U poslednje vreme u našoj matici je došlo do velikih promena, Crna Gora se odvojila, Srbija je postala samostalna država, a ta cela situacija spontano se prenela i na srpski živalj u dijaspori. Stoga se i često čuje pitanje: „Kako da se organizujemo?“ Jer, ako se država Srbija organizuje ispočetka, kako primećuje Parižanin Mića Aleksić, prvi poverenik Ministarstva dijaspore, tako je i pred srpskom dijasporom zadatak da se organizuje samostalno.
– I sa sigurnim uverenjem da više nema podela. Ova godina bila nam je teška, mi u dijaspori pratili smo ispunjavanje uslova prema Haškom tribunalu, Kosovo i Metohiju, razgovore o pridruživanju Evropskoj uniji i još štošta, a teška nam je godina bila i u zemljama gde živimo. Zato smo mi u Francuskoj sebi postavili velike zadatke. Među prvim je da objasnimo našim vekovnim prijateljima Francuzima da je Kosovo srpska kolevka i da smo mi Srbi navikli, a i možemo, da živimo u višenacionalnoj sredini, pa nam to neće smetati ni na Kosovu i Metohiji. Francuzi će nas razumeti, jer i oni žive u višenacionalnim sredinama i to nikome ne smeta – tako je u rezime o proteklim delatnostima, a i predstojećim zadacima, ušao naš najveći aktivista u Francuskoj Mića Aleksić.
Sledeći zadatak naših „Francuza“ je organizovanje „Dana Srbije i srpske kulture“, odnosno, prezentacija Srbije u Francuskoj.
– S obzirom da u Francuskoj postoje 22 regije, cilj je da se što šire predstavimo. Pariska regija nas je već upoznala i tu postižemo dobre rezultate. Evo jednog primera: dve protekle godine Francuzi iz nekoliko opština pariskog predgrađa odlaze u naše banje i planine i vraćaju se veoma zadovoljni – podseća Aleksić.
U prioritetne zadatke koji moraju da se poštuju i ispunjavaju naši aktivisti su stavili obavezu što boljeg organizovanja dopunske nastave na srpskom jeziku.
– Na tom planu moramo da uključimo što više klubova, jer se zna da škola može dobro da radi samo gde su klubovi dobro organizovani. Na pariskom području imamo nekoliko klubova za primer – kulturno-umetnička društva „Kozara“, „Prijateljstvo“ i „Biseri“ i klub Pjerfit. Svi oni već imaju odeljenja, a neki su najavili da će na jesen otvoriti i nova. Inače, obavezu organizovanja klubova moramo da proširimo i na strazbursko i lionsko konzularno područje. A moja je uloga, kao poverenika Vlade Srbije i njenog Ministarstva dijaspore, da pored ostalih dužnosti, posebno radim na dopunskoj nastavi, te sve prosvetne radnike, kao što je to nekad bilo, uključim u rad klubova.
A kako se u rasejanju ne može živeti izolovan od sveta, to naši aktivisti dijasporci veliki akcenat stavljaju na uspostavljanje što bližih veza sa francuskim opštinskim vlastima.
– Od njih očekujemo da nam izađu u susret oko organizovanja nastave na srpskom jeziku, mada značaj maternjeg jezika ozbiljno moraju da shvate i roditelji. Jer, nije važno u kojoj zemlji živimo i čiji pasoš u džepu nosimo, već je važno da poznamo jezik i kulturu zemlje svog porekla. Zato je i bitan rad sa omladinom. Naših mladih intelektualaca je dosta u rasejanju i upravo smo na tom planu mi u Parizu nešto uradili, okupljamo ih, uspostavljamo nove oblike druženja i organizovanja, kako bismo ih zainteresovali, privukli i zadržali – obrazlaže Aleksić.
U program rada naše francuske dijaspore stavljena je saradnja sa Ministarstvom kulture Srbije oko pomoći prilikom organizovanja kulturnih manifestacija.
– Moramo da dovodimo što više različitih stručnjaka, koji bi održavali razna predavanja o aktuelnoj situaciji u matici. Nadamo se da ćemo takvim pristupom vratili izgubljeno poverenje dijasporaca prema matici. A i moramo, konačno, dobiti čvrsta uverenja da kad se nešto kaže i donese odluka – da to i bude i da se zakoni tačno primenjuju, a ne da se potura nešto zavijeno i nedorečeno. Kao što se, na primer, manipuliše Zakonom o amnestiji, pa su različita tumačenja vojnih odseka u Užicu i, na primer, Kragujevcu – zaključio je Aleksić.
