Vlast dozvoljava ugrožavanje prava i interesa državljana Sjedinjenih Američkih Država , većinom našeg porekla
Imovina građana SAD na udaru u Srbiji
Mreža za restituciju u Srbiji upozorava da na placevima američkih državljana Bogdana Veljkovića, Marka Rakočevića, Olivere Karlson i Sofije Ilić niču parkinzi i poslovni prostor. Dijaspora preti obraćanjem Kongresu SAD
BEOGRAD – Srpska vlast dozvolila je ugrožavanje prava i interesa američkih državljana u Srbiji i omogućila preprodaju prava korišćenja i izgradnju objekata na elitnim lokacijama i placevima u Beogradu koje su vlasništvo građana SAD. Srbi sa američkim državljanstvom čije su pretke, rođake prijatelje proterali komunisti posle 1945. godine i danas su, iako većina rođeni ovde u srcu Beograda, izgleda nepoželjni, a na njihovoj zemlji, da apsurd bude veći, planirana je svojevremeno i izgradnja hotela iz čuvenog lanca „Hilton“, jednog od simbola Amerike.
Na lokaciji „Tri lista duvana“, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša, planirana je početkom devedesetih izgradnja hotela „Hilton“. Zbog toga je srušen i deo Muzičke škole „Stanković“ i poznata beogradska kafana „Tri lista duvana“. Izbio je rat i gradnja hotela nije počela, a posle toga grad je ustupio lokaciju preduzećima „Jinpros“ i „Trudbenik“ radi izgradnje Beogradskog biznis-centra. Ni od ove zamisli ništa se nije ostvarilo, pa je 1995. godine odlučeno da se otvori privremeni parking koji i danas „krasi“ ovu lokaciju, vlasništvo porodice Hadži Galić. Marko Rakočević, državljanin SAD, stari vlasnik i predstavnik porodice, izjavio je za Glas da je pravo korišćenja nad ovom lokacijom nedavno ustupljeno Hipo Alpe Adrija banci.
– Sigurno je da nijedna američka firma neće investirati niti graditi na placevima koji pripadaju američkim državljanima jer je privatna svojina neprikosnovena. Svaka ambasada SAD, bilo gde u svetu, ima prevashodno zadatak da štiti interese američkih građana i, naravno, obavlja svoju diplomatsku misiju. To je nesporno i znači da će SAD zaštiti naša prava. Drugo, bitnije pitanje je da li će građani Srbije morati da plate troškove vraćanja oduzete imovine. Mi smo se, kao i svi drugi stari vlasnici u Srbiji, od početka zalagali za fizičko vraćanje imovine, upravo zato da građani ne bi snosili troškove denacionalizacije.
Udar na kulturu i istoriju
Iz zgrade gde je bila kafana „Tri lista duvana“, na prvom spratu, davne 1883. godine obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. Ministar vojni Teša Nikolić bio je kraj telefona u „Tri lista duvana“ odakle je razgovorao sa inženjerijskim kapetanom Kostom Radosavljevićem, koji je istovremeno bio na vezi u nekadašnjoj inženjerijskoj kasarni na Paliluli, gde se danas nalazi Rudarsko-geološki fakultet. Zgrada na lokaciji „Tri lista duvana“ je srušena 1991. godine, kao i deo Muzičke škole „Stanković“. Milutin Garašanin je omogućio članovima Pevačkog društva „Stanković“ da otkupe ovaj plac i 1911. i osnuju Muzičku školu „Stanković“, čiji je direktor bio Stanislav Binički.
Hamović se pravi Englez?
Još jedna američka državljanka, na čijem placu na Slaviji je nikao parking, jeste Olivera Karlson, takođe član Mreže za restituciju u Srbiji. Na placu državljanke SAD Sofije Ilić na Teraziskoj terasi, na adresi Balkanska 2, u srcu Beograda, investitor ETB Holding je iza investicije vredne 25 miliona evra. Jedan od osnivača ETB-a je preduzeće „Mali kolektiv“, a planirana je izgradnja poslovnog prostora površine oko 24.000 kvadratnih metara. U Mreži za restituciju napominju da je jedan od čelnih ljudi „Malog kolektiva“ biznismen Vuk Hamović, koji ima dvojno državljanstvo, odnosno polu-Englez, a da ćerka Sofije Ilić takođe ima državljanstvo Velike Britanije. Sofija Ilić, naslednica Radosava Dimića, Srbina koji je dobio orden Kraljevine Belgije i preživeo Dahau, a proglašen neprijateljem ove zemlje, pokušaće da zaštiti svoja prava i u Velikoj Britaniji. NJena ćerka će, kažu u Mreži za restituciju, angažovati ljude i tražiti blokadu Hamovićeve imovine.
