Ako je suditi po naslovnim stranama prestoničko kioskne štampe, stvari u Srbiji stoje ovako: Pao prvi seks na Farmi, sprečen atentat na državni vrh, Cvijanov tajni disk (pao s neba Vučiću u krilo) ruši sudsku mafiju, a bez opozicije ostala Avala planina plava. Pljevaljske novine nisu dostupne, a i u romingu su, tako da smo ostali uskraćeni još samo za te tamburaške note.
Mis’im, šta reći, a ne opsovati sve po spisku. čitam kako se pomoću hipnoze može ostaviti pušenje, pa ne znam zašto se malo naučno ne poradi i na drugim mogućnostima kada je reč o hipnozi? Hipnotišu za početak čelne ljude u državnom vrhu, parlamentu, opoziciji i kad se probude svi budu pametni, mudri, pošteni i rade za opštu korist, za dobrobit naroda i države, a svoje bogatstvo razdele bolnicama, sirotištima, izbegličkim centrima i svima kojima novac spasava poslednje froncle pokidanih života.
Mada se ni u prethodnom pasusu nisam šalila, sada nastavljam sasvim ozbiljno. Sledeća stvar koju predlažem, ovog puta građanima, jeste poziv na sve vrste protesta i građanske neposlušnosti ukoliko se ukinu skupštinski prenosi. Manje je bitno koja TV, na kom kanalu će ih prenositi, bitno je da ne smeju i ne mogu biti ukinuti. Skupština liči na svašta, poslanici pričaju gluposti, psuju, svađaju se, brukaju nas – sve je to tačno, ali sve to ne može biti ni u kakvoj korelaciji ne sa ukidanjem, nego ni sa primisli o tome da se skupštinski prenosi ukinu!
U nedelju gledam Utisak kao krunu valjda prethodnog tjedna borbe protiv prostakluka Velje Ilića kao najvećeg zla, čini se, koje je Srbija zapamtila još od robovanja malog Radojice, kad je ono šenlučio Aga Bećir-aga, pa Radojici turao klinove pod nokte, pa mu turao zmiju u njedarca, pa ga seksualno uznemiravao kolom djevojaka itd. Elem, u Utisku malo-malo pa se Veljine pretnje koje nismo videli al’ su se nakon TV emisije desile po svedočenju očevidaca u zgradi RTS, kao i javno prikazana Ilićeva veća naklonost ka psima nego ka poslanici Trivan, dovodi, mimo svake logike, u vezu sa lošim navikama stečenim u Parlamentu, a onda se, logično, na pitanje šta je Parlament u odnosu na nasilje i zverinjake po Srbiji odgovara, doduše, više od strane same voditeljke, a manje od stane gostiju, da je Parlament rodno mesto svega zla, i, samo što se ne proglasi najnormalnijom stvari na svetu recept: Ako je već tako, čemu prenosi skupštinskih zasedanja?! E, to ne bi smelo da može, dame i gospođe! Ako je, ajd da malo zavero-teoretišem, ceo slučaj Velja again smišljen samo zato da bi se Tadiću poručilo nešto tipa Velja laje, a Tomislav reži, predsedniče parlament zaveži, to ne bi smelo da se desi ni pod hipnozom, jer tada demokratiji u Srbiji zaista sudija može da svira kraj utakmice. Prenos skupštinskih zasedanja tekovina je obaranja nedemokratskog režima Slobodana Miloševića, a u državi kojoj danas ozbiljno preti medijsko jednoumlje, kakav god bio najgori Parlament, to jeste jedino mesto gde se čuje poneki disonantni ton, i odakle bar ponešto načujemo, ko kome čime preti ako mu ne ispuni određene muzičke želje i slično. Ukinuti parlamentarne prenose, u ovom trenutku ovakve Srbije, značilo bi i bukvalno spustiti roletne, i pogasiti sva svetla u (balkanskoj) krčmi. Znamo (historijski naučeni) šta onda biva. Dakle, građani bi morali znati da čitavo medijsko spinovanje protiv prenošenja skupštinskih zasedanja nikako nije u interesu ni građana ni Srbije.
Svojevremeno se J. Brozu, povodom nekih nemilih gibanja, pevalo Savka laje, a Tripalo reži, druže Tito, zakon bolje steži, ali to su bili drugi dani, drugi razlozi, i osim što svedoče da je još onomad lajanje, režanje i uopšte pasji život bio na velika vrata uveden i prisutan u politici, sa današnjim dešavanjima nemaju nikakve veze. Tim pre što je, kakvo god bilo ono vreme, tada zakon bar postojao, a sada zakon za-visi od toga da li je neki Cvijan nameštenik u kabinetu ili u SNS, te da li gospa Nata sudinica tog dotičnog Cvijana poznaje ili ne, te da li je kaseta s dokazima da ga više nego dobro poznaje pala s neba ravno Vučiću u krioce ili mu je neko (a ko, neće reći makar ga mučili ko malog Radojicu što je Bećir-aga) dostavio, i slično.
Najtragičnije, u toj kampanji koja se vodi u cilju ukidanja skupštinskih prenosa, jeste količina bahatog potcenjivanja inteligencije građana Srbije. Znači vi proglašavate Parlament nepodobnim za prenose, jerbo tamo laju i reže i ujedaju se, a istovremeno, vi isti proizvodite veštačke Farme gde se odnosi među ljudima, rečnik, obraćanje, svodi na najniži, gotovo pornografski nivo, i to proglašavate za zabavu koju prate milioni gledalaca! Da ne nabrajam sve slične skupe sadržaje kojima su okupirani svi kanali: Veliki Brat, Trenutak istine, Menjam ženu, Nudim ćerku, i gomila debilnih igara na sreću, koje su postale svojevrsni TV SPAM, od koga nema antivirusnog programa kojim možemo filtrirati sadržaje koji nam putem TV ulaze u domove. Ukinite sav taj SPAM, pa možemo da razgovaramo o ukidanju skupštinskih zasedanja. Ja ću i tada, naravno, biti za rijaliti lajf iz Skupštine, jer, to mi je pravo i obaveza kao i svima nama. A drugo, to bar nije veštačko đubrivo.
Nije, ponavljam, veštačko.
