Vlažnost i drugi mikroklimatski uslovi u stanu su posebno znacajni za zdravlje, buduci da se u njemu boravi najveci deo dana. U mnogim studijama u svetu i kod nas izneti su podaci koji potvrduju odavno poznatu cinjenicu da je obolevanje i smrtnost veca kod osoba koje žive u uslovima povecane vlažnosti.
– Strucnjaci su izracunali da odrasle osobe provedu 8 do 16 odsto vremena na otvorenom prostoru, 20 do 25 odsto na poslu, a 50 do 56 odsto vremena u stanu, dok deca i starije osobe borave u kuci dve trecine dana. Optimalna vlažnost vazduha u stanu treba da iznosi od 40 do 60 odsto. U vlažnim stanovima relativna vlažnost vazduha je veca od 70 odsto – kaže prof. dr Gorica Zbutega u Institutu za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Gljivicama prija vlaga
Poznato je da su na povecanu vlažnost u stanu posebno osetljivi meteoropati, osobe koje na nepovoljne klimatske uslove reaguju promenom raspoloženja, malaksalošcu i drugim fizickim tegobama. Teško je podnose starije osobe i bolesnici sa hronicnim bolestima srca i krvnih sudova, disajnih organa i zglobova, a narocito deca.
– Vlažni stanovi pogoduju nastanku bolesti disajnih organa, tuberkuloze, reumatizma i astme. Dokazano je da vlažni stanovi uticu loše i na psihu. Vecina bolesnika obolelih od neuroza, depresije i psihoze živi u vlažnim i nedovoljno osvetljenim stanovima. Deca su još osetljivija na povecanu vlažnost vazduha u stanu, posebno mala. Najcešce su rahiticna i više obolevaju od bronhijalne astme, razlicitih alergija i kožnih bolesti.
Povecana vlažnost u stanu nastaje u neprovetrenim i nedovoljno osuncanim stanovima ili kucama koje su sagradene od materijala koji vezuju vlagu. Takode i podzemne vode uticu na povecanu vlažnost kuca i stanova, saznajemo od naše sagovornice.
– Vlažan stan odiše specificnim mirisom, koji potice od gljivica, narocito penicilinskih, a prepoznaju se po belicastim naslagama na drvenim površinama i zelenkastosivkastim skramama na zidovima i plocicama. Gljivice se najviše razmnožavaju u vlažnim prostorijama koje nisu dovoljno provetrene, kao što su kupatilo, ostava, podrum. Hrana u takvim stanovima brže propada. Poslednjih godina primeceno je da se gljivice i drugi mikrobi razvijaju u zgradama sa veštackom ventilacijom. Iz ovih ventilacija, posebno u kupatilu, stalno cirkulišu mikroorganizmi, a osecaju se i neprijatni mirisi iz susednih stanova.
Dobra izolacija je rešenje
Da bi se oslobodili suvišne vlage u stanu, najvažnije je pronaci pravi uzrok njenog nakupljanja. Utvrdeno je i da pojedini gradevinski materijali vezuju vlagu u zatvorenim prostorima. Trajno rešenje je dobra gradevinska izolacija.
– Svakodnevno provetravanje stana je od posebne važnosti. Kupatilo je veliki izvor vlage i mesto gde gljivice opstaju. Da bi se u njemu izbeglo nakupljanje vlage, za vreme pranja veša trebalo bi otvoriti vrata od kupatila. Posle kupanja kupatilo dobro provetriti i izneti vlažne peškire. Ukoliko se pojave gljivice, treba ih ukloniti mehanicki i hemijski.
Za vlažne stanove najbolje je centralno ili elektricno grejanje. Ako se stan zagreva loženjem drva, ona ne smeju biti vlažna. Ugalj i nafta pri sagorevanju takode ispuštaju odredenu kolicinu vlage. Skupljanje vlage smanjice se povremenim zagrevanjem stana do 30 stepeni, a zatim je potrebno sve prostorije dobro provetriti. Prozore osloboditi zavesa i tkanina koje ne dozvoljavaju prodor vazduha i svetlosti. U kupatilima sa zajednickom ventilacijom na tri do šest meseci menjati filtere, a cevi cistiti jednom godišnje. U letnjim mesecima kad temperatura prelazi 30 stepeni, otvoriti prozore da bi se stan isušio. U vlažnim stanovima ne bi trebalo imati biljke u saksijama, savetuje dr Gorica Zbutega- Miloševic.