Ali, zakon o vraćanju imovine još nije donet i najverovatnije će na našim placevima u međuvremenu nići različiti objekti. čak sve i ako budemo morali da tražimo naknadu u novcu i idemo po pravdu u sud u Strazburu, sigurno je da ćemo ostvariti svoja prava na obeštećenje, ali će u tom, najgorem slučaju, koji stari vlasnici ne priželjkuju, obeštećenje morati da plati Republika Srbija iz budžeta, odnosno od novca poreskih obveznika. I investitori su svesni posledica, pa je tako, na primer, Hipo Alpe Adrija banka uputila pismo u kojem se navodi da su oni svesni da može doći do štete, ali da će nju snositi Republika Srbija – rekao je Rakočević.
Ugrožena je i elitna lokacija u Rajićevoj ulici, gde je nekada bila tramvajska okretnica, a stari vlasnik, međunarodni bankar Bogdan Veljković, predsednik Udruženja za vraćanje oduzete imovine Beograd, takođe državljanin SAD, već više godina vodi borbu da fizički vrati imovinu svim starim vlasnicima. Veljković ističe da su spekulacije sa gradnjom hotela „Hilton“ u Rajićevoj ulici glupost.
– Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu, nedavno je jasno i javno izjavio na gradskoj televiziji Studio B da podržava privatizaciju, ali da se prava starih vlasnika moraju poštovati. Stav Amerike je vrlo jasan, ali to izgleda ne odgovara ovdašnjoj vlasti. Ukoliko vlast ne donese hitno zakon o vraćanju imovine i ne prestane atak na naša prava, svi Srbi sa državljanstvom SAD koji imaju imovinu ovde organizovano će se obratiti američkom Kongresu. Cilj nije da se zaštite samo prava državljana SAD ili državljana još nekih evropskih zemalja, kao i dvojnih državljana već i svih starih vlasnika građana i državljana Srbije. U čikagu već vri, jer je ovo što radi Vlada Srbije nedopustivo.
Moram da napomenem da je Srbiji pristigla velika pomoć US AID-a i još stižu određene donacije, što je apsurdno, i onima koji direktno uzurpiraju naša prava u Srbiji. Mi, Srbi, državljani SAD, ukazaćemo javno na ovaj problem jer naš novac od poreza preko US AID-a dolazi u Srbiju koja krši naša prava. Kada je reč o lokaciji u Rajićevoj ulici, s punom odgovornošću mogu da kažem da je sve rađeno nelegalno i protivzakonito – rekao je Veljković.
Veljković podseća da je privatna svojina neprikosnovena i da će se žestoko boriti za prava starih vlasnika. On ističe da je očigledan razlog za odugovlačenje i izbegavanje da se obustavi uzurpacija imovine, preprodaja prava korišćenja, unosna provizija i bogaćenje pojedinaca na štetu svih građana Srbije.
Iako je plac u Rajićevoj ustupljen investitoru „Union-inženjeringu“ još 17. decembra 1991. godine, ovde još nije izgrađeno praktično ništa. Ali, bager je šetao po gradilištu ispod kojeg je značajan arheološki lokalitet koji svedoči o prisustvu stare rimske imperije na ovim prostorima označen kao kulturno-istorijsko dobro od izuzetnog značaja. Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine utvrđena je nadležnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika na nepokretnostima i dobrima od izuzetnog značaja. „Union-inžinjering“ se kasnije povukao, a grad doneo rešenje da se parcela dodeli 2003. godine na sukorišćenje preduzeću ABD d. o. o.
Bogdan Veljković napominje da je čak i Ministarstvo finansija uzelo u obzir da je pomenuti plac izuzet od konfiskacije i oduzimanja pravosnažnom sudskom presudom iz 1946. godine i vratilo predmet gradskom Sekretarijatu za imovinsko pravne poslove, ali da se stvar i dalje oteže. Rešenje, kako kaže Veljković, znači da se placu u Rajićevoj ništa ne bi smelo graditi, ali investitor je i dalje na lokaciji i nije mu uskraćeno pravo korišćenja. Udruženje i Mreža za restituciju u Srbiji pokrenuli su spor 2004. godine kako bi investitoru bilo uskraćeno pravo korišćenja.
Ništa se nije desilo. Zakon se, kaže Veljković, i dalje krši i to pokazuje na koji način vlast „privlači“ strane i investicije naših ljudi iz dijaspore. Veliki broj Srba potomaka žrtava „crvenog terora“, nacionalizacije i konfiskacije, nezadovoljni su i zbog nepostojanja želje da se obnove vrednosti građanskog društva i osude zločini komunista. U Mreži smatraju da se ne sme dozvoliti izgradnja lažne demokratije u Srbiji utemeljene na antivrednostima. Zakon o vraćanju oduzete imovine starim vlasnicima pre dve godine donela je i Albanija. Srbija je jedina u Evropi koja nije donel ovaj zakon.
