Problemi sa kojima se suočava srpska dijaspora na očuvanju jezika i svesti o nacionalnom poreklu veliki su i nisu lako rešivi. Ipak, kako se primećuje, kada se o tome razmišlja iz otadžbine, sve nekako ostane na deklarativnom nivou i u oblasti teorije. Kada se čovek nađe, makar i privremeno, u situaciji da postane deo te dijaspore i još ima priliku da vidi kako naša deca odrastaju po stranim zemljama, dobije želju da uradi nešto, i to odmah.
Dr Radovan Banjanac, lekar (neuropsihijatar) u penziji, iz Beograda dolazi u Kanadu da čuva unuke tokom školske godine. Družeći se sa našim ljudima u Torontu, ponovo se uverio da Srbe, iako ih trećina živi u iseljeništvu, do sada nije pratila nijedna nacionalna institucija.
U otadžbini 34 ogranka
Vukova zadužbina osnovana je u Beogradu 1938. godine. Početkom Drugog svetskog rata delatnost zadužbine je prekinuta i nije nastavljena sve do 1987. godine. Do sada su osnovano 34 ogranka u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
– Skoro svi narodi u svetu izgradili su most između dijaspore i otadžbine, ne samo da bi širili svoj jezik i kulturu, nego i da bi pomogli jedni drugima. Srbija je svoje u svetu ostavila da se snalaze sami – kaže dr Banjanac. – Mi smo danas, posle decenijskog sveopšteg razaranja države i satanizacije srpskog naroda, opet pred sličnim zadacima kao pre dva stoleća – valja nam stvoriti državne institucije, stabilne i moderne po evropskim standardima, povratiti ugled, a pri tome sačuvati svoju samobitnost. Naša dijaspora nam u tome može značajno pomoći.
Zato se u Torontu ozbiljno razmišlja o osnivanju ogranka Vukove zadužbine, kao još jednog načina povezivanja dijaspore sa otadžbinom. Aktivnosti bi, naravno, bile usmerene na brigu za očuvanje srpskog jezika i pisma, nacionalne kulture i tradicije, ali i na saradnju sa svim kulturnim središtima u svetu u kojima se izučava srpski jezik i književnost.
Poziv na akciju
U poslednje dve godine u evropskom delu naše dijaspore osnovani su ogranci u Temišvaru (Rumunija), Frankfurtu (Nemačka), Batanji (Mađarska) i Cirihu (Švajcarska). Vrata Vukove zadužbine otvorena su za sve Srbe u Kanadi. Zadužbinarski ulozi za pojedince iznose 100 dolara. Ogranci Vukove zadužbine obrazuju se u mestima u kojima ima najmanje 25 zadužbinara, a dr Banjanac i na ovaj način poziva sve zainteresovane da se pridruže u ovoj akciji.
Plan organizovanja ogranka Vukove zadužbine već je pripremljen. Između ostalog, ideje i aktivnosti ogranka bile bi dostupne javnosti i preko lista „Ognjišta“, koji bi izlazio četiri puta godišnje. Zanimljive ideje, poput štampanja doseljeničkih hronika i rodoslova, ostvariće se onog momenta kada se pronađu sponzori za projekat. Takođe, bilo bi zanimljivo uraditi studiju u kojoj bi se proučavala arhaičnost srpskog jezika kod potomaka doseljenika u Kanadu i Toronto s kraja 19. i početka 20. veka. Aktivnosti ogranka Vukove zadužbine, po rečima Radovana Banjanca, mogle bi se proširiti i na organizovanje zavičajnih škola, kao i razvoj zavičajnog turizma.
– Mogućnosti kontakata i zbližavanja dijaspore i matice su velike, treba ih znati iskoristiti, ali i ubediti i jedne i druge sa obe strane okeana da je to izvodljivo.
Osnivanjem ogranka Zadužbine, smatra dr Banjanac, bar bi se umanjila pasivnost i nezainteresovanost, kao i sumnja u to da se nešto može učiniti.
