Dragan đordevic otvoreno i sa puno optimizma govori o mogucoj poslovnoj saradnji sa Srbijom, buducim ulaganjima, našim sposobnim i pametnim ljudima, poslovima koji bi se mogli oploditi i biti pokretacka snaga ekonomskom razvoju naše posustale privrede. A on se u biznis svakako razume, kroz sve ove godine hrabro i uspešno plivajuci u poslovnim vodama u Americi. I danas je, kao i uvek, zainteresovan za ulaganja u našu zemlju, ne samo zato što je potpredsednik Srpsko-americke privredne komore, vec pre svega zato što misli da nas samo uspešni poslovi mogu okupiti pod jednom kapom i omoguciti da se prevazidu stranacke, organizacijske, verske, licne ili kakve druge razlike i animoziteti.
Stigao je u Ameriku pre 30 godina, tu se školovao i upoznavao cudesni svet poslovanja, u kome je i danas uspešan i možda u najvecoj poslovnoj snazi. Oduvek vezan za srpsku zajednicu, pokušavao je da pronade nacine da se zemlji pomogne humanitarno kada je to bilo neophodno, i dobrimidejama uvek kada je moguce. Upravo se vratio sa poslovnog skupa u Vašingtonu, koji je organizovala cuvena „Stanley Fondundation“. Skup se bavio promovisanjem biznisa i investiranja u Srbiju. Ispred SAPK prisustvovali i Žika Vlahovic i Jovan Cupic, otpravnik poslova naše ambasade u Vašingtonu Ivan Živkovic, a medu predstavnicima vladinih i nevladinih organizacija bili su i Srboljub Antic (MMF), Obrad Kesic, Mirjana Samardžija (Kongres srpskog ujedinjenja), Silvia Savic (medunarodni trgovacki specijalista), DŽek Skenlen (nekadašnji ambasador u Jugoslaviji), Žana Friganovic (Stanley Foundation).
– Moji utisci sa skupa su izvanredni. Moram priznati da sam prijatno iznenaden željom prisutnih Amerikanaca, iz raznih organizacija i fondacija, da pomognu Srbiji i srpskoj privredi. Ali, da bi ta pomoc Srbiji stigla, postoje, naravno, preduslovi koji moraju biti ispunjeni. Pre svega, to su organizacioni poslovi koji moraju da se urade kako bi se pripremili uslovi za efikasno ulaganje. Ovo je bio okrugli sto na kome smo vrlo direktno razgovarali o promovisanju poslova i investiranja u Srbiju, o tome šta se mora uraditi na regionalnoj kooperaciji, šta mogu uraditi SAD, a šta Evropska unija i internacionalne finansijske institucije, šta ce biti uloga srpsko-americke poslovne zajednice. Sa ljudima iz Stejt departmenta, iz americkog odeljenja za privredu i ekonomski razvoj i sa predstavnicima Soros organizacije razgovarali smo vrlo otvoreno o mogucnostima i nacinima saradnje. Bio je ovo skup uticajnih ljudi koji mogu pomoci Srbiji. Za oktobar je zakazan trodnevni skup na slicnu temu, uz proširenje dogovora, pa se i za to moramo ozbiljno i konkretno pripremiti.
Vrema malih investicija
đordevic je vrlo aktivan u radu SAPK, gde se bavi normativnim aktima i okupljanjem naših biznismena. Organizacija je još u povoju i u radu se susrece sa mnogim preprekama, ali je, kako istice, njena buducnost izvesna, a njen znacaj neosporan.
– Za sada je najveci problem Komore finansijske prirode, dakle sredstva koja se moraju izdvojiti za njen rad. Pokušavamo da nademo fondove, pronademo poslovni prostor i postavimo je na zdrave noge. I za našu Komoru je ovaj susret u Vašingtonu bio znacajan. Razgovarali smo sa mnogim donatorima koji su spremni da pomognu. Naši privrednici i u ovom slucaju pate od cuvenog sindroma da više obecavaju nego što žele da urade, ali mi smo uporni. Nije važan broj aktivnih clanova, važniji je kvalitet ljudi i njihova spremnost da ozbiljno rade. U Beogradu smo se dogovorili da sa Privrednom komorom Srbije razmenimo potpredsednike, tako da ce jedan clan iz Srbije biti clan SAPK, i obrnuto. To je znacajna novost i veliki korak na zbližavanju matice i dijaspore. Jer, svi znamo da je do sada podela bila vrlo ocigledna, postojale su mnoge barijere i razlike, sada više ne bi trebalo da ih bude. Sada smo svi na zajednickom poslu oporavka naše zemlje. Dijaspora može mnogo da pomogne, bez ikakvog potcenjivanja znanja i strucnosti naših ljudi u Srbiji. Jer, mi smo ovde svakodnevno u kontaktu sa svetskim biznisom, bolje poznajemo sistem, organizaciju, tržište… I to moramo ponuditi našoj zemlji.
