zARKOV SIMEON, profesor fizicke kulture. R: 11. 08. 1940, Jimbolija, Rumunija. OM: Simeon; Milena. FA: s. Marijana, dev. Dragomir, knjigovodja; d. Jelena-Dijana, Mirijana-Simona, studenti. OB: Fakultet fizicke kulture, Bukurest, 1965, poslediplomske-magistarske studije, Novi Sad. ZA: profesor gimnazije u Aradu, 1965-91; predavac Univerziteta V. Goldis Arad, od 1993. do danas. DOS: omladinski odbojkaski reprezentativac 1960; prosvetni inspektor 1974-76; poslanik Srba u Rumunskom parlamentu 1990; potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji od 1992. do danas; univerzitetski predavac od 1993. do danas. NA: nosilac nagrade DSSKR 1995/96; zlatna medalja za umetnicku fotografiju Saveza fotografa 1982. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. socijal-demokrata. J: nemacki, rumunski, madjarski, srpski. SL: Sv. Simeon. K: Istorija srpskog naroda (10 tomova). PE: srpska himna. H: fotografija, sport, turizam. A: Ul. Gh. Popa br. 9, 2900 Arad, Romania.
zDERO KRSTAN, turisticki tehnicar. R: 1945, Blagaj kod Kupresa, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). ZA: turisticki tehnicar, skoro 30 godina radi u Austriji. DOS: dugogodisnji aktivista jugoslovenskih udruzenja i klubova; bio predsednik Zajednice jugoslovenskih klubova; aktivan i afirmisan u sredini gde zivi, narocito zbog organizovanja humanitarne pomoci. A: 4050 Traun, Aumuehlstr. 34, Austria.
zIVADINOVIC VANE BOR, slikar, pisac. R: 1908, Bor, Srbija, Jugoslavija. OB: osnovnu skolu zavrsio u Francuskoj (za vreme Prvog svetskog rata); gimnaziju ucio u Zagrebu i Beogradu, maturirao 1926; diplomirao prava 1931, Pariz; doktorirao prava 1938, na Pravnom fakultetu, Beograd. ZA: 1938. docent na Pravnom fakultetu u Subotici; od 1944. u V. Britaniji. DOS: u kontinuitetu se bavi slikarstvom, knjizevnoscu – pise poeziju i esejistiku, bavi se i muzikom i umetnickom fotografijom, radio je kolaze i crteze; za vreme studija druzio se sa nadrealistima i piscima oko casopisa Du Cinema; pre Drugog svetskog rata jedan od najpoznatijih umetnika u srpskoj nadrealistickoj grupi, pa je i kasnije ostao dosledan nadrealista; ucestvuje na izlozbama britanskih slikara; baveci se muzikom, istrazivao u akustici; eksperimentisao sa fotografijom; ucestvovao 1989. na izlozbi nadrealistickih fotografija u Becu. A: Arthur Garrard Ho, 288 Iffley Road, Oxford-Oxon, OX 44 č England.
zIVADINOVIC DRAGAN – videti pod BOJER dr DANIJEL.
zIVALJEVIC RADISAV, PTT tehnicar u penziji, predsednik Saveza jugoslovenskih i srpskih zajednica u Austriji. R: 12. 09. 1937, M. Vranovac kod Decana, Srbija, Jugoslavija. OM: Milonja; Andja, dev. Borozan. FA: s. Marija, dev. Gasparevic; d. Snezana (1976), trgovac i zeljko (1977), trgovac. OB: zavrsio PTT Tehnikum u Beogradu. ZA: radio 30 godina (1965-95.) kao PTT tehnicar u ITT Austrije – Grac, sada u penziji. DOS: pored profesionalnih obaveza, vec 1969. pokrenuo akciju za osnivanje jugoslovenskih klubova i udruzenja u Austriji i pionir je njihovog organizovanja; jedan od osnivaca i tri najznacajnije manifestacije Srba i Jugoslovena u toj zemlji – Radnickih sportskih igara, Smotre kulturno-umetnickog stvaralastva i kviza Koliko poznajemo svoju domovinu, koje traju vec vise od 20 godina; od pocetka krize na prostorima bivse Jugoslavije, inicirao akcije prikupljanja humanitarne pomoci u nasim klubovima i udruzenjima, ali i medju nasim ljudima koji nisu bili njihovi clanovi; posebno je znacajno sto je u tim akcijama angazovao i brojne austrijske gradjane i institucije; svojim radom i ugledom uspeo da stotine hiljada silinga pomoci uputi ugrozenima u SRJ i van nje; da Centar srpskih i jugoslovenskih klubova u Stajerskoj dobije kamion za prevoz pomoci, magacinski prostor za sakupljanje pomoci i potpuno besplatan prostor za rad centra u Gracu, kao i znatnu novcanu pomoc austrijskih sindikata i radnicke komore; inicirao osnivanje humanitarnih udruzenja u zemlji i svojim novcanim prilogom pomogao njegov pocetak u Decanima; licno je prevozio humanitarnu pomoc i na povratku sa dostavljanja pomoci ratnoj sirocadi u Republici Srpskoj bio je i ozbiljno povredjen; vec je godinama predsednik Saveza srpskih i jugoslovenskih zajednica u Austriji. NA: dobitnik je najviseg priznanja – Srpski vitez, koje dodeljuje Svetska srpska zajednica najistaknutijim ljudima zasluznim za srpski narod. IM: 1965, r. usavrsavanje u struci. D: jugoslovensko. PR: n. crnogorska, v pravoslavna. J: srpski, nemacki. SL: Sv. Alimpije. K: Serbia. PE: Tamo daleko… H: putovanja. DO: da. A: zivi u Austriji i SR Jugoslaviji – ul. Dusana Petrovica-Saneta br. 7, Pec – Kosovo, Srbija.
