Intervju sa Tomislavom Nikolicem, zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke i sefom poslanickog kluba ove partije u Skupstini Srbije, obavljen je u njegovom kabinetu u parlamentu. Osim u kabinetu, Nikolica eventualno mozete sresti u skupstinskom restoranu. U sali za sednice to je nemoguce, posto mu je tamo, jos od 18. marta, zabranjen pristup.- Vec 120 dana sam van sale – kaze Nikolic. – Kako god pogledate, za sta god da sam kaznjen – a kaznjen sam jer sam udario poslanika koji mi je opsovao majku, sto su potvrdili cak i ljudi iz Demokratske stranke – ovo je sad vec protivzakonito. Nece me, valjda, do Nove godine pustiti, osim ako u medjuvremenu ne padne Vlada. Tuzio sam Skupstinu Srbije i Natasu Micic po nekoliko osnova: ogranicili su mi slobodu kretanja i slobodu govora, a uskratili su mi i pravo da zastupam ljude koji su me izabrali.
Nemam utisak da se nervirate. Mozda nemate ni razloga, posto su radikali oduvek bili skloni pravljenju guzve.
– Ovu guzvu nisam napravio ja, nego poslanik koji mi je psovao majku. Obicno tako i biva: izazovu nas, a onda mi budemo krivi zato sto reagujemo. Uostalom, u ovom slucaju postoji i dobra strana: ranije, dok sam ulazio u salu, stalno su mi izricali neke opomene i oduzimali rec, a to sve kosta. Sada primam celu platu, a ne moram da sedim u sali. Kad sedim tamo, primam umanjenu platu. To vam je apsurd ove nove demokratije.
Nedavno ste se zalili i na krupnije nepravde. Govorili ste, na primer, da je SRS blokirana u medijima. Zar niste pomislili da, jednostavno, niste vise zanimljivi, da vise niste vazni?
– Sustinsko pitanje nije da li smo mi vazni, nego da li su vazne stvari koje radimo. SRS se bavi veoma ozbiljnim pitanjima na ozbiljan nacin, ali to niko ne belezi. Za medije je, recimo, interesantna G17 plus, koja uopste nije parlamentarna stranka, a radikali, koji sede u Skupstini, nisu zanimljivi. Velika prasina podigla se sad zbog jedne poslanicke kartice koja je bila u Skupstini – nije samo jasno da li je tu bio i poslanik – a SRS je, na primer, upozorila Ustavni sud Srbije da Narodna skupstina vec 15 meseci donosi zakone iako u njoj sede gradjani koji uopste nisu poslanici. I ti gradjani direktno uticu na kvorum, uz njihove glasove doneto je bar deset kljucnih zakona. To, eto, medijima nije zanimljivo, a od toga mogu romani da se naprave.
Vi bar znate da vecina medija u Srbiji voli da se hrani spektaklom. Medijima treba neko jako ime.
– Pa, zar Vojislav Seselj nije jako ime? On je bio u Srbiji kada je ta afera izbila. Upravo je on na to i ukazivao, drzao konferencije za stampu… Ali nikome nije palo na pamet da od toga pravi svoje novine. Kazem Vam, SRS je na crnim listama. Ali, to ce se promeniti. Prvo, ljudi ce poceti da se pitaju gde smo, a drugo, ova vlast ce uskoro pasti.
Otkud znate?
– Pa, to je jasno. Ocigledno je da je gradjani vise ne zele, to je notorna cinjenica koja se vise i ne ispituje. Uostalom, jeste li videli pre nekoliko dana glasanje na RTS? Od 15.000 ljudi, sto je ogroman uzorak, 73 odsto je reklo da je protiv vlade.
Ipak, necete sporiti da ste Seseljevim odlaskom u Hag dosta izgubili na medijskoj atraktivnosti, a verovatno i na obavestenosti. Sada G17 plus otkriva afere.
– Istina je da mi nemamo tu snagu od kako je Vojislav Seselj u Hagu, ali upravo kad je on, dok je jos bio ovde, poceo da otkriva afere vezane za DOS, njegove izjave prestale su da se objavljuju. Niko u Srbiji nije se usudio, niti sada hoce da se usudi, da objavi ono sto radikali govore o Vladi Srbije.
A zasto objavljuju ono sto prica G17 plus?
– Zato sto su G17 plus americki favoriti, isto kao i Demokratska stranka ili DSS. Ko god od njih da pobedi, Amerikancima odgovara.
