Svaka nova članica NATO-a, a od devedesetih godina to su nekadašnje istočnoevropske države, mora da podnese troškove prijema i članstva u zapadnoj vojnoj alijansi. Ono što svaka zemlja mora da plati to su članarina za funkcionisanje administracije NATO-a i plate svog vojnog i civilnog osoblja zaposlenog u njoj. Sve bivše socijalističke države morale su i da snose troškove modernizacije sistema veza koji moraju biti kompatibilni sa drugim članicama i uvođenja procedura zapadne vojne alijanse.
Na osnovu analize podataka objavljenih u medijima, moglo bi se zaključiti da puko članstvo zemalja regiona u NATO-u košta otprilike jedan evro po stanovniku – Slovenci su prve godine platili milion i po, a Bugari oko sedam miliona evra. Ipak, skoro sve istočnoevropske članice alijanse otišle su dalje od plaćanja „članarine”, njihovi budžeti su na iskušenju posebno ako se nabavljaju novi borbeni avioni.
Bila u NATO-u ili ne, Vojska Srbije će morati da se modernizuje. Taj ceh, posebno ako se uračunaju novi borbeni avioni koje nabavljaju nove članice zapadne alijanse (Mađari su izabrali švedski JAS-39 „gripen”, Poljaci američki F-16) tokom narednih desetak godina može dostići i milijardu dolara. Naime, cene pomenutih aviona „po komadu” kreću se od 20 do 50 miliona dolara, zavisno od opreme.
Ipak, u Ministarstvu odbrane ističu da nije moguće napraviti preciznu računicu koliko bi Srbiju koštao ulazak u NATO.
– članstvo u NATO-u ne može se gledati samo kroz novac, već, pre svega, iz ugla politike i sistema kolektivne bezbednosti. Kada se sve to uzme u obzir, nijedna država nije ušla „u minus” zbog članstva u ovom savezu – kaže Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane.
Danijel Šunter, predsednik nevladine organizacije Evroatlantska inicijativa, tvrdi da je u javnosti stvorena zabluda da NATO pritiska nove članice da odbacuju rusko i kupuju zapadno naoružanje i opremu. Mnoge države zadržale su do daljnjeg klasični sovjetski puščani kalibar 7,62 mm, koji koristi i Vojska Srbije. Mađari koriste ruske vojne kamione „kao nekad”, česi su kupili popularne transportne helikoptere Mi-17…
– Ono što svaka nova članica mora da ima, i plati, jesu sistem veza i uvođenje procedura po NATO standardu. Svi plaćaju troškove administracije, kao što se plaća za UN ili OEBS. I u Hrvatskoj se vodi velika polemika oko cene ulaska u NATO. Novinari su napravili računicu po kojoj je jevtinije ući u savez i imati kolektivnu odbranu nego biti neutralan što zahteva veću armiju – objašnjava Šunter.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je međunarodni standard da se približno dva odsto bruto-društvenog proizvoda izdvaja za vojsku.
– Mi, dakle, ne menjamo sumu koju trošimo, već sa tim istim sredstvima koje imamo uspostavljamo vezu sa strancima. Postoje, naravno, standardi NATO-a koji se moraju ispuniti, ali koliko će koja zemlja držati ljudi pod oružjem i koja će sredstva birati, zavisi od nacionalne politike – rekao je Radić.
Zemlje iz regiona imale su različita iskustva kada je reč o članstvu u NATO-u, posebno ako se imaju u vidu troškovi modernizacije armija koju NATO, zvanično, ne traži. Prva susedna zemlja koja je ušla u NATO bila je Mađarska i to u martu 1999. godine, svega tri nedelje pre vazdušnih udara alijanse na tadašnju SR Jugoslaviju. Tokom tog rata nekadašnju sovjetsku bazu u Tasaru stavili su na raspolaganje američkoj avijaciji. Mađarska vojska, kao i sve armije nekadašnjeg Varšavskog pakta, redukovana je, ali su uložena značajna sredstva u njenu modernizaciju. Pre osam godina, NATO je procenio da će severni susedi na modernizaciju vojske potrošiti 312 miliona dolara. U međuvremenu, Mađari su nabavili i pomenute najsavremenije avione „gripen”.
Slovenija je, kao jedina bivša jugoslovenska republika koja je ušla u zapadni vojni savez, već tri godine u NATO-u. Odrekli su se tek modernizovanih sovjetskih tenkova T-55M, čiji su upotrebu planirali do 2015. godine, i kupili finske oklopne transportere „patrija” koje su platili 265 miliona evra. Sami snose troškove boravka svoje manje jedinice u Avganistanu. Da bi pokazali spremnost za učešće u snagama Kfora na Kosmetu, izveli su veliku vežbu na poligonu u Mađarskoj, što su domaćinima platili oko 200.000 evra. Prvu godinu članstva platili su NATO-u milion i po evra (za administraciju alijanse i plate svojih zaposlenih).
I Bugarska i Rumunija su u zapadnom savezu od 2004. godine. Bugari su u NATO ušli sa pretpostavkom da će ih puko članstvo koštati evro po glavi stanovnika godišnje, odnosno oko sedam miliona evra. Ulazak u alijansu propraćen je oduševljenjem koje je splaslo nakon angažovanja manjih jedinica u ratu u Iraku gde je bilo i žrtava.
M. Galović