zIVANOV EMILIJA, scenograf. R: 12. 02. 1938, Canad, Rumunija. OM: Branko; Katica, dev. zivanov. OB: 1945-49. Srpska osnovna skola, Canad i 1949-52. Opsta skola, Canad; 1952-56. Likovna gimnazija u Temisvaru i Bukurestu; 1957-63. scenografija na Likovnoj akademiji, Bukurest. ZA: tokom 1963-64. umetnik-scenograf u Drzavnom pozoristu, Botosanj; od 1964-95. umetnik-scenograf u Nacionalnom pozoristu, Temisvar. DOS: ucestvovala na sledecim izlozbama: Trijenale scenografije, Bukurest, 1967, ’71, ’79, ’82, ’92; izlozbama scenografije, Temisvar, 1972, ’74, ’77; Medjunarodni trijenale pozorisne scenografije i kostimografije 1969. i ’72; Kvadrijale scenografije, Prag, 1979. i ’87; uvrscena u Recnik savremenih rumunskih umetnika, izd. kuce Meridijani, Bukurest, 1976. NA: dobitnik nagrada Festivala savremene rumunske dramaturgije u Temisvaru 1980. za scenografiju pozorisnog komada Namestaj i bol (Mobila si durere) T. Mazilua, Nacionalno pozoriste Temisvar; 1983. za scenografiju poz. komada Burzujski sumrak (Amurg Burghez) R. Guge, Nacionalno pozoriste Trgu Mures; 1987. za scenografiju poz. komada Lutalica (Dalbul pribeag) D. R. Popeskua, Nacionalno pozoriste, Temisvar; 1981. za scenografiju poz. komada Osteoloska studija (Studiul osteologic) D. R. Popeskua, Nacionalno pozoriste Temisvar; dobitnik je i Nagrade za scenografiju za 1987. koju dodeljuje Odsek za kritiku Rumunskog udruzenja za pozoriste i muziku; Nagrade za scenografiju za 1983. koju dodeljuje Udruzenje likovnih umetnika Rumunije i 1988. nagrade revije Teatar iz Bukuresta za scenografiju Tri sestre Cehova, u izvodjenju Temisvarskog nacionalnog pozorista. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski. SL: Sv. Nikola. K: Hazarski recnik, M. Pavica. PE: Tamo daleko… A: 1900 Timisoara, Str Tulnicului T1, ap. 1, Romania.