Amerikanci ce ih ionako naterati da saradjuju i u nekoj novoj vladi. Bitno je samo da nema radikala, koji su prava opozicija, i da nema SPS. Mada se i SPS vec vrti oko Demokratske stranke i samo ceka na njen poziv. Nismo mi, dakle, prestali da ukazujemo na afere, nego nas cenzurisu. Nekad direktno, a nekad perfidno. Recimo, ja sam dva puta bio na drzavnoj televiziji i oba puta su tu bile nametnute neke potpuno nevazne teme. Narod gladuje, a oni prave emisiju o tome da li mandat pripada narodnom poslaniku ili ne. I posle kazu: cekaj, bio si na televiziji, sad treba da prodje godinu dana pa ces biti ponovo.
Radikali bi verovatno dobili veci prostor u medijima ako bi objavili delove iskaza koji je Seselj u Hagu dao nasim istraziteljima i u kojem se optuzuju neke druge stranke. Vi ste time i pretili, a onda ucutali. Jeste li odustali od objavljivanja?
– Ucutali su drugi kad smo rekli da cemo s tim izaci u javnost. Ucutali su oni koji su nas dotad napadali. Seselj je napravio briljantnu genezu zlocinackih aktivnosti u koje je umesana Vlada Srbije i njeni clanovi pojedinacno.
Necete da navedete nijedno ime?
– Necu, jer postujem zakon i, sto se tice SRS, taj iskaz je jos tajna koju necemo otkrivati. Dogod drugi postuju zakon i ne napadaju Vojislava Seselja bez dokaza i argumenata, i mi cemo se ponasati po zakonu. Ako drugi opet pocnu da ga krse, onda cemo svakako imati sta da kazemo. A i ono sto smo ranije govorili trebalo bi da bude sasvim dovoljno. Kada biste, recimo, znali da je Maka ubio generala Buhu da to nije rekao Vojislav Seselj? Nema kriminalca kojeg Seselj nije pominjao.
Kako god okrenete, snjur u otkrivanju afera vise ne nosi SRS, nego G17 plus.
– Pa jasno, kad smo mi zabranjeni u medijima. A, uzgred, to sto je Vlada sad protiv G17 plus, to je vrhunac licemerja. Optuzuju Dinkica da je, kao guverner, upropastio izvoznike i ugadjao uvoznickom lobiju. Pa, zar to nisu videli ranije? Ili kazu da je upropastio srpske banke. To je bilo evidentno istog dana kad ih je upropastio. Sto tada nisu reagovali? Sto nisu pomogli Vojislavu Seselju kada je u Saveznoj skupstini cetiri sata govorio o gresima guvernera? Takav potez bio bi posten. E, ali tada nisu hteli da ljute G17 plus, tada je Labus bio potpredsednik Savezne vlade. Sad idu u okrsaj protiv G17 plus, ali sa ludackom taktikom – jeste, ja sam lopov, ali i ti si.
Petog oktobra cemo pokazati da nije bas sve crno
Mi cemo probiti medijsku blokadu. Mene ne mrzi da idem po lokalnim radio-stanicama, odazvacu se svakom pozivu i to ce pre ili kasnije dati rezultate. Osim toga, 5. oktobra imacemo miting u Novom Sadu, kako bismo na taj dan pokazali da nije bas sve crno. Imacemo jos mitinga, 17. oktobra smo u Nisu, 30. u Kragujevcu… Na Kosovu i jugu Srbije ima najvise nasih glasaca, tamo je Vojislav Seselj na poslednjim izborima osvojio 70 odsto glasova, i u novembru cemo sigurno napraviti miting u Kosovskoj Mitrovici – najavljuje Tomislav Nikolic.
Da se vratimo na SRS. Mislite li da ste izgubili rejting kod biraca?
– Ne, sigurno nismo. Radikali su ove godine preziveli dva udarca. Jedan je bio odlazak Vojislava Seselja u Hag. Verujem da su se clanovi SRS tada zaista osecali kao sirocici i da su se pitali sta ce biti posle odlaska coveka koji je simbol stranke. Novine su nagadjale da li ce prvo Aleksandar Vucic da oformi neku svoju struju, ili ce to uciniti Maja Gojkovic, ili cu ja… Naravno, ne samo da se nista slicno nije desilo, nego nam je Seseljeva hrabrost da stvarno ode u Hag samo ucvrstila ugled. Seselju i meni je cak, u januaru, iz dva razlicita izvora unutar Demokratske stranke sugerisano da Karla del Ponte priprema optuznicu protiv njega. Vlast, ili bar jedan njen deo, nije htela da izruci Seselja, ali posto je bilo jasno da ce Del Ponte podici optuznicu, pitali su nas da li hocemo da njemu bude omoguceno da pobegne, da ode u Rusiju, Kinu ili na Kubu. Bezveznjaku koji nam je to nudio, a koji je sada potpredsednik Vlade, morao sam da kazem da ce Seselj casno otici u Hag, a mi necemo prestati da se bavimo politikom.
