Posle više od dve decenije ispunjenih upornim i ozbiljnim radom, ali pre svega slogom, Društvo „Vojvodina“ iz Melburna prošle subote se konačno uselilo pod sopstveni krov nad glavom.
Želja Vojvođana da dobiju svoju zgradu napokon je ostvarena, iako uz velika kašnjenja. Bilo je tu mnogobrojnih prepreka koje su članovi društva morali da savladaju. Od dobijanja mnogobrojnih građevinskih dozvola, problema sa izvođačima radova, do, svakako, obezbeđenja dovoljno novca. Dok su neki, čak, polako i gubili nadu da će se uskoro preseliti u svoju kuću i prestati da se potucaju po iznajmljenim salama, san se, evo, ostvario. Svečanom zabavom, otvorene su njihove prostorije u zgradi broj 25 na Karington drajvu u naselju Ardir, na zapadu grada. Prilikom ulaza u salu pojedini posetioci nisu skrivali suze radosnice.
Klub za sve nacije
– Jako je bilo teško da završimo zgradu, radilo se dan i noć. Klub je otvoren za sve nacije – Srbe, Crnogorce, Mađare, Slovake, Poljae, Rusine, Slovence, sve dobre ljude, nikom ovde ne sme ništa da fali. Ravnopravni smo – kaže Miroslav Rakoci iz Melburna.
– Srećne što smo došle iz Kanbere na otvaranje. Prvi put smo ovde i izuzetno nam je drago i prijatno da vidimo ovako lepu zgradu, ali i da se upoznamo sa našim Vojvođanima. Obavezno ostajemo i u nedelju na roštilju – kazala nam je Radmila Bašić.
– Zbog žurbe da klub što pre otvori vrata i primi prve goste, preskočen je formalni deo svečanog presecanja trake na ulazu. čast da prvi popiju kafu u novoj sali ukazana je gostima iz Sidneja. Na slavlje su došli i gosti iz Adelejda, Kanbere, DŽilonga, te gosti širom Melburna. Sada, posle dvadeset i nešto godina, možemo da ih sve počastimo u našem vojvođanskom klubu – veli ponosna predsednica Rada Ovuka.
Kuća prijateljstva
– Gotovo da zavidimo Vojvođanima iz Melburna na ovom što su postigli. Duboko u duši sam srećna, ali žao mi je što mi ovako nešto nikada nećemo imati u Sidneju. Oni su se odricali godinama. Ovo je kuća prijateljstva, evo sada ćemo ovde moći da se sastajemo i družimo. Ovde se osećam kao kod svoje kuće u Bačkoj Palanci. Već sada planiramo da ponovo dođemo u septembru. Došli smo vozom, put je trajao deset sati i nije bilo naporno – kaže nam Milanka Pap iz predsednica Društva Vojvođana iz Sidneja.
– Drago mi je da sam u poseti ovom prelepom klubu večeras. Srce mi je puno da vidim da su ovako nešto sami uspeli – veli Marija Petričić iz Sidneja.
NJena prijateljica Jovanka Paunović dodaje:
– Ovo je nešto izvanredno, što bi puno nas i u Sidneju želelo da ima, srećni smo da makar možemo na svoje da dođemo u Melburn.
Prisećajući se nekih od prepreka koje je valjalo savladati, Ovuka priča:
– Kada smo prvi put kupili zemljište, nije nam bila dozvoljena gradnja iz nekih razloga. Bili smo prinuđeni da tu zemlju prodamo. Od tog novca smo onda kupili zgradu u Brajbruku koju smo hteli da renoviramo, ali nam opet nisu dozvolili. Morali smo i to da prodamo i tada smo kupili ovo zemljište u Ardiru. Posle toga, borili smo se još oko osam godina da sagradimo objekat i evo konačno smo uspeli – kaže Rada Ovuk, sada i ona u suzama.
Klub će raditi sedam dana u nedelji.
Bez straha za budućnost
– I u najtežim trenucima klub „Vojvodina“ uspeo je da opstane. U vreme kada su se zbog građanskog rata u Jugoslaviji mnoge familije delile, klub je postao neka vrsta oaze, utočišta za sve njih. čini mi se da smo u tim teškim vremenima bili još jači. Kada smo to prošli, više se ne plašimo za budućnost. Ovde smo u tuđoj zemlji i ko će nam prići, ako ne priđemo jedni drugima. Imamo lepu saradnju sa klubovima u Australiji, posebno u Adelejdu i Sidneju – veli predsednica.
– Mnogi od nas sada bi plakali od sreće, ne mogu da vam rečima opišem, koliko nam znači što smo uspeli ovako nešto. Ovo je za nas ogroman podvig. Sada, planiramo da klub radi celu nedelju. Biće tu dosta aktivnosti, od sportskih, folklornih, penzionerskih… Najvažnije nam je, ipak, da što pre organizujemo sekciju za mlade – našu budućnost. Otvaranje sale dalo je veliki podstrek članovima, javlja se i veliki broj novih. Sa nama se večeras raduju svi Vojvođani širom Australje. Složno smo radili na izgradnji, štedeli smo novac, a samo podizanje zgrade uzelo je nešto više od godinu dana. Bilo je problema da je završimo, ali se toga više niko ne seća, kraj ipak najvažniji – ističe Ovuka.
„Zgrada je naš ponos“
– Ovo je jedna topla kuća i dom, otvoren za sve. Prvo veče nismo želeli da uključimo grejanje u sali, nije nam bilo ni potrebno. U gradnji nismo imali pomoć države. Znamo da je naše sve što smo napravili i da smo ovo sami stekli. Zgrada je naš ponos i niko ne može da nam prigovori da mu nešto dugujemo – ističe ponosno Ovuka.
U subotu uveče, ulaz za sve goste bio je besplatan.
– Iako su sva mesta popunjena, neki su najavili da će celo veče stajati, samo da budu sa nama – kaže Ovuka.
Klub „Vojvodina“ smešten je u neposrednoj blizini saobraćajnica Vestring rouda i Vestern hajveja te je lako dostupan za posetioce. Sala može da primi oko 300 posetioca.
