Sve je veći raskorak u shvatanju nacionalnih ciljeva Srbije između osiromašenog naroda i političara na vlasti. O tome svedoče mnogobrojna istraživanja javnog mnjenja. Posle pada Miloševićevog režima istraživači su primetili taj raskorak jer su građani neposredno posle 2000. na prvo mesto isticali povećanje životnog standarda. Uprkos tome nova demokatska vlast se bavila sama sobom zbog raskola u sopstvenim redovima.
– Građani Srbije su nezadovoljni jer je nakon 2000. godine raslojavanje na siromašne i bogate nastavljeno, suprotno njihovim očekivanjima – kaže Svetlana Logar, istraživač agencije „Strateški marketing“, koja je među prvima upozravala političare na glas naroda u relevantnim istraživanjima javnog mnjenja.
Upozorenje siromašne većine
Koliko su političari imali sluha za te zahteve?
Poražavajući je odgovor, pet godina posle. U ovogodišnjoj majskoj anketi agencije „Faktor plus“, od 1.200 građana na pitanje „kako ocenjujete kvalitet vašeg života“, 71,5 odsto je odgovorilo: „podnošljivo“, „teško podnošljivo“ i „nepodnošljivo.“
– Privredni sunovrat Srbije započeo je 1986 godine i trajao je sve do pada Miloševića. Realno je očekivati da za vraćanje standarda na nivo pre raspada SFRJ treba najmanje destak godina – kaže za „Vesti“ dr Zoran Popov, ekonomista i univerzitetski profesor.
Da li će građani imati strpljenja ako politička elita i dalje bude svoje vizije krojila vodeći računa, pre svega, o dobrom rejtingu svojih stranaka?
– Stranke formalno nisu u obavezi da usmeravaju svoju politiku prema istraživanjima javnog mnjenja, ali ukoliko ih ne prate i rade suprotno od očekivanja građana mogu to skupo da plate na narednim izborima – smatra Ksenija Milivojević, funkcioner G17 plus i poslanik u Skupštini Srbije.
– Većina političara se zadovoljva samo rezultatima rejtinga, ali ima i onih koji vode računa o onome što građani smatraju ključnim problemima – kaže za „Vesti“ Zoran Lutovac, politički analitičar. – Istina je da političke elite ne treba da se dodvoravaju narodu. Od njih se očekuje da oblikuju stavove javnog mnjenja, jer građani ne moraju da imaju strateške poglede na dugoročne probleme.
Ali, može li se taj raskorak smanjiti objašnjenjima – do sada nije bilo – i dok je surova realnost – svađa na političkoj sceni?
Lutovac smatra da su građani zaslužili da im se objasni da je saradnja sa Haškim tribunalom važno državno pitanje jer od njega zavisi međunarodni položaj Srbije, a da usled izolacije države ne može biti ni govora o otvaranju puta za porast životnog standarda.
Prednost životu
Ako se analzira pozicioniranje nacionalnih ciljeva prema izjašnjavanju građana, može se zaključiti da javno mnjenje razložno procenjuje prioritete ne zanemarujući važnost dugoročnih ili strateških orijentacija koje osiguravaju međunarodni položaj Srbije.
Po oceni većine ispitanika (uzorak od 1.200 građana) na prvom mestu su dobre zarade, pristojan standard, zatim suzbijanje kriminala i korupcije, ekonomski razvoj zemlje, mir i politička stabilnost, socijalna pravda i solidarnost. U drugoj polovini ciljeva od najvećeg značaja za razvoj i budućnost Srbije, anketirani su opet na prvo mesto istakli privatizaciju, tržišnu privredu, zatim uključenje u EU. Zanimljivo je da je „rešavanje pitanja Kosova“ na osmom mestu, „razvoj demokratije“ na devetom, tek na desetom „regulisanje odnosa sa Crnom Gorom“ i najzad „saradnja sa Haškim tribunalom“.
Nevolja je, međutim, što političari šalju nerazumljive poruke koje i te kako odudaraju od razložnosti javnog mnjenja. Ističući prevashodno stranačku prestižnost političari seju optimizam koji ne dotiče većinu građana, koja tavori u nemaštini.