zIVANOVIC SRBOLJUB, profesor univerziteta, lekar, anatom, antropolog, paleopatolog. R: 21. 12. 1933, Sarajevo, Jugoslavija (sada Bosna i Hercegovina). OM: DJordje; Lenka. FA: s. Sofija, dev. Davidovic, arheolog; d. Angelides Tamara, rodj. zivanovic, paleozoolog, antropolog. OB: diplomirao na Medicinskom fakultetu, Beograd; doktorirao medicinske nauke na Univerzitetu, Novi Sad, 1964; ZA: 1960-62. asistent na Medicinskom fakultetu, Beograd; 1962-65. asistent na Medicinskom fakultetu Novi Sad; 1965-68. docent, Makerere univerzitet, Kampala, Uganda; 1968-89. visi predavac, univ. London; 1987-91. redovni profesor Medicinskog fakulteta, Novi Sad; 1991-94. redovni profesor univerziteta Port Morezbi, Papua, Nova Gvineja; od 1994. do danas profesor anatomije, Medicinski fakultet univerziteta u Harareu, Zimbabve; predsednik Odeljenja Medjunarodne slovenske akademije nauka za Veliku Britaniju i Irsku. DOS: redovni clan Medjunarodne slovenske akademije nauka, kulture, obrazovanja i umetnosti; autor vise od 150 publikacija, devet knjiga; svetski ekspert za paleopatologiju i sudsku antropologiju; pronasao i identifikovao najstarije ostatke fosilnih ljudi u Srbiji, kao i kromanjonsku populaciju u DJerdapu; identifikovao i opisao ostatke: Cara Dusana, Kralja Urosa I, Kralja Vladimira, Sv. Despota Stefana Lazarevica; kao clan komisije antropologa ispitivao stratiste u Jasenovcu i na Gradini. NA: Diploma za zasluge za razvoj antropologije, u Jugoslaviji 1979. DO: da. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljen. J: srpski, engleski, ruski. SL: Sv. Ilija. K: Serbi, narod i rasa – nova vulgata, J. Deretica. PE: Boze pravde H: izvidjac, sah. A: 11. NJillcott Road, London NJ 3 9 LJX. Great Britain; tel: 44-181-992-7308.
zIVANOVIC SOFIJA, arheolog, direktor Evropskog instituta za proucavanje drevnih Slovena u Londonu. R: 17. 10. 1939, Sid, Srbija, Jugoslavija. OM: Vladimir; Saveta. FA: s. Srboljub, anatom, antropolog, lekar; d. Tamara Angelides, paleozolog, antropolog. OB: diplomirala 1964. na Filozofskom fakultetu, Beograd. ZA: arheolog, Uganda Museum, Kampala, Uganda East Africa, 1965-68; kustos Vojvodjanskog muzeja Novi Sad, 1987-91; direktor Evropskog instituta za proucavanje drevnih Slovena, London, od 1991. do danas. DOS: medjunarodni ekspert za slovensku arheologiju; dopisni clan Medjunarodne slovenske Akademije nauka, kulture, obrazovanja i umetnosti od 1994; jedan od autora stalne postavke Vojvodjanskog muzeja u Novom Sadu; autor paleopatoloske postavke Muzeja srpske medicine, u Beogradu; autor izlozbe Dositej u Londonu, u manastiru Hopovo; autor vise desetina publikacija. NA: Dopisni clan Medjunarodne slovenske akademije nauka. IM: 1965-87; 1991. do danas; r. porodicni. DO: da. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna, p. neopredeljena. J: srpski, engleski. SL: Sv. Ilija. K: Serbi, narod i rasa – nova vulgata, J. Deretica. PE: Boze pravde. H: dobrotvorni rad u Crvenom krstu. A: 11. NJillcot Road, London NJ3 9LJX, Great Britain; tel: 44-181-992-7308.
zIVKOVIC DAMEVSKI NADEzDA, pesnik, profesor. R: 25. 09. 1934, Razanj, Srbija, Jugoslavija. OM: LJubisav; Sofija. FA: s. Kiril Damevski, lekar, gastroenterolog internista; d. Aleksandar Damevski (1960), stomatolog, Vojislav Damevski (1964), ekonomist-poslovni covek. OB: osnovna skola 1941-45; maturirala u IV zenskoj gimnaziji, Beograd; diplomirala na Filozofskom fakultetu. ZA: 1959-68. profesor francuskog, latinskog i srpskohrvatskog jezika u skoli za medicinske sestre, Bitolj, i skoli Todor Angelovski, Bitolj. DOS: pise poeziju; objavljene dve knjige poezije – Moje staze, izdata 1996. i Na preslici neba, izdata 1997; u pripremi viselingvalno izdanje njene poezije na engleskom, francuskom, makedonskom i srpskom jeziku, u 1998; ljubitelj cveca, zapazena u svojoj sredini. NA: Nagrada za najlepsu bastu meseca u Pitsfordu 1996, gde zivi, sa cestitkama predsednika grada i kongresmena. IM: 1968. D: dvojno, jugoslovensko i americko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, francuski i makedonski. SL: Sv. Nikola. PE: Na te mislim kada zora svice… H: muzika, slikarstvo, poezija i gajenje cveca. DO: da. A: 93 Stuyvesant Rd. Pittsford, N.Y. 14534, USA; u Jugoslaviji – 11000 Beograd, Bulevar AVNOJ-a 199.
