Profesor dr Branislav đurović o ultrazvučnoj operaciji katarakte: Operiše se na samom početku, dok je vid oštećen samo deset odsto.
NA operaciju katarakte u Srbiji trenutno čeka oko 50.000 pacijenata. To je gotovo trostruko više, nego što godišnje mogu da prime privatne i državne klinike zajedno! Od kada se pre 13 godina prešlo na ultrazvučno uklanjanje katarakte, broj zahvata se učetvorostručio. Tome je doprinelo i to što su se indikacije za operaciju spustile: sada se ne čeka da katarakta sazri, već se operiše na samom početku, dok je vid oštećen samo deset odsto.
Ovo za Novosti govori profesor dr Branislav đurović, hirurg oftalmolog, predsednik Udruženja hirurga katarakte.
* Kako bi mogao da se smanji broj pacijenata koji su za operaciju?
– Kada bi kapaciteti bili veći, a pacijenti imali mogućnosti da se operišu i u privatnim klinikama, njihov broj bi se, iz godine u godinu, znatno smanjivao. Takav tempo doveo je do toga da u Sloveniji recimo hirurzi oftalmolozi gotovo da nemaju više koga da operišu! Mala zemlja, sa mnogo lekara i efikasnom službom, nema liste čekanja.
* Koje prednosti pacijentima je donela nova metoda operacije katarakte?
– Sada ne treba da se čeka da katarakta sazri, što je ranije bila predrasuda. Jednostavno, tehnika je tada bila takva da je omogućavala bolji uspeh ako se operiše zrela katarakta, a ne zato što je to bolje za pacijenta. Novom, ultrazvučnom tehnikom, pak, teže je operisati zrelu kataraktu.
* Kakva je uspešnost moderne operacije?
– Uspešnost operacije je 99 odsto. Preostali jedan procenat su komplikacije zbog neadekvatne pripreme, ili loše urađene operacije. Siguran sam da bi hirurzi u ostalim medicinskim granama voleli da imaju taj jedan odsto komplikacija u operacijama. Takođe, procenat dobijanja infekcije je dva promila! To znači da dva od 1.000 operisanih dobije infekciju.
* čini se da tehnologija nema više gde da napreduje kad je u pitanju ova vrsta operacije?
– Maltene bi moglo tako da se kaže. Pre svega, smanjena je dužina reza – ranije, dok su se radile klasične operacije, on je bio 12 milimetara. Laserske operacije su, u početku, zahtevale da se zaseče koža u dužini od 3,5 milimetra, sada se rade rezovi od 2,7 milimetra. Postoje i takozvane mikroincizije od 2,2 ili čak 1,8 milimetara. Te minimalne korekcije nisu bitne za pacijenta, pa čak ni za hirurga. Ali u nedostatku pravih tehničkih pomaka, industrija mora da se bavi nečim. Ono na čemu se najviše radi jesu sočiva, koja će imati sposobnost da fokusiraju kao prirodno sočivo. To je ono što nama nedostaje.
* Kakva se sočiva ugrađuju u oko?
– Sada se uglavnom ugrađuju monofokalna sočiva, sa jednim fokusom, obično na daljinu. To znači da pacijent posle operacije može da vidi na daljinu, ali će mu za čitanje biti potrebne naočare. Većina naših pacijenata ima više od 60 godina, pa za njih to i nije problem. Ali kad treba da operišemo nekog ko ima 30 ili 40 godina, moramo da ga upozorimo da će za čitanje morati da nosi naočare, što mnogima ne odgovara. Jedan od načina da se to koriguje su multifokalna sočiva, pri čemu pacijent, dobro vidi i na daljinu, a kad pogleda predmet, koji je blizu – on ga opet vidi dobro. Koristeći naizmenično određene zone sočiva i sliku koja se formira na mrežnjači, mi puštamo naš mozak da odluči koju će sliku da gleda. Kao kad sedite u restoranu, vidite konobara, slušate muziku, ali vaša pažnja je usmerena na prijateljicu sa kojom sedite. Rešenje će zato biti sočiva, koja imitiraju ovaj, prirodni vid.
CENA
Operacije koštaju od 900 do 1.600 evra po oku, u zavisnosti od kompleksnosti problema i od specifičnosti sočiva, koje se ugrađuje u toku operacije.
* Od čega zavisi koja se sočiva koriste?
– Ako nema patoloških stanja pacijentu može da se ugradi multifokalno sočivo. Ali, da bi se donela konačna odluka veoma je važna konsultacija pre operacije, jer kad pacijentu operišemo jedno oko, moramo da posmatramo i ono drugo, jer to je ono što pacijentu čini vid. Nije svima potreban isti kvalitet vida. Na primer, većina ljudi od 80 godina ne vozi auto noću, ali kod takvih ljudi postoje druga degenerativna oboljenja, pre svega oštećenje žute mrlje, pa se zbog toga njima ugrađuju sočiva, koja imaju dodatne filtere koji smanjuju progresiju oštećenja žute mrlje.
* Može li neko drugo očno ili hronično oboljenje da bude prepreka za operaciju katarakte?
– Ne. Ako uz kataraktu postoje i drugi problemi, pacijentu se, istovremeno, rade i operacija katarakte i rešenje tog drugog problema. Obično se to dešava dijabetičarima kod kojih se iza sočiva često nalazi krv, pa se operacijom katarakte neće rešiti kompletan problem sa vidom. Takvim pacijentima važan je pregled pre operacije koji traje dva i po sata. Sama operacija traje deset minuta, a pacijent se istog dana otpušta kući.
* Koliko su česte katarakte na oba oka i da li se istovremeno operišu?
– Izuzev ukoliko je katarakta urođena, ili nastala zbog povrede, ona je obostrana, ali asimetrična. To znači da se pojavila prvo na jednom, a zatim i na drugom oku. Pacijenti se javljaju lekaru tek kad im oslabi vid i na drugom oku. Najpre se operiše oko koje slabije vidi, a posle sedam dana i drugo oko. Potrebno je četiri ili pet dana da bi se eliminisala mogućnost pojave infekcije. Zbog toga nikad, osim kod veoma male dece, ne radimo simultanu operaciju.
* Posle koliko dana od operacije pacijent može da vidi?
– Ako je operacija rutinska, pacijent već sutradan dobija 80 odsto efekta operacije. Mali broj pacijenata, sa takozvanim udruženim stanjem, posle operacije imaju blago zamućenje rožnjače. Zamagljen vid nestaje za nekoliko dana, najviše nedelja.
* Da li je operacija bolna?
– Potpuno je bezbolna, zato što se radi na delovima oka koji se vrlo uspešno anesteziraju kapljičnom anestezijom. U toku intervencije ne dodiruju se delovi oka, koji su veoma osetljivi na bol.
UV ZRAčENJE
* DA li ultravioletno zračenje može da ošteti očno sočivo i izazove kataraktu?
– Može, ali generalno, očno sočivo je dobra barijera ultravioletnim zracima. Ne može se, na primer, za deset dana letovanja na moru, ili skijanja na snegu dobiti katarakta. Mehanizam oka napravljen je tako da se prvo oštete manje važni delovi. Ali, oni koji dugo vremena provode ili žive na moru, ili na snegu, imaju veći rizik od pojave katarakte, pa moraju više da vode računa o zaštiti očiju. Očno sočivo ipak, najviše strada kod profesionalnih varilaca ili duvača stakla.