Posle posete Beogradu pomalo je razocaran u politicka trvenja koja dodatno destabilizuju citav region, ali ipak veruje u moc kapitala i pravih investicija.
– Prema informacijama koje imam, verujem da je spremnost i Beograda i Vašingtona za ostvarenje kontakata ocigledna. Politicka nestabilnost pomalo otežava stvari, drugi problem je situacija sa našom saveznom državom. Ne smemo se lagati, moramo priznati da za sledece tri godine, dok se potpuno ne definišu odnosi izmedu Srbije i Crne Gore, tamo nece otici velike investicije. Jer, to je i dalje i politicki i ekonomski trusan teren. Ali, male investicije su takode važne i mogu u ovim okolnostima doneti boljitak.
Pomoc školi u zavicaju
đordevic se sa setom priseca svojih americkih pocetaka i rado govori o svom uspešnom americkom putu.
– Svima je pocetak u novoj zemlji težak, a meni je bio i dodatno otežan, jer kada sam stigao ovde nisam znao ni rec engleskog jezika. Bio sam vrlo uporan, ovde sam završio srednju školu, zatim krenuo na elektroniku, ali sam se prebacio na biznis i u tome sam. U poslovima osiguranja sam od 1981. godine, a „Axiom Insurance“ smo osnovali prošle godine. To je vrlo zanimljiva osiguravajuca kuca, koja ulazi u poslove visokog rizika. Idemo tamo gde drugi nisu spremni. To je jedan novi pravac osiguranja u Americi, prisutan u poslednjih desetak godina. Specijalizovali smo se za visokorizicna osiguranja i, hvala Bogu, ide dobro.
đordevic svake godine nekoliko puta posecuje Srbiju i svoj rodni grad. Stalno pokušava da pomogne, posavetuje, uputi… Osnovnoj školi „Svetozar Markovic“ u Lapovu uputice 15 kompjutera i tako rešiti veliki problem nedostatka opreme.
– Škola je neopremljena, a na pitanje kako bih mogao da pomognem rekli su mi da bi bilo odlicno ako bih mogao da kupim po jedan kompjuter na dva ucenika u odeljenju. Oni sada imaju samo tri kompjutera, a hiljadu daka. I ja sam to sa zadovoljstvom uradio. Opremu cu otpremiti do kraja avgusta. A do kraja juna moja porodica ce izabrati pet buducih studenata medicine i stomatologije iz Lapova koji ce biti naši stipendisti tokom školovanja. Izabracemo objektivno, jer mi tu decu ne poznajemo. Svi kandidati ce nam uputiti pisma sa objašnjenjem zašto im je neophodna finansijska pomoc. Mi cemo im placati školarine.
Mnogo je planova pred ovim uspešnim covekom i njegovom porodicom. I poslovnih i licnih. Na kraju otkriva tajnu da bi voleo da se ozbiljno posveti vinogradarstvu i vinarstu, poslu i ljubavi koja je vezivala sve njegove pretke. Imanje postoji, moglo bi se uložiti i uživati.
Donatori cekaju na projekte
Što se tice odmrzavanja naših sredstava u ovdašnjim bankama, njihovo oslobadanje i ulaganje zavisice od ljudi u Srbiji. Iz Vašingtona i dalje stižu primedbe da je prisutna neažurnost u pripremama znacajnih projekata, konkretnih poslova. Donatori su spremni, projekti su namenski, pare postoje, ali nema konkretnih poslova spremnih za zapocinjanje.
Oaza u Lapovu
Moj stariji sin Nenad je na univerzitetu „DŽordž Vašington“, završava studije politickih nauka i medunarodnih odnosa u decembru, i otici ce u politiku i diplomatiju. Mladi sin je upravo završio srednju školu, a onda ce na bostonskom univerzitetu studirati finansije. Moja citava porodica je vezana za Srbiju. Deca odlicno govore naš jezik. Svake godine smo u Srbiji, imamo kucu u Lapovu koja nam je ta lepa oaza i bekstvo od ove brzine.
Znacajan angažman fondacije
„Stanley Foundation“ je neprivatna organizacija koja se bori za sigurnost, mir i slobodu, promovišuci javni konstruktivni dijalog i kooperativnu akciju vezanu za znacajne medunarodne probleme. Znacajni su njeni medijski programi, obrazovne inicijative, ozbiljne diskusije i paneli, u kojima ucestvuju poslovni ljudi, diplomate i eksperti.
Fondacija organizuje konvencije i seminare, zalažuci se za otvorene dijaloge o znacajnim pitanjima i problemima. Programi ukljucuju bavljenje problemima UN i drugih medunarodnih organizacija, bilateralnim odnosima, pitanjima ljudskih prava i globalnog gradanskog društva.
