NE možete unutra dok ne dođe otac Živojin.
Greg je neumoljiv. Uvukao je glavu u krzno svoje „meklaud“ jakne i netremice gleda u papir pred sobom. Plinsku grejalicu usmerio je ka leđima ne bi li mu ublažila kostobolju koju je zaradio verući se po skelama širom novog Vavilona što dere oblake.
Štipa njujorški mraz. Pred nama se kao kakvo biblijsko čudo ukazuje istočni zid nekadašnje Crkve Svetog Save. Deluje kao da je neko grandioznu i prelepu značku zabo u jastuče Menhetna iz kog štrče hramovi razvijenog kapitalizma izvajani od betona, čelika i stakla.
Pročitajte još: Vatra progutala srpski hram u Njujorku
Vatrena stihija tog Vaskrsa 2016. progutala je prelepo gotsko zdanje i jedino mesto gde su se Srbi još od 1943. okupljali i molili Gospodu.
Evo i našeg domaćina.
Pomaže Bog – govori nam stavljajući na glavu beli šlem na kojem piše „father Zivojin“.
Pratimo visokog čoveka, blage naravi i prodornih očiju. Rodom je iz okoline Valjeva. Preziva se Jakovljević. Nema dveri da poljubimo. Ostala samo četiri zida da prkose i vatri i vremenu.
Tu gde se decenijama krštavalo, venčavalo, molilo za žive i mrtve sada je pepeo. Crni ognjeni pramenovi zaklonili su mirotočive likove svetitelja. Potamneo biser arhitekture 19. veka.
Ipak, raspiruje se žeravica nade.
– Ako Gospod da, već do Vaskrsa postavićemo čelične grede i privremenu krovnu konstrukciju – priča nam starešina hrama. – Planiramo da ugradimo originalni crep od kamenih ploča koji potiče iz Vermonta.
Novinar „Novosti“ i otac Živojin
Tu gde se tiskao narod da bi sekao slavski kolač ili se pričestio sada su građevinci. Pojce i očenaše zamenio je zvuk teških bušilica i čekića. Dirigent tog stvaralačkog „hora“ je revnosni Greg.
Pročitajte još: Srpski hram usred Njujorka niče iz pepela
Zidovi su građeni u tri sloja: od smeđeg kamena koji je ovde izuzetno cenjen, granita i krečnjaka. Sem krečnjaka, koji je ukrašavao unutrašnjost hrama, granit i smeđi kamen su odoleli vatri.
Otac Živojin nam govori i da se neprestano kontroliše statika hrama:
– Uprkos jezivom požaru hrabri nas to što je izmereno da se zidovi nisu pomerili.
Nerado protojerej govori o tome koliko još novca treba da bi se crkva posvećena prvom srpskom arhiepiskopu potpuno obnovila:
– Do sada je od osiguranja naplaćeno 13 miliona dolara.
Dalje ne bi da računa. Ali, od episkopa istočnoameričkog Irineja, s čijim blagoslovom smo i došli na ovo sveto mesto, saznali smo za procenu da je hram na dan požara vredeo 50 miliona.
– Mislim da narod ima svest o tome koliko je ova crkva važna – nastavio je otac Živojin.
Iz ognja se spaslo koliko se moglo. U zgradi prekoputa hrama čuvaju se relikvije koje su pretekle. Nad njima bdiju mudre oči Nikole Tesle i Mihajla Pupina, čiji potreti svetle sa sivih zidova. Nasred sobe je krstionica. Plameni jezik ju je toliko istopio da podseća na puževu kućicu. Otac Živojin kao da predoseća šta bismo ga pitali:
– Vratiće se ovde život. Videćete. Podići će se iz pepela….
Do Vaskrsa bi trebalo da bude postavljen privremeni krov
NETAKNUTE MOŠTI SVETITELjA
NA osnovu zvaničnog izveštaja, požar je potekao iz prostora gde su se nalazile sveće koje su vernici palili na Vaskrs, ali do sada nije utvrđen njegov uzrok.
Zanimljivo je da su radnici koji su posle stihije raščišćavali tragove požara pronašli nekoliko ikona i očuvane mošti svetitelja ispod oltara kojem ni vatra nije mogla ništa.