zIVKOVIC MIRKO, profesor univerziteta u penziji. R: 28. 05. 1921, Fenj (Foeni), Tamiska zupanija, Rumunija. OM: Dragomir; Danica, dev. Vujic. FA: s. LJubica, dev. Gavrilov, prevodilac; d. Vladimir (1947), inzenjer; (unuka) Milena, ucenica. OB: zavrsio 1941. preparandiju; diplomirao 1950. na Filoloskom fakultetu, Bukurest; doktorirao 1971. filoloske nauke, Bukurest. DOS: objavio knjige: Dositej Obradovic u kontekstu srpsko-rumunskih odnosa, Bukurest 1972, Svedocanstva o srpsko (jugoslovensko)-rumunskim kulturnim i knjizevnim odnosima, Bukurest, 1976, za koju je dobio nagradu Saveza knjizevnika Rumunije, 1976; Nama u amanet, Bukurest, 1991; Srpsko-rumunski recnik, 1981. i Rumunsko-srpski recnik, Bukurest, 1986; cetiri skripte univerzitetskih predavanja i cetiri uybenika srpske i hrvatske knjizevnosti za gimnazije i srednje skole (1953-74.); preveo 19 naslova jugoslovenskih knjizevnika na rumunski jezik; objavio u raznim casopisima u zemlji i inostranstvu vise od 100 rasprava, kao i referata i saopstenja podnesenih na raznim kongresima i simpozijumima; clan je Saveza knjizevnika Rumunije, Udruzenja slavista i Drustva za filoloske nauke. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, francuski, ruski. SL: DJurdjevdan. K: Seobe, M. Crnjanskog. PE: Tamo daleko… A: zivi u Rumuniji.
ÆIVKOVIC NIKOLA, novinar, esejista i prevodilac. R: 28. 08. 1950, Dragosevac, Æumberak, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Nikola; Draga. FA: s. Karin Bizel-Æivkovic, zubni lekar; d. Rajka (1981), Draga (1988) i Mila (1991), ucenice. OB: diplomirao 1977. filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Zagrebu. ZA: od 1990. slobodni saradnik NIN-a, Beograd, od 1991. dopisnik Pogleda, Kragujevac, od 1994. dopisnik Srne, Pale, i od 1995. dopisnik Sov. Rusije, Moskva. DOS: pise eseje, recenzije i politicke komentare; preveo i predgovor napisao za knjigu Johana Hajnriha Svikera Istorija unijacenja Srba u Æumberku, izdanje Kalinic, Kragujevac, 1991; ista knjiga, drugo izdanje, Arhiv Vojvodine, Novi Sad i Muzej Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1995; preveo, sa Vladimirom Jaglicem sa nemackog poeziju Huga fon Hofmanstala i eseje pojedinih nemackih pisaca (Encesberger); knjiga eseja i drugih tekstova Pisma iz Berlina, izd. Pogledi, Kragujevac, 1995; u pripremi knjiga Berlinske sveske. IM: 1978, r. ekonomski i porodicni. D: srpsko/jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, nemacki, engleski, ruski. SL: DJurdjevdan. K: Memoari, prote Mateje Nenadovica, Gorski vijenac, NJegosa i Seobe, Crnjanskog. PE: Tamo daleko… H: sah. A: Knausstr. 14 – 14193 Berlin, Deutschland.
zIVKOVIC SLOBODAN, pijanista i muzicki pedagog. R: Srbija, Jugoslavija. OM: Milutin-Tine, muzicar; Radojka, muzicar. FA: s. Snezana, ekonomista; d. Aleksandar i Marija, diplomirani muzicari. ZA: vodi Australijsko-srpsko umetnicko drustvo Sidnej; radi kao profesor muzike; nastupao kao dirigent i pijanista na koncertu srpskih pesama i igara, koji je odrzan 1995. u Opera haus u Sidneju i na drugim muzickim priredbama. A: zivi i radi u Sidneju, Australija.
zIVOJINOVIC SLOBODAN, poslovni covek i aktivista u dijaspori. Zalagao se i angazovao na organizovanju klubova i na okupljanju pripadnika srpske zajednice u klubovima i dr. zajednickim oblicima drustvenog zivota; predsednik je kluba Kadinjaca. Aktivan u zivotu srpske crkvene zajednice, kao domacin crkvene slave i drugim prilikama. Profesionalno se bavi ugostiteljstvom. A: Club Kadinjaca, Overgarde 41, Postbox 66, 5250 Odense, Denmark.
