Ne otkrivajući identitet Uskok (Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala) je na internet stranici objavio da Gavrilovića, koji je austrijski državljanin, sumnjiči za podsticanje na zloupotrebu položaja i ovlašćenja.
Ali, kako se navodna zloupotreba dogodila od 11. novembra 1991. do kraja oktobra 1992. godine, terete ga po odredbama Zakona o nezastarevanju krivičnih dela ratnog profiterstva i krivičnih dela iz procesa privatizacije.
U optužnici stoji da je Gavrilović za vreme rata i stanja opasnosti za održivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta Hrvatske, iskoristio ratne okolnosti i otežan rad državnih tela pri nabavci oružja i opreme za potrebe odbrane s ciljem da sebi pribavi značajnu nepripadajuću materijalnu korist, prenose hrvatski mediji.
To je navodno učinio kroz sticanje više kompanija u stečaju koje su procenjene na gotovo 68 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Gavrilović je potom preuzeo obavezu plaćanja nešto više od 3,3 miliona maraka za te kompanije u roku od 90 dana, iako za takvo plaćanje, po tvrdnji Uskoka, nije imao novca niti nameru osiguranja iz privatne imovine.
Nakon toga je, „znajući da jedna osoba od koje je prethodno tražio pomoć u pribavljanju novca za kupovinu“ firmi u stečaju na svom inostranom računu drži dva miliona maraka za potrebe odbrane Hrvatske od ratnog ministra finansija Joze Martinovića zatražio da toj osobi naloži da novac uplati u njegovu korist“.
Martinović je to, po tvrdnjama tužilaštva, učinio početkom 1992. godine kako bi Gavriloviću omogućio sticanje značajne nepripadajuće materijalne koristi. Nakon što je vlasnik računa po nalogu ministra finansija na inostrani Gavrilovićev račun uplatila dva miliona maraka, Gavrilović je tim novcem, uz dodatno pribavljeni novac, uplatio kupovinu.
Tužilaštvo tvrdi da se na taj način, na štetu države koja je tada bila u ratu, okoristio za više od 7.8 miliona kuna. Nakon pokretanje istrage krajem novembra 2014. godine Gavrilović je tvrdio da je reč o hajki države i da je kupovina Mesne industrije „Gavrilović“ u stečaju sprovedena zakonito.
„Uveren sam da ovo predstavlja nastavak hajke državnih institucija zbog međunarodne arbitraže u kojoj Mesna industrija Gavrilović potražuje odštetu od Republike Hrvatske. Pritiscima na mene lično, moju porodicu te kompaniju Gavrilović želi se uticati na konačnu odluku arbitražnog suda“, stoji u njegovom saopštenju.
Njegov advokat Rajko Čogurić kasnije je na rešenje o istrazi podneo žalbu koja je odbijena, iako je obrana tvrdila da su inkriminacije kontradiktorne. U zahtevu se, rekao je advokat, ukazuje da u ratno vreme nije funkcionisala pravna država, ali po njemu to nije istina jer je, kako tvrdi, uprkos ratu i ratnoj opasnosti država savršeno funkcionisala.
