Do sada od osiguranja naplaćeno 13 miliona dolara, a procene su da je hram u vreme stihije vredeo barem 50
NE možete unutra dok ne dođe otac Živojin.Greg
je neumoljiv. Uvukao je glavu u krzno svoje „meklaud“ jakne i netremice
gleda u papir pred sobom. Plinsku grejalicu usmerio je ka leđima ne bi
li mu ublažila kostobolju koju je zaradio verući se po skelama širom
novog Vavilona što dere oblake.
Štipa njujorški mraz. Pred nama se kao kakvo biblijsko
čudo ukazuje istočni zid nekadašnje Crkve Svetog Save. Deluje kao da je
neko grandioznu i prelepu značku zabo u jastuče Menhetna iz kog štrče
hramovi razvijenog kapitalizma izvajani od betona, čelika i stakla.
Vatrena
stihija tog Vaskrsa 2016. progutala je prelepo gotsko zdanje i jedino
mesto gde su se Srbi još od 1943. okupljali i molili Gospodu.
Evo i našeg domaćina.
Pomaže Bog – govori nam stavljajući na glavu beli šlem na kojem piše „father Zivojin“.
Pratimo
visokog čoveka, blage naravi i prodornih očiju. Rodom je iz okoline
Valjeva. Preziva se Jakovljević. Nema dveri da poljubimo. Ostala samo
četiri zida da prkose i vatri i vremenu.
Tu
gde se decenijama krštavalo, venčavalo, molilo za žive i mrtve sada je
pepeo. Crni ognjeni pramenovi zaklonili su mirotočive likove svetitelja.
Potamneo biser arhitekture 19. veka.
Ipak, raspiruje se žeravica nade.
–
Ako Gospod da, već do Vaskrsa postavićemo čelične grede i privremenu
krovnu konstrukciju – priča nam starešina hrama. – Planiramo da ugradimo
originalni crep od kamenih ploča koji potiče iz Vermonta.
Novinar „Novosti“ i otac Živojin
Tu
gde se tiskao narod da bi sekao slavski kolač ili se pričestio sada su
građevinci. Pojce i očenaše zamenio je zvuk teških bušilica i čekića.
Dirigent tog stvaralačkog „hora“ je revnosni Greg.
Zidovi
su građeni u tri sloja: od smeđeg kamena koji je ovde izuzetno cenjen,
granita i krečnjaka. Sem krečnjaka, koji je ukrašavao unutrašnjost
hrama, granit i smeđi kamen su odoleli vatri.
SLUŽBA KOD GRKA
VERNICI,
kojih po priči oca Živojina ima mnogo, naročito među mlađim svetom, po
svojim mogućnostima, uprkos ubrzanom životu u ovom gradu, okupljaju se u
obližnjem u grčkoj Crkvi Svetog Elefterija: – I u ovim teškim uslovima
narod dolazi na bogosluženja. A svi mi se najviše ponosimo našom decom
iz folklorne grupe „Opančići“ ,koja nadahnjuje svojim talentom i pesmom o
velikim praznicima na službama i skupovima.
Otac Živojin nam govori i da se neprestano kontroliše statika hrama:
– Uprkos jezivom požaru hrabri nas to što je izmereno da se zidovi nisu pomerili.
Nerado protojerej govori o tome koliko još novca treba da bi se crkva posvećena prvom srpskom arhiepiskopu potpuno obnovila:
– Do sada je od osiguranja naplaćeno 13 miliona dolara.
Dalje
ne bi da računa. Ali, od episkopa istočnoameričkog Irineja, s čijim
blagoslovom smo i došli na ovo sveto mesto, saznali smo za procenu da je
hram na dan požara vredeo 50 miliona.
– Mislim da narod ima svest o tome koliko je ova crkva važna – nastavio je otac Živojin.
Iz
ognja se spaslo koliko se moglo. U zgradi prekoputa hrama čuvaju se
relikvije koje su pretekle. Nad njima bdiju mudre oči Nikole Tesle i
Mihajla Pupina, čiji potreti svetle sa sivih zidova. Nasred sobe je
krstionica. Plameni jezik ju je toliko istopio da podseća na puževu
kućicu. Otac Živojin kao da predoseća šta bismo ga pitali:
– Vratiće se ovde život. Videćete. Podići će se iz pepela….
Do Vaskrsa bi trebalo da bude postavljen privremeni krov
NETAKNUTE MOŠTI SVETITELjA
NA
osnovu zvaničnog izveštaja, požar je potekao iz prostora gde su se
nalazile sveće koje su vernici palili na Vaskrs, ali do sada nije
utvrđen njegov uzrok.
Zanimljivo je da su radnici
koji su posle stihije raščišćavali tragove požara pronašli nekoliko
ikona i očuvane mošti svetitelja ispod oltara kojem ni vatra nije mogla
ništa.