Ne razumem najbolje od kakve vam je koristi Seseljevo sedenje u Hagu.
– Cekajte da pocne sudjenje, pa cete videti. Mada, on je vec svojim odlaskom potvrdio da je moralan covek i da smo mi moralna stranka.
Otisavsi u Hag pokazao je da je dosledan u svojim uverenjima i da je, najavljujuci da hoce sam da ode, bio ozbiljan. Kao sto je bio ozbiljan i u mnogim drugim situacijama. Znate, onog dana kad je Seselj otisao, meni su skoro svi poslanici Demokratske stranke u Skupstini Srbije cestitali zbog njegove principijelnosti. Razume se, politika ih je posle povukla da ponovo govore protiv njega, ali tog jutra, kad su videli snimak njegovog odlaska i shvatili da je ispunio sva obecanja koja je davao, prvi put su ga normalno procenjivali.
Rekli ste da je SRS prezivela dva udarca. Koji je drugi?
– Ubistvo Zorana DJindjica. Vec tog dana popodne Demokratska stranka je u Drugom dnevniku pocela da optuzuje nasu stranku i da optuzuje Seselja da je podstrekac, inicijator, organizator ubistva. Onda se javio onaj mali Orlic i rekao da smo fasisticka stranka.
Morali smo da odgovorimo na jedinoj konferenciji za stampu koja je preneta u medijima, a podneli smo i nekoliko tuzbi protiv onih koji su tih dana o nama tako govorili. Znate li sta su uradili? Pozvali su se na imunitet! Orlicu je imunitet uspostavila Savezna vlada, a Covicu republicka. I hajde se sad sudite sa njima. Cim dodje do sudjenja, oni se pozovu na imunitet, a njihove tuzbe protiv nas idu u proces.
Naravno, u medjuvremenu je postalo jasno da mi sa ubistvom DJindjica nemamo nista, ali repovi se vuku. Pre neki dan su citirali jedan list koji je nocu dobio nalog da objavi kako je Seselj na optuznici zajedno sa jos cetrdesetak kriminalaca, pa su mu cak objavili i sliku. Objavili su slike Cumeta, Legije, Siptara, pa onda Seselja. Razume se, svi koji vide tu stranicu u toj novini ce reci: gledaj ove kriminalce, evo i Seselja sa njima.
Potpredsednik vlade Zarko Korac rekao je da su Seselj i Spasojevic bili u vezi, ali da su njihovi razgovori vodjeni u okolnostima koje su onemogucavale prisluskivanje.
– Drzava i drzavni organi nemaju ni jedan jedini dokaz da je Vojislav Seselj imao bilo kakav kontakt sa kriminalcima. Dokazi ce im biti izjave kriminalaca. Prvo, pitanje je da li su te izjave date dobrovoljno ili su ti ljudi muceni da bi ih dali. Drugo, ako je, na primer, Cumetova rec dovoljna da Seselj bude optuzen kao kriminalac, ko garantuje da sutra nece optuziti mene, Vas ili nekog treceg?
Znaci, mogu pred svakog gradjanina da dovedu nekog kriminalca koji ce, iz ko zna kakvih razloga, reci da je i taj gradjanin kriminalac i to ce se onda tretirati kao gotova stvar. Gde je tu onda kraj? Mozemo li da budemo drzava u kojoj ce Cumetova rec biti zakon i dokaz? Uopste, vanredno stanje i sve oko njega bilo je prepuno gluposti i nepravdi.
Na sta, konkretno, mislite?
– Ima toliko toga… Za onu Iboljku Suvajdzic su govorili da je zena-monstrum, da je cuvala drogu i vezivala lancima ljude koje su kriminalci dovodili, a sad ispada da protiv nje nema optuznice, da je cista kao suza. Onda, Svetlana Raznatovic: privedena je zato sto je kod nje, navodno, pronadjeno mnogo oruzja. Zbog toga protiv nje nije ni podignuta optuznica, nego je optuzba promenjena, pa su je okrivili zbog muvanja u fudbalu. Nije valjda ona jedina koja u fudbalu, i sportu uopste, radi mimo zakona? Gde je Vladan Batic, koji ima fudbalski klub, gde je Vlahovic, koji takodje ima fudbalski klub u Sopotu, gde je Nebojsa Covic, koji ima kosarkaski klub? Trener tog kluba kaze: Imamo najbolje uslove u Evropi, imamo hotel, imamo bolnicu, sve zivo… Ko to finansira? Kako oni kupuju i prodaju igrace? Placaju li poreze?
