Vojska Srbije nema dovoljno opreme i
naoružanja nove generacije, ali zato stare i neupotrebljive ima za
izvoz. Na lageru rashodovanih vojnih sredstava, koja više ničemu ne
služe, ima više od 60.000 pištolja, automatskih puški, mitraljeza i čak
milion komada eksploziva i drugih ubojitih sredstava.
Na spisku viškova su i zastareli ili pokvareni tenkovi, oklopni
transporteri, artiljerijsko naoružanje pa čak i vazduhoplovna sredstva. I
sve to Vojska prodaje, pa jedina dobra strana gomilanja vojnog
rashodovanog naoružanja je ta da čak i ono ima svog kupca.
U poslednjih pet godina na prodaji stare vojne opreme Vojska Srbije zaradila je 46,5 miliona dolara.
Za razliku od novog naoružanja koje prodaje vojna industrija Srbije
poput letelica lasta koje izvozimo Iraku ili poslova koji će tek biti
realizovani sa Alžirom, stari pištolji, puške i tenkovi imaju druge
zainteresovane kupce i tržišta.
– Prodaja suvišnih sredstava uglavnom se vrši izvozom za potrebe
inokupaca preko domaćih preduzeća registrovanih za spoljnu trgovinu
kontrolisanom robom. Najčešći kupci su iz Austrije, češke, Bugarske,
Crne Gore, SAD i Kanade – objašnjavaju u Ministarstvu odbrane.
Prošle godine Vojska Srbije prodala je više od 500 topova različitih
kalibara, a kako se pokazalo godinama unazad, najlakše kupca pronađe
pešadijsko oružje. Takođe prošle godine od Vojske je kupljeno preko
60.000 pušaka i pištolja, a na tom spisku je i oko 200 tenkova i preko
1.000 protivavionskih topova.
|
Ceo iznos stiže do maja U vremenskom periodu od 1. januara 2006. godine do 31.
|
Od zarade koja se ostvari tom prodajom Vojska kupuje novu opremu. Ma
koliko 46 miliona dolara izgledalo kao ogromna cifra, podatak da je VS
nedavno platila avion pajper seneka V za pravljenje topografskih mapa
dva miliona evra pokazuje koliko je to mali iznos u odnosu na cene nove
opreme na tržištu.
Prošle godine VS je od prodaje zaradila taman koliko je koštao pajper seneka – 213 miliona dinara ili oko dva miliona evra.
Nema mnogo filozofije oko toga šta ide u staro gvožđe. Rashoduje se sve
što ne može da se popravi ili je popravka preskupa pa se ne isplati. U
magacin pa na doboš ide i sve čemu je istekao rok upotrebe ili je štetno
po ljude i životnu sredinu.
– Samo u prošloj godini doneto je 565 rešenja o rashodovanju. Te stvari
prodaju Sabirno-prodajni centri, u najvećem broju slučajeva, ili Uprava
za snabdevanje Sektora za materijalne resurse – kažu u Ministarstvu
odbrane.
Tenk ili oklopno transportno vozilo ne može da se kupi na vojnom otpadu.
Ako se ustanovi da nije za prodaju stranim inokupcima, on se može
jedino pretopiti u leguru koja će se prodavati po kilogramu. Osim gvožđa
ili bakra, na vojnim otpadima se može naći sve, od jakne do aparata za
EKG.
Na policama Sabirno-prodajnih centara može da se nađe i oprema za
kampovanje, maskirna odeća, sportski rekviziti, medicinski aparati,
muzički instrumenti, grejna tela, dvogledi, fenjeri, ručne lampe….
Nedostaje nam oprema za izviđanje
U budžetu je za Vojsku Srbije izdvojeno oko 53 milijarde
dinara, a prema ranijim najavama Ministarstva odbrane Republike Srbije,
najveći deo sredstava planiranih za ovu godinu biće potrošen na kupovinu
domaćih proizvoda, poput kamiona i uniformi. Prioritet za kupovinu
oružanih snaga Srbije na duži rok imaju sistemi za osmatranje i
izviđanje, kao i komandno-informaciona oprema, a to je jedan od razloga
zbog kojih je kupljen i pomenuti pajper seneka koji ima milionsku
vrednu opremu i koriste ga i druge armije širim sveta.