– Prirodno je da su građani najzainteresovaniji za ekonomska pitanja koja se tiču životnog standarda jer ih to direktno pogađa. Vlada Srbije se u najvećoj meri u proteklom periodu upravo bavila dobijanjem pozitivne Studije o izvodljivosti – objašnjava Ksenija Milivojević.
Opravdana ljutnja
-Narod gleda reklame o skupim turističkim putovanjima, bilborde sa besnim automobilima i zna da neki sugrađani to vrlo lako mogu da priušte, a većini je sve to nedostupno, komentariše za „Vesti“ Svetlana Logar.-Standard građana u Srbiji je i prema statističkim podacima veoma nizak. Opravdana je želja građana da im bude bolje i pitanje kada će ti biti. Srbija zasad ne može da im pruži taj odgovor i to ih veoma buni i ljuti.
Ali, to njeno razjašnjenje ilustruje oduševljenje političara nerazumljivo narodu, kao što je, na primer, višednevnom mahanje „pozitivnom studijom“ sa svih TV stanica.
– Naši političari čim dođu na vlast potpuno zaborave šta su biračima obećali. Život običnog čoveka njima je nepoznat. Ponekad se stekne utisak da im je narod remetilački faktor, da im primedbe građana kvare računice – primećuje prof. Zoran Popov i ističe da su zarade i način života političke elite iznad svakodnevice tako da je većina izgubila dodir sa stvarnošću.
– Građani su suviše verovali u obećanja političara posle velikih promena 2000. Tada su im obećavali kule i gradove preko noći. Međutim, to je sve bilo nerealno i to nije mogao da potvrdi ni osrednji ekonomista – tvrdi dr Popov. – Poražavajuće poruke siromašnih građana iz istraživanja javnog mnjenja trebalo bi da navedu vlast da više razmišlja kako će oživeti srpsku privredu jer je to pravi put za bolji standard i veće plate. Ovakav glas naroda je opomena jer Srbija nema nikakvu strategiju ekonomskog razvoja, a bez toga je izvesno da srlja u još veće siromaštvo i bedu.
Izneverena očekivanja
– Mimo statističkih saopštenja u Srbiji običan svet ne vidi neki opipljiviji privredni napredak. Nezadovoljstvo je utoliko veće što su građani Srbije razočarani posle 2000. Oni su stekli evropske navike pre dvadesetak godina kada su dobro živeli i teško im je jer kriza dugo traje. Dnevnica u Kini danas je oko 1,2 evra i tamo su zadovoljni jer se u toj zemlji ne tako davno umiralo od gladi. Narodu u Srbiji je zato sadašnje stanje nepodnošljivo – kaže za „Vesti“ekonomista Branko Pavlović.
Sve je manje spremnosti za prihvatanje vizionarskih obećanja koja se upućuju sa stranačkih govornica na izbornim skupštinama da će se boriti protiv nezavisnosti Kosova, za održanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, za evropeizaciju Srbije – cilj je pridruživanje EU, za donošenje novog ustava…
Na pitanje da li postoji stranka čiji se ciljevi podudaraju sa zahtevima građana Srbije, sagovornici „Vesti“ nisu mogli da je prepoznaju na političkoj sceni, izuzev dr Popova, koji je ocenio da DS najviše teži tim ciljevima.
Koliko će još dugo opstajati ovaj raskorak, da li se unapred zna da jedino u predizbornoj kampanji svaka stranka brine o glasu naroda?
Stabilnost vladajuće koalicije u parlamentu nije večita, a igra na kartu „patriotskih osećanja“ svakako je u tužnoj završnici, posle javnog govora o monstruoznim zločinima iz doba Miloševićevog patriotskog režima. Približava se, dakle, neminovan odgovor na pitanje kada će građani Srbije moći da zarade više od parčeta hleba, po evropskim merilima.
Rejting predsednika
Predsenik Srbije Boris Tadić, posle izbora, u svim istraživanjima javnog mnjenja je u vrhu političara kojima se veruje. Možda razlog toj popularnosti treba tražiti u tome što predsednik Srbije i posle izborne kampanje javnosti šalje poruke upravo iz radnih sredina – s polja, iz fabrika ili na čelu privrednih delegacija u inostranstvu. I u pomenutom istraživanju agencije „Faktor plus“ predsednika Srbije je više od 35 odsto ispitanika navelo na prvom mestu kao „državnu instituciju od poverenja“.