Ima li SRS kontakte sa DS i moze li tu doci do bilo kakvog zblizavanja?
– Imao sam priliku da od vise poslanika Demokratske stranke, a i od Zorana DJindjica, cujem da nas cene zato sto sa nama znaju na cemu su, zato sto smo dosledni. To je bilo ono vreme kad su kuvali nesto sa socijalistima, sa DSS, sa Veljom Ilicem, Demokratskom alternativom. Sa tim strankama su cas bili dobri, cas u svadji, a nama su govorili kako uvek znaju sta mogu da ocekuju i da je to korektno. Znali su, kao sto i sada znaju, da izmedju nas i njih ne moze biti nikakve saradnje, osim kada su u pitanju nacionalni interesi. Do sada smo tri puta glasali kao i DOS, i sva tri puta je u pitanju bilo Kosovo i Metohija. DOS je to posle izigrao, ali mi nismo imali izbora, morali smo da glasamo po svojoj savesti.
Druge stranke, izgleda, drugacije razmisljaju.
– Da, vidimo da drugi misle drugacije. DS je indirektno, a poneko iz te partije i direktno, kad se naljuti, optuzivao Vojislava Kostunicu za ubistvo Zorana DJindjica. Pohapsili su mu saradnike, njega licno optuzivali da su „crvene beretke“ cekale njegove naloge, izbacili su 45 poslanika DSS iz Skupstine, svuda u unutrasnjosti su ih oterali iz uprave, ali DSS uvek nadje neki toboz dobar zakon da glasa isto kao Demokratska stranka.
Tako je i sa demokratama i SPS. DJindjic je bez uporista u Ustavu ili zakonu poslao Milosevica u Hag, a SPS sa njima saradjuje i obezbedjuje im kvorum. Dacic obigrava kao kuce oko vrata, ceka kad bi moglo da se udje u neku vladu ili tako nesto.
A kako stoje stvari izmedju, s jedne strane, SRS i, s druge, DSS i SPS? Vidite li njih kao prirodne saveznike?
– Saradnja trenutno ne postoji, ali to ce zavisiti od izbora, od izbornog principa. Verujem da smo Demokratsku stranku odvikli od razmisljanja o vecinskom izbornom sistemu. SRS, koja uvek tvrdokorno insistira na tome da sama ide na izbore, rekla je da ce, ako se bude primenjivao vecinski izborni princip, pre izbora ponuditi koaliciju opozicionim strankama, jer je samoubistvo ici na vecinske izbore samostalno. Mozete da osvojite 20 odsto glasova u celoj Srbiji i da nemate nijednog poslanika. Ali, ako se udruzimo, DOS bi bio gotov. Zato verujem da ce biti primenjen proporcionalni izborni princip.
Ocekujete da SRS predje cenzus?
– Naravno. Presli bismo ga i da je dvostruko veci nego sto je sad.
Natasa Micic je simbol nasilja nad zakonom
Oni ljudi koji su proglasili vanredno stanje uopste nisu, po Ustavu, imali pravo da to urade. Natasa Micic je sad simbol nasilja nad zakonom. Ona nije predsednik drzave, ona je smesna figura. Gledajte: zaseda Skupstina Srbije i usvoji neki zakon. Natasa Micic, predsednica Skupstine, potpise taj zakon, spakuje ga u koverat i posalje pismo Natasi Micic, v. d. predsednika Republike. Natasa Micic, v. d. predsednika Republike, uzme pismo, otvori ga i procita, potpise ga kao v. d. predsednika i posalje Natasi Micic da ga objavi u Sluzbenom glasniku. Takva Natasa Micic je proglasila vanredno stanje. Da i ne govorim o tome da republicki organi nemaju pravo da uvedu vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije. To mogu samo savezni organi. Tu je bilo nekoliko bitnih povreda Ustava i mi smo sve to dostavili Ustavnom sudu Srbije, ali on cuti.
l Cekajte, ako smo nekad imali los zakon o informisanju, bio je to takozvani Seseljev zakon.
– To je Vase misljenje, ali pogledajte cinjenice. Seseljevim zakonom bile su predvidjene kazne, i nekad je stvarno moralo da se reaguje jer je bilo mnogo uvreda po novinama. Medjutim, sadasnji zakon uopste ne predvidja kazne za medije, a ministar Lecic ih je ipak kaznjavao. Pa Vi sad procenite sta je gore i nelogicnije.
