbora za predsednika Srbije, a prebacuje Vam se nema jasnog izjašnjavanja Demokratske stranke?
– Moj stav i stav Glavnog odbora je da ce Koštunica dobiti onu vrstu podrške koju traži. Deplasirano je da mi nekom kandidatu namecemo neku vrstu podrške za koju on misli da nije potrebna. On je vrlo jasno rekao da mu ta vrsta podrške ne treba i to je jasna poruka, ne meni, nego biracima DS da Koštunica može i bez njihovog glasa. Ja mu želim srecu i nema nikakve ljutnje. U demokratiji su izbori proces pridobijanja podrške za neki program. I nju treba da pridobije kandidat. Nigde biraci ne jure kandidata, vec on birace. U našem slucaju bi ispalo da je kandidat Bogom dani Buda koji sedi u nekom hramu i da biraci dolaze da mu se poklone.
„Trovanje“ dijaspore
– Što se tice samog glasanja u inostranstvu, da bi izbori uspeli moraju biti precizni biracki spiskovi, a mi ih još nemamo dovoljno dobre ni za Srbiju. Prvo se moraju ažurirati i dovesti u red,a potom reci kako se glasa, poštom, u ambasadi i konzulatu. Bez precizno utvrdenog birackog tela u dijaspori Ustavni sud bi za pet minuta osporio tamo održane izbore. Reci deset dana pred izbore „dobro bi bilo da dijaspora glasa“ predstavlja samo trovanje ljudi, stvaranje iluzije da je nešto moguce što nije.
• Kampanje predsednickih kandidata su u dobroj meri okrenute kritici Vaše vlade?
– Razlog tome je što nemaju svoj program. Svi parazitiraju na programu vlade. To je kao da imate pet pisaca i pet hiljada kriticara koji kritikuju šta ovi pišu. Politicari su se pretvorili u novinske komentatore. Nisam cuo da ni Koštunica, ni Šešelj, ni Pelevic kažu šta oni rade, a imaju i neke svoje nadležnosti, nisu marginalci.Jedina izjava je komentar onoga što ja radim. A za takvu vrstu kritike ima dovoljno novinara.
• Da li treba ojacati funkciju predsednika da bi se motivisao narod za izbore?
– Naši kandidati nisu ucinili ni deseti deo onoga što rade kandidati u drugim zemljama da bi pridobili glasace, a zatim kažu da „u sistemu nešto nije u redu“. To je kao da spavaš ceo dan, a kukaš da nemaš posla. Što se tice funkcije predsednika dve su mogucnosti. Jedna je da ga imamo kao sada, sa relativno slabim nadležnostima i prirodno je da ga bira palament, jer ljudinisu zainteresovani da glasaju za „slabog predsednika“. Ako želimo da direktno biramo predsednika, onda treba ojacati njegove funkcije. Kao u Americi, da predsednik imenuje vladu i nosi program. U Evropi je uobicajeno da parlament bira predsednika i to dobro funkcioniše. Samo je u Francuskoj drugacije, ali je skrojeno po meri De Gola. I u Srbiji je drugacije i skrojeno po meri Miloševica. Ne može se na dve stolice: da imamo „slabog“ predsednika, a da on bude direktno izabran.
Cestitka „Vestima“
Svim našim ljudima u dijaspori u narednoj godini želim pre svega zdravlja i srece u porodici, ali i malo više optimizma i energije da prepoznamo i iskoristimo šanse koje nam se kao pojedincima i narodu pružaju. Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema realnosti, a to je – bori se, ne predaji se, nemoj da kukaš, nemoj da ti je uvek neko drugi kriv, nego rešavaj svoje probleme, a ne traži samo izgovore. Poslednjih 20-30 godina nama je kuknjava postala nacionalni sport.
„Vestima“ cestitam lep jubilej, deceniju informisanja naših ljudi u svetu kada je to bilo najteže, a njima najpotrebnije i želim da nastave putem koji se potvrdio tamo gde je jedino meritorno – na tržištu.
• Šta ce se destiti ako izbori ne uspeju?
– Pa, ništa!
• Ako ne uspeju, ocekujete li „revanš“ u parlamentu i izglasavanje nepoverenja vladi?
– Da DSS ima ikakvu šansu da sruši vladu, on bi je srušio istog trenutka. Nema tu lojalnosti tipa „ako bi ispori uspeli, oni bi bili tolerantni“. Rec je o destrukciji od samog pocetka i sve zavisi samo od odnosa snaga u parlamentu.
Nigde kampanje
– Pogledajte atmosferu uoci izbora. Nema kampanje. Kandidati ne misle da su dužni da vode kampanju, vec to treba narod da cini bez njih. To su refleksi autoritarnog prethodnog sistema kada je Miloševic prezirao narod i nije vodio kampanje. Mislio je – narod ga obožava bez obzira da li ga vidi ili ne vidi. Kampanje nisu informativnog, vec, pre svega, motivacionog karaktera.
Kako su vodili kampanju takvi ce im biti rezultati.
