Gostovanje YU GRUPE, rokera poznatih mnogim generacijama zapocelo je u petak koncertom u Otavi gde je bilo jako malo posetioca u ne bas idealnim uslovima za jedan koncert ovog tipa.
U subotu 19. maja koncert je odrzan u Hamiltonu u Cacabah ZLaLuna klubu koji je poznat i po tome sto su u njemu svirali Frenk Blek (Piksiz), Gob i mnogi drugi.
Predgrupa su bili REFUGEES, koji su u malo izmenjenom sastavu, (Slobodan E., Alen M. Marko L. i Dzon) odlicnom svirkom zagrejali sve prisutne…i sami clanovi YU GRUPE su im odali priznanje za ono sto su pokazali te veceri.
Zahvaljujuci organizaciji Marka Lubarde ambijent je bio odlican, posetioci mnogobrojni, (medju kojima je bio i znatan broj Kanadjana).
Nakon njih nastupila je YU GRUPA koja je priredila dogadjaj o kome ce se dugo pricati, s obzirom da se ne pamti takav rok koncert u ovom gradu.
U Torontu 20. maja bio je i poslednji koncert ove legendarne grupe koja ce uskoro proslaviti 40 godina svog postojanja.
Posle predgrupe REFUGEES (Slobodan, Alen, Bogoslav, Boris i Sinisa) u sali „Opera House“ koja svojim tehnickim mogucnostima potpuno odgovara jednom rok koncertu, sa odlicnim ozvucenjem i osvetljenjem (zahvaljujuci Fenidz Promotion) YU GRUPA, napravila je „haos“, svirkom koja je trajala skoro tri sata.
Svirali su mnoge stvari iz svog bogatog repertoara. Muzicari svetskog ranga Zika Jelic, bas gitara, Dragi Jelic, solo gitara, Rasa DJelmas bubnjevi i najmladji clan Petar Jelic, ritam gitara, su mćstralno i profesionalno odrzali koncert koji ce svi koji su imali cast da ih slusaju, verovatno pamtiti kao jedan od najboljih dogadjaja koji je ova publika imala priliku da vidi.
Solo deonicama pokazali su da su vrsni muzicari, jednom recju profesionalci koji sa pravom nose glas da su grupa koju ce rok scena uvek rado slusati.
Zasigurno su ostavili trag u JU istoriji rok muzike. Mora se priznati da je i prisustvo mladog Petra Jelica u mnogome doprineo kao neka vrsta osvezenja YU GRUPE.
Ono sto je veoma interesantno i sto moram napomenuti je cinjenica da ih vreme nije pregazilo i da je svako ponaosob, bez obzira na godine starosti i vreme koje su posvetili muzici zrace jednom nevidjenom energijom. Veliki entuzijazam i ljubav prema roku su verovatno ono sto ih je drzalo sve ove godine na sceni. Ima se utisak da su to ljudi koji onog trenutka kada uzmu svoje instrumente i usetaju na binu dozivljavaju nevidjenu transformaciju.
Vreme staje, umor nestaje – nastupa „ROK“ koju ne mozete cuti nigde drugde, sem na koncertu.
Posle treceg bisa, na veliku zalost publike, koncert je zavrsen.
Ono sto sa dubokim zaljenjem zelim da napomenem je da je broj prisutnih na koncertu bio krajnje neprimeran s obzirom na kvalitet koji je bio ponudjen.
Verujem da je veliki broj ljubitelja roka bio upoznat sa datumima gostovanja YU GRUPE. Zasto nisu dosli, samo oni znaju. Velika je steta da ovako vrsni muzicari, koji su dosli preko okeana, ne ugoste svi oni koji se stalno zale da im nedostaju kulturna zbivanja.
Nekako u isto vreme bile su i duge manifestacije, koje takodje nisu zasluzile tako mali broj posetioca.
Jednog dana, kada ne bude bilo kulturnih dogadjaja, pretpostavljam da ce mnogi kriviti Kanadu,i vreme,…i ko zna sta jos… sto su intelektualno „uspavani“.
Velika je sramota, da pored ovoliko nas koji smo dosli ovde, svi ti umetnici dozivljavaju ovakav prijem.
Mozda nas nesto manje ili vise interesuje ali to nije opravdanje da se tako ponasamo, pogotovu sto je kvalitet manifestacija koji nam se nudi sve bolji i bolji, zahvaljujuci svim organizatorima koji se trude da nam priuste odgovarajuci kulturni dogadjaj.
Mislim da nam kao domacinima nije za pohvalu da YU GRUPA koja puni sale na koncertima po celoj Evropi, koja je prosle godine imala veoma uspesnu turneju po Americi, dozivi posle toliko godina svog postojanja, da u Kanadi svira pred polupraznom salom.
Profesionalci u onome sto rade, dzentlmeni u dusi, u razgovoru posle koncerta, nisu nam ni jednom recju zamerili… ali da li ce ponovo doci… to verovatno zavisi od svih nas medju kojima se stalno prica „jako mi nedostaju neke stvari iz Juge“.