zIVOJINOVIC SLOBODAN BOBA, teniser, poslovni covek. R: 23. 07. 1963, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OM: Branislav, radio na teniskim terenima; Vinka, domacica. FA: s. Fahreta Jahic-zivojinovic – Lepa Brena, estradna umetnica; d. Filip (1985), Stefan (1992), Viktor-Ernest (1998). DOS: od detinjstva aktivan u teniskom sportu; ucesnik teniskih turnira na kojima je postizao vrhunske domete – amaterski prvak Evrope u Atini; juniorski vicesampion Evrope; sampion turnira u Hjustonu i Sidneju; finalista turnira u Nansiju i Forest Hilsu; polufinalista u Vimbldonu i na Otvorenom prvenstvu Australije; sampion Americkog prvenstva u parovima (sa Gomezom); pobednik 1989. i finalista 1990. NJorld Team Cup-a; dva puta je bio reprezentativac Jugoslavije u polufinalu Devis Kupa; na ATP listi bio prvi igrac u dublu i 19. singl igrac; prvi jugoslovenski profesionalac koji je turnirima osvojio vise od mil. $; generalni zastupnik firme Mercedes za Jugoslaviju; vodi i poslove u inostranstvu. NA: dva puta proglasavan Najboljim sportistom Beograda, 1985. i ’89. J: srpski, engleski, nemacki. A: zivi na Floridi, SAD i u Beogradu, SR Jugoslavija.
zIGIC ALEKSANDAR, novinar. R: 02. 03. 1964, Sabac, Jugoslavija. OM: Mihailo, hemicar; Milka, dev. Perisic, ekonomista. OB: maturirao 1982, Beograd; diplomirao 1988. engleski jezik i knjizevnost na Filoloskom fakultetu, Beograd; magistrirao 1992. na Syracuse University, NJujork. ZA: urednik, voditelj emisija i izvestac iz SAD za Radio Indeks 202, Beograd, 1989-92; izvestac TVB iz Amerike, 1989-92; asistent na Syracuse University, 1990-92; profesor radio i televizijskog novinarstva na Chapman University, Los Andjeles, 1992-93; glavni i odgovorni urednik Srpskog radio programa Interlink, Cikago, od 1995. DOS: urednik i voditelj velikog broja programa i emisija Radio Beograda i Radio 202; objavljivao komentare i napise i u americkoj stampi (Christian Science Monitor, San Francisco Chronicle, Syracuse Poststandard, Milnjaukee Journal). NA: nagrada Americkog drustva profesionalnih novinara Mineapolis 1989 (napis o uzrocima raspada komunizma u Istocnoj Evropi). PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, sluzi se francuskim i italijanskim. H: skijanje, atletika, yoging. A: Interlink, 5555 NJest Honjard Street, Skokie, Chicago, Ill. 60077, USA.
zUPANJEVAC ZORAN, arhitekta. R: 02. 05. 1944, Aleksinac, Srbija, Jugoslavija. OM: Mihajlo, ekonomista; Jelica, dev. Novakovic, farmaceut. FA: s. Zorana, dev. Jovanovic, lekar; d. Larisa (1969), arhitekta i Minja (1976). OB: maturirao gimnaziju 1963, NJujork; pohadjao Pratt Institute, NJujork; diplomirao projektovanje 1968, magistrirao 1971. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd. ZA: radio kao arhitekta u firmi Joseph Mendelson & Partners, London, 1968-70; bio vodeci projektant Ateljea Energoprojekta, Beograd, 1971-87; direktor Projekta, Harare, 1987-90; direktor firme Desicon, Harare, od 1991. DOS: autor vise od 50 ostvarenih arhitektonskih projekata, od kojih su osam nagradjeni konkursni radovi; medju znacajnijima su projekt stambenih objekata Dedinje II/2 1978-85, poslovnog centra Naftagasa, Novi Sad, 1987, črodroma Victoria Falls, Zimbabve, 1989, ministarskog kompleksa, Harare, 1987-90; clan Saveza arhitekata Zimbabvea, Drustva urbanista Austrije i Kraljevskog instituta britanskih arhitekata. NA: Specijalna nagrada Salona arhitekture, 1984. PR: n. srpska. J: srpski, engleski, nemacki. H: slikarstvo i dizajn – nagradjivan za slikarstvo i za dizajn. A: zivi u Harareu, Zimbabve.
